"Sve može da bude kancerogeno": Mladi sve više obolevaju, doktor ističe o čemu povesti računa VIDEO

Profesor dr Vladimir Kovčin specijalista interne medicine i subspecijalista onkologije istakao je za TV Prva da je karcinom vrlo podmukla bolest  ida je izaziva više faktora.

Objašnjava da se mnogo toga poslednjih decnija promenilo što je uticalo da postoji mnogo uzročnika carcinoma te su veće šanse da osobe obole.

"Da bi karcinom nastao potrebno je nagomilavanja rizičnih faktora da bi se bolest ispoljila. To ne znači da će svako u istoj situaciji oboleti jer naš organizam se svojm mehanizmima bori protiv različitih patogena i protiv materija i uzročnika karcinoma.  Ako pogledamo u istoriju, imali smo hranu koja nije konzervirana, manju industriju i zagađenje, manje pesticida i to može da doprinese razvoju karcinoma", rekao je Kovčin.

On ističe da "Sada sve može da bude kancerogeno".

"Od hrane, vode, vazduha, mlade osobe od rođenja dolaze u kontakt sa takvom sredinom i akmumulacijom svih tih štetnih faktora povećava se rizik sa nastanak karcinoma. Starije osobe su celog života bile izložene, napravile su kompenzatorni mehanizme jednim delom, a i za taj period kada nije bilo kancerogena nisu akumulirale dovoljnu količinu da bi izazvale bolest", naveo je prof dr Kovčin u gostovanju na TV Prva.

Dodao je da način života svakako jeste bitan, kao i istorija bolesti u porodici i da ne smemo zanemarivati nikakve simptome.

"Da se bavimo sportom, izbegavamo da budemo gojazni, da se hranimo zdravo odnosno jedemo dosta voća i povrća, sveće hrane, a ne konzervirane. U našem narodu se jede dosta mesa i to sa dosta soli, zatim dimljeno, često na dimu sa dosta čađi I to je takođe rizično za nastanak karcinoma. Hormoni mogu da budu odgovorni za kancer dojke, a akumuliraju se u manom tkviu i zato bi trebalo izbegavati gojaznost, ali i hormone u hrani", rekao je on.

Nove metode otkrivanja

Profesor Kovčin rekao je da je u porastu broj otkrivanja ginekoloških kancera, te da iako ne postoje precini podaci, oko pet do sedam odsto više karicinoma se otkrije svake godine.

Dodaje da bi uskoro trebalo da se razvije nov metod otkrivanja bolesti.

"Nešto što će olakšati u budućnosti otkrivanje karcinoma su takozvane tečne biopsije odnosno analize krvi na stranu DNK. Karicnomske ćelije se raspadaju i oslođabađju DNK u našoj krvi koja se detektuje. I traži se metoda kako će se ta DNK prepoznati. Tako ćemo moći da otkrijemo i karcinom kada se ne može otkriti drugim metodama", zaključio je on.

Ključna istorija bolesti

Doc. dr Srđan Marković specijalista je interne medicine i gastroenterolog istakao je značaj istorije bolesti u porodici pri otkrivanju kancera.

"Iznenadimo se kada nađemo tumor debelog creva kod mlade osobe, ispod 40, 30 godina života. Ne očekujemo da ima karcinom, ali je to sve češća pojava. To je posebna forma karcinoma debelog crva kod pacijenata ispod 40 godina jer ovi pacijenti ne podležu skriningu debelog crva kojem podležu oni posle 50 godine“, kaže Marković za TV Prva.

On je rekao da se skriningom traže polipi koji se uklanjaju kako bi se sprečio nastanak karcinom, a da bi nastao karcinom treba da prođe mnogo godina i da se desi akumulacija genetskih promena.

"Kod mlađih osoba je bitna ta genetika, da li neko ima u porodici jer te osobe moraju da idu na kolonoskopiju ranije. Postoje kriterijumi u zavisnosti od toga koliko je obolelih članova porodice", kazao je.

Kako je rekao, morao biti svesni rizika i u svemu biti umereni, pa i u hrani.

"Balansirana ishrana je ključ, bitan je sastav hrane, zastupljenost masti, ugljenih hidrata, proteina. Hrana jeste bitna, potrebno jeraditi na prevenciji", naveo je doc dr Marković.

Opširnije pogledajte u videu ispod: