Plućna hipertenzija je opasno stanje: Osnovni simptom se često zanemaruje

Na ovu temu govorila je mr dr Jelena Marić Kocijančić, kardiolog u Klinici za kardiologiju Vojnomedicinske akademije (VMA).

Ne zna se tačno koliko ljudi širom sveta ima ovu bolest. Prema rečima sagovornice "Blic zdravlja" postoje procene da od nje oboleva 1 od 100 ljudi, a u populaciji starijoj od 65 godina, 1 od 10.

"Istraživanja ukazuju na to da će broj bolesnika od plućne hipertenzije biti u porastu u narednim decenijama", kaže kardiolog Jelena Marić Kocijančić.

Ona objašnjava da plućna hipertenzija može dovesti mnogo različitih uzroka. Najčešće je komplikacija bolesti srca ili pluća. Međutim, mnoge druge bolesti, kao i faktori iz okruženja, mogu povećati rizik za njen nastanak.

Prvi simptom osećaj nedostatka vazduha

Kardiolog Jelena Marić Kocijančić objašnjava da je prvi rani simptom plućne hipertenzije osećaj nedostatka vazduha pri uobičajenim aktivnostima, kao što je hod uz stepenice ili odlazak u prodavnicu.

"Osećaj nedostatka vazduha se može javiti i pri fizičkom vežbanju. Sam početak bolesti može biti bez ikakvih simptoma. Kada se prvi simptomi jave, oni mogu biti blagi. Sa napredovanjem bolesti, obavljanje uobičajenih aktivnosti postaje sve teže", objašnjava sagovornica "Blic zdravlja".

Rizik za dobijanje plućne hipertenzije veći je kada postoji porodična sklonost za ovu bolest, kao i kod urođene sklonosti za tromboze.

"Ljudi koji žive na većim nadmorskim visinama su u većem riziku, pušači, takođe, a u povećanom riziku su i neka medicinska stanja", kaže Jelena Marić Kocijančić.

Medicinska stanja u povećanom riziku od PH su:

• preležana plućna embolija
• sistemska bolest vezivnog tkiva
• HIV
• bolesti srca
• bolesti pluća
• bolesti jetre

"Neki tipovi plućne hipertenzije su retki, kao što je takozvana plućna arterijska hipertenzija ili hronična tromboembolijska plućna hipertenzija. Plućna arterijska hipertenzija se, nažalost, viđa često kod mladih ženskih osoba. Sa druge strane, PH kao posledica bolesti srca ili pluća je mnogo češća", navodi kardiolog Jelena Marić Kocijančić.

PH je opasna jer ometa protok krvi kroz srce i pluća.

"Naime, visok pritisak u plućnim arterijama dovodi do njihovog sužavanja. Kao posledica, srce mora da pumpa snažnije kako bi obezbedilo protok krvi siromašne kiseonikom u pluća. Tokom vremena, to oštećuje srce i izaziva različite probleme u celom telu, ometa rad mnogih organa. Česti su anemija, aritmije, izliv u srčanu maramicu, tromboze. Opasna je u trudnoći, ugrožava kako plod, tako i majku", objašnjava kardiolog Marić Kocijančić i napominje da je najvažnije što ranije je otkriti i započeti lečenje:

"Rezultati lečenja su neuporedivo bolji, ukoliko se lečenje započne u ranoj fazi bolesti. Ukoliko se ne leči, plućna hipertenzija može biti fatalna."

• Devojčici odstranjen deo pluća zbog vejpa
• Jednostavna navika koja poboljšava zdravlje pluća
• Ova biljka je čudotvorni lek za sve – čisti pluća, leči nesanicu, eliminiše afte

Dijagnostikovanje plućne hipertenzije

Ukoliko se posumnja na PH nakon razgovora sa pacijentom i obavljenog pregleda, obavlja se nekoliko dodatnih testova i laboratorijske analize.

"Možda je najvažniji korak, koji nas usmerava u daljem izboru dijagnostičkih procedura, ehokardiografski pregled (ultrazvuk srca). Sa ovim pregledom procenjujemo verovatnoću da se radi o plućnoj hipertenziji. Ukoliko je visoka verovatnoća za plućnu hipertenziju na ultrazvuku srca, sledeći važan korak je pregled koji direktno meri vrednosti krvnog pritiska u plućnoj arteriji, a koji se naziva kateterizacija desnog srca ili plućne arterije. Merenja se vrše plasiranjem katetera u ovaj deo cirkulacije. Na osnovu vrednosti pritiska koje izmerimo na taj način, znamo da li pacijent ima PH ili ne", objašnjava naša sagovornica.

Dodaje da, ukoliko se plućna hipertenzija potvrdi, slede ispitivanja koja bi trebalo da utvrde njen uzrok, kao sto su CT grudnog koša, scintigrafija pluća, polisomnografija...

Nakon sumnje da se radi o ovoj bolesti, pacijent se upućuje u jedan od nekoliko specijalizovanih centara za lečenje plućne hipertenzije.

Takvi centri u našoj zemlji postoje, a to su:

Vojnomedicinska akademija u Beogradu
Univerzitetski klinički centar Srbije (UKCS)
Kliničko-bolnički centar Zemun
Institut za plućne bolesti Vojvodine

"Najveći deo dijagnostičkog postupka i lečenja se upravo i obavlja u ovim specijalizovanim centrima. Lečenje zavisi od tipa bolesti koju pacijent ima i drugih udruženih medicinskih stanja. Terapiju individualno određuje tim lekara koji je specijalizovan za lečenje PH u specijalizovanim centrima. Trenutno, postoje dva tipa PH koja se mogu direktno lečiti. To su plućna arterijska hipertenzija i hronična tromboembolijska plućna hipertenzija. Kod ostalih tipova se leči stanje koje je u osnovi bolesti, koje je dovelo do plućne hipertenzije.

U većini slučajeva, PH se ne može izlečiti. Terapija uglavnom ublažava simptome, poboljšava kvalitet života, usporava progresiju bolesti. Međutim, hirurgija može izlečiti hroničnu tromboembolijsku plućnu hipertenziju u nekim slučajevima, a sve više je podataka da interventno lečenje ovog tipa PH postiže odlične rezultate", kaže doktorka.

VMA lider u pulmonalnoj balon angioplastici

Interventno lečenje hronične tromboembolijske PH, dostupno je u našoj zemlji, a naziva se pulmonalna balon angioplastika (BPA), dok većina zemalja u regionu upućuje bolesnike na ovaj vid lečenja u Austriju ili Nemačku.

"U Vojnomedicinskoj akademiji pulmonalna balon angioplastika se radi, u većem broju procedura, od 2018. godine. Trenutno je VMA bolnica sa najvećim iskustvom u lečenju ovog tipa plućne hipertenzije u našoj zemlji. Rezultati lečenja su ohrabrujući. Što se ostalih načina lečenja tiče, specifični lekovi su u Srbiji dostupni, a na hirurško lečenje se, za sada, bolesnici upućuju u inostranstvo - navodi dr Jelena Marić Kocijančić za "Blic zdravlje".

Prevencija plućne hipertenzije

Ona kaže da nije uvek moguće prevenirati plućnu hipertenziju, jer su neki faktori rizika za njen nastanak van naše kontrole.

"Ukoliko spadate u rizičnu grupu, nadležni lekar vas može uputiti na preventivni pregled stanja srca I pluća. Ukoliko preduzmemo sve mere prevencije ili lečenja drugih medicinskih stanja, smanjićemo rizik od plućne hipertenzije", kaže sagovornica pomenutog portala i navodi sve mere prevencije.

• Napravite plan redovne, umerene fizičke aktivnosti koji je za vas bezbedan
• Držite se dijete za zdravo srce, odnosno ishrane bez brze hrane, hrane bogate solju, zasićenim mastima, uz unos sirovih ili blago obrađenih namirnica
• Uložite napor da prestanete da pušite
• Redovno uzimajte propisanu terapiju od strane nadležnog lekara