Tetanus – bolest od koje i dalje zaziremo

Spore bakterije su veoma raširene u spoljnjoj sredini i među najotpornijima su. Najveća opasnost preti od ubodnih rana, kada bakterija uđe u kožu preko rane.

Opasnije su ubodne rane nego posekotine jer manji otvor sprečava ulazak kiseonika i stvaraju se idealni uslovi za razvoj bakterija.

Spore tetanusa ulaze u ljudski organizam, iz spoljne sredine, samo kroz povređenu kožu. Bitno je imati u vidu da svaka, pa i najmanja povreda kože može dovesti do tetanusa.

Tetanus može zaraziti čoveka preko:

• zanoktice

• pukotine kože (na rukama, na nogama),

• žulja

• čira na koži

• opekotine

• razderotine

• nagnječenja

• posekotine

• ubodne rane nanesene predmetima (ekser, vila, nož i sl.)

• ujeda životinja (ali ne i ubod krpelja)

Dakle, kada i najmanja rana dođe u dodir sa zemljom i zagađenim predmetima, takvu ranu treba smatrati “ulaznim vratima” za spore tetanusa.

Tetanus: Simptomi i posledice infekcije

Prvi simptomi javljaju se kroz nekoliko dana, a dešava se da do pojave prvih simptoma dođe i posle više nedelja.

Prvi simptomi su kočenje mišića, ukočenost mišića za žvakanje tako da bolesnik teško otvara usta, povišena temperatura, ukočenost mišića lica, odnosno, stalni ukočeni osmeh, grčenje leđne muskulature, zbog čega bolesnik leži savijen u luku prema pozadi, smetnje u disanju pa čak i prestanak disanja i nastanak smrti.

Kod lokalnih oblika dolazi do kočenja mišića samo u području povrede.

Kod teških slučajeva smrt nastupa već prve nedelje. Najviše umiru starije osobe (posebno ljudi sa sela, koji se nisu javljali lekaru zbog povreda kože, a nisu bili u prilici da budu vakcinisani protiv tetanusa), deca i intravenski narkomani.

Kada bakterija C. tetani dospe u ranu, ona se umnožava i proizvodi toksin poznat kao tetanospazmin. Tetanospazmin je jak neurotoksin koji deluje na centralni nervni sistem. Putem živaca, toksin putuje do kičmene moždine i mozga, gde ometa normalno funkcionisanje živaca i izaziva nekontrolisane mišićne grčeve.

Infekcija tetanusom može se javiti iz različitih izvora, uključujući povrede kontaminirane zemljom, prašinom, metalnim predmetima ili izmetom.

Upamtite, tetanus se najčešće dobija preko povreda koje rezultiraju dubokim ubodom ili oštećenjem tkiva, jer takve povrede pružaju idealno okruženje za razmnožavanje i preživljavanje bakterije.

Važnost brzog reagovanja nakon povrede

Pre nego što odete kod lekara, svaku povredu kože dobro operite tekućom vodom i sapunicom i isperite, jer ćete tako očistiti ranu od zagađenja.

Nakon toga očistite ranu alkoholom.

Naravno sve ovo je moguće uraditi ako se ne radi o velikim povredama koje jako krvare. U takvim slučajevima je najbitnije sprečiti krvarenje, a nakon toga odmah otići kod lekara.

Kada se prima antitetanus vakcina?

Dobar način zaštite od tetanusa je da ne dozvolimo da se koža povredi. S druge strane, jedini i potpuno siguran način da se zaštitimo od tetanusa jeste da sprečimo njegovu pojavu vakcinacijom.

Redovna vakcinacija dece protiv tetanusa je od drugog meseca života do 18. godine.

Kalendar vakcinacije izgleda ovako:

• Dete vakcinisano u prvoj godini života sa 3 doze vakcine (DTP- vakcinom)

• U drugoj godini, odnosno 12 meseci nakon treće doze (potpuno vakcinisan), dete prima prvu revakcinu (jedna doza DTP- vakcine)

• U sedmoj godini dete prima drugu revakcinu (jedna doza DT- vakcine)

• U završnom razredu osnovne škole dete prima treću revakcinu (jedna doza dT- vakcine)

• Sa 18 godina prima četvrtu revakcinu (jedna doza Te-al- vakcine)

Redovna vakcinacija odraslih nakon povrede

• Prva doza vakcine neposredno posle povrede kože

• Uz prvu dozu vakcine prima se i antitetanusni imunoglobulin

• Druga doza vakcine nakon 30–90 dana posle prve doze

• Treća doza vakcine (revakcinacija) 12 meseci nakon druge doze

Kada hitno treba primiti antitetanus?

Jasno vam je da antitetanus hitno treba primiti odmah nakon povrede, ukoliko niste već zaštićeni nekom dozom.

Dakle, u prvih 48 h od povrede neophodno je primanje antitetanusnog imunoglobulina, koji se prima u jednoj dozi.

Trajanje zaštite i potreba za buster dozama

Nakon poslednje primljene doze, zaštićeni smo u narednih 10 godina.

Nakon povrede vakcinu treba da prime osobe koje nisu potpuno imunizovane (nisu primljene sve doze prema obaveznom kalendaru vakcinacije, ukoliko je prošlo više od 10 godina od poslednje doze vakcine i koje nemaju dokaz o vakcinaciji), kao i sve osobe koje bi preventivno trebalo da se vakcinišu u periodu na 10 godina.

Ukoliko osobe nisu potpuno imunizovane, vakcina se prima u 3 doze (prva odmah nakon povrede, druga nakon mesec dana, a treća najranije nakon šest meseci od druge doze).

Reakcija na antitetanus vakcinu: Šta očekivati?

Postvakcinalne rekacije mogu biti različite, a delimo ih na blage i teške.

Pored toga, delimo ih i prema mestu dešavanja na:

• lokalne – na mestu primene vakcine

• aistemske – reakcija celog organizma

U blage lokalne reakcije ubrajaju se simptomi koji se dešavaju na samom mestu primene u vidu:

• blago izražen otok

• bolna osetljivost

• povećanje okolnih limfnih čvorova

• lokalni čvorić ili okruglasta oteklina, koja se palpira oko primenjene vakcine

Blage sistemske reakcije:

• umereno povišena telesna temperatura

• osećaj slabosti, malaksalosti

• glavobolja

• osip po telu 

• povećanje pljuvačnih žlezda

• bolovi u mišićima i zglobovima

Teške lokalne reakcije:

apsces (lokalizovano zagnojenje) na mestu primene vakcine 

apcedirajući otok limfnih žlezda

bolan otok na većem delu tela na kojem je vakcina primenjena 

Teške sistemske reakcije: – izuzetno su retke.

• anafilaktička reakcija (reakcija preosetljivosti na vakcinu)

• poremećaj svesti

• konvulzije (grčevi)

• cerebralna ataksija

• bulbarna paraliza

• meningoencefalitisi i encefalopatije

Sve ove reakcije, bilo lokalne ili sistemske, mogu se pojaviti samostalno, ali i zajedno, a treba imati u vidu da se čak i one najteže postvakcinalne reakcije jako retko javljaju, daleko ređe od opasnosti od bolesti protiv kojih se vrši vakcinacija.
 

Koje su kontraindikacije za primanje antitetanus vakcine?

Ovu vakcinu ne treba primenjivati ako je osoba alergična na neku komponentu vakcine, ako je imala alergijsku/anafilaktičku reakciju nakon prethodne doze vakcine.

Takođe, vakcina se ne primenjuje ako osoba ima akutnu bolesti, groznicu, progresiju hronične bolesti. U krajnjem slučaju vakcinacija se odgađa.

Treba razgovarati s lekarom ako imate neku imunodeficijenciju, primate imunosupresivne lekove, ako ste u prethodnih 5 godina primili ovu vakcinu ili neku drugu zaštitu protiv tetanusa, ako ste prilikom primanja prethodne vakcine koja sadrži toksoit tetanusa razvili Gilen-Bareov sindrom ili brahijalni neuritis.

Pored toga, vakcinacija se pomera ili se ne sprovodi ako ste alergični (preosetljivi) na humane imunoglobuline ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka, kao i ubrizgavanjem u krvni sud, zbog rizika od šoka ako imate antitela na imunoglobulin IgA u krvi.

Ovo je veoma retko i može se javiti čak i ako nemate imunoglobline tipa IgA u krvi.