Virus postao globalna pretnja, evo kakva je situacija u Srbiji

Kako je rečeno za "Blic" u Institutu Batut u Republici Srbiji je uspostavljen je nadzor nad Mpoks 2022. godine i od tada je neprekidno na snazi, a nakon te 2022. godine nije bilo registrovanih slučajeva u Srbiji.

Na pitanje kako da ove boginje razlikujemo od morbila, koje su takođe aktuelne, pa i varičele koja se takođe pojavljuje sporadično, objašnjavaju da se Mpoks razlikuju po kliničkoj slici.

"Pre svega po karakteristikama ospe, kao i po dominantnom javljanju u odrasloj populaciji u Evropskom regionu, za razliku od malih boginja i varičele koje su prvenstveno bolesti dečjeg uzrasta. Karakteristike epidemije Mpoks u Africi su drugačije u odnosu na epidemiju u Evropi", kažu u "Batutu" za "Blic".

Dodaju da se virusološkim ispitivanjem odgovarajućih uzoraka postavlja se definitivna dijagnoza bolesti ukoliko postoji diferencijalno dijagnostička dilema.

• SZO proglasila epidemiju majmunskih boginja globalnom zdravstvenom krizom
• Proglašena vanredna situacija: Virus majmunskih boginja divlja
   

Širi se i novi soj

Slučajevi ove zarazne bolesti potvrđeni su kod dece i odraslih u petnaestak država Afrike, a širi se i novi soj opasnog virusa.

Na tom kontinentu je dostupna tek nevelika količina vakcine protiv majmunskog gripa.

Početkom ove sednice, združeni Afrički centar za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti ocenio je da širenje majmunskih boginja predstavlja opasnost po javno zdravlje, s obzirom da je virus odneo više od 500 ljudskih života, i zatražio je međunarodnu pomoć za njegovo suzbijanje.

"Ovo je nešto što bi trebalo da zabrine svakoga od nas. Potencijal za dalje širenje na području Afrike i izvan nje veoma je uznemirujuć", rekao je generalni direktor SZO Adhanom Gebrejesus.

Združeni Afrički centar je prethodno saopštio da su majmunske boginje detektovane u 13 zemalja ove godine, a da 96 odsto svih slučajeva otpada na Kongo. Broj obolelih je 160 odsto veći u odnosu na onaj iz prošle godine, a broj umrlih je veći za 19 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Do sada je bilo više od 14.000 slučajeva oboljevanja i 524 ljudi je umrlo.

Predsedavajući združenog Afričkog centra, južnoafrički ekspert za zarazne bolesti Salim Abdul Karim rekao je da je sadašnja situacija takva da majmunske boginje predstavljaju rizik "za mnogo više (Kongu) susednih zemalja u centralnoj Africi i izvan nje" i dodao da novi soj virusa koji dolazi iz Konga ima, čini se, stopu smrtnosti od tri do četiri odsto.

Pre dve godine, SZO je proglasila majmunske boginje globalnom opasnošću pošto su se raširile na više od 70 zemalja u kojima ovaj virus ranije nije bio prijavljen, a uglavnom je detektovan kod gej i biseksualnih muškaraca. U toj epidemiji umrlo je manje od jedan odsto zaraženih.

U sadašnjoj epidemiji, prema podacima Afričkog centra, skoro 70 odsto obolelih u Kongu su deca mlađa od 15 godina. Na tu decu otpada i 85 odsto smrtnih slučajeva.

Epidemiolog Žak Alonda, koji radi u Kongu kao međunarodni humanitarac, rekao je da njega i druge eksperte naročito brine to što se majmunske boginje šire po izbegličkim kampovima na istoku zemlje koji je pohođen stalnim konfliktima i u kojem se za prevlast bije više od 100 naoružanih formacija.

Kao najgori slučaj Alonda je izdvojio slučaj bebe stare šest nedelje koja se zarazila kada je imala dve nedelje, a dobila je virus u pretrpanoj bolnici u kojoj su ona i njena majka bile u istoj sobi sa osobom koja je bila zaražena a da se to nije znalo.

Organizacija za zaštitu dece Sejv d čildren (Save The Children) saopštila je da zdravstveni sistem Konga ionako "kolabira" pod pritiskom neuhranjenosti, morbila i kolere.

SZO je prijavio da je virus nedavno prvi put u četiri zemlje istočne Afrike, u Burndiju, Keniji, Ruandi i Ugandi, a tamo je dospeo iz Konga. U Obali Slonovače i Južnoj Africi prijavljen je soj virusa koji je manje opasan od onog iz 2022. godine.

Ranije ove godine, naučnici su izvestili o pojavi nove forme smrtonosnijeg soja virusa, koji može da ubije i do 10 odsto obolelih, a otkriven je u jednom rudarskom gradiću u Kongu. Širio se bliskim kontaktom među zaraženima, kao i seksualnim odnosima.

Najnovija epidemija pokazuje drugačije i blaže simptome. Stariji sojevi ostavljali su lezije uglavnom na grudima, šakama i stopalima, a novi ostavlja lezije na genitalijama, što ga čini teže uočljivim, a to znači i da mnogi zaraženi uopšte ne znaju da su zaraženi i da šire bolest.

Tokom epidemije 2022. godine, zapadne zemlje su se zaštitile vakcinama i drugim tretmanima, ali tek je malo toga bilo dostupno u Africi. Pre te epidemije, bolest se pojavljivala tek sporadičnu u centralnoj i zapadnoj Africi, u bliskim kontaktima ljudi sa divljim životinjama.

Kongo za sada nije dobio nijednu od vakcina koje je tražio, a zatraženo je četiri miliona doza, preneo je AP tvrdnje lokalnih vlasti.