Šta je Sojerov sindrom koji ima Iman Halif? "Genetski pol je muški, a biološki ženski"

Iman Halif doživela je govor mržnje i medijski linč nakon meča protiv Italijanke Anđele Karini. Naime, Anđela je tada posle samo jednog udarca i 46 sekundi meča, predala meč, zbog čega su počeli naslovi: "Skandal, mušakarac protiv žene u ringu na OI"... 

A šta je zapravo posredi?

Iman je optužena za biološki nadmoćniju, jer je rođena sa xy hromozomima. Počele su priče o tome kako je zapravo muško, iako je biološki žensko.

Haif ima genetski poremećaj nazvan Sojerov sindrom, a kako se on otkriva i šta za žene on predstavlja u praksi, otkrila je ginekološkinju dr Božana Stepanov, specijalista za fertilitet. 

"Reč je o poremećaju nastalom u razvoju. Genetskom analizom hromozoma, utvrdi se da takve žene nose XY hromozome. Kako se to desi? Pa već pri razvoju embriona koji počinje od 8, 9. nedelje, tada pod uticajem određenog gena, počinje da se razvija gonadalni pol, pod uticajem genetskog pola, onog koji smo dobili samim činom oplodnje - žene xx, a muškarci xy. Kada dođe do poremećaja u razvoju gonada, tada se dešavaju brojni sindromi koji su inače retki u svetu", govori dr Stepanov i dodaje:

"Ovo je jedan od tih slučajeva. Takve devojčice prikom puberteta nikada ne dobiju mentruaciju, a to je nama doktorima, prvi signal. Kod takvih žena uopšte ne dođe do razvoja jajnika i kod ovog sindroma jajnici nisu ni jajnici ni testisi već kao neke tračice. S' obzirom da takve žene imaju razvijenu vaginu, matericu i jajovode, trebalo bi da teoretski mogu ostati trudne, uz doniranje jajne ćelije, i uz jaku hormonsku podršku. Dakle Sojerov sindrom je sindrom gde je genetski pol muški, a razvija se fenotipski ženski pol", priča dr Božana Stepanov u emisiji "150 minuta" televizije Prva dok je svoj komentar na ovu temu dao i dr Vladimir Gašić, viši naučni saradnik sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.

"Pol se određuje na osnovu bioloških karaketristika kada se dete rodi, međutim, tek posle, ako se vidi da postoji neki problem, što je i ovde slučaj, onda se osoba dalje ispituje i utvrđuje se eventualni sindrom. Najčešće se ne zna da li išta postoji do puberteta. Osobe sa xy disgenezijom tehnički ne mogu da imaju decu, ali postoji nešto što se zove mozaicizam, pa onda te osobe mogu imati i ćelije koje imaju xx hromozome, te stoga tehnički mogu da imaju decu", govori dr Gašić, a više o ovoj temi pogledajte u video-prilogu koji sledi.