Šta je migrena i koji su njeni uzroci?

Sama reč je grčkog porekla i ima značenje bola u jednoj polovini glave. Bol u jednoj polovini glave je najustaljeniji uz pulsirajuću komponentu najčešće prilikom pokreta glave ili fizičke aktivnosti i može da traje i do 72 sata.

Simptomi nastanka migrena

Simptomi koji upućuju na nastanak migrene su ispadi u vidnom polju ili ređe neki drugi neurološki simptomi (smetnje koncentracije, izgovaranja ili trnjenje jedne polovine lica i tela) mučnina, povraćanje i mnogobrojne reakcije autonomnog nervnog sistema. Ono što razlikuje migrenoznu glavobolju od ostalih vrsta glavobolja jeste to da oko 15% osoba koje pate od ove bolesti osete prolazne vizuelne, senzorne, govorne ili motorne poremećaje.

Ovi poremećaji su okarakterisani jednom rečju: aura. Aura signalizira brzi nastanak glavobolje, ubrzo nakon pomenutih simptoma. Ova vrsta glavobolje se najčešće javlja u jednom delu glave s pulsirajućim bolom koji traje od 4 do 72 časa.
 

Krivac za nastanak migrene

Krivicu za nastanak migrene možemo pripisati mnogobrojnim faktorima genetske prirode, kao i faktorima životne sredine. U više od 60% slučajeva, migrena je nasledno oboljenje. Međutim, migrenu može da uzrokuje i određen nivo hormona u krvi. Značajnu ulogu u nastanku migrene ima i pubertet, kada ova bolest najčešće počinje. Iako nauka nije u potpunosti razjasnila sve patofiziološke mehanizme migrene, smatra se da neurovaskularni poremećaji bivaju glavni uzrok za njen nastanak. Glavna teorija nastanak migrene traži u činjenici da povećana razdražljivost moždane kore i abnormalna kontrola bola neurona u jezgru moždanog stabla doprinose pojavi migrene.

Migrena je dobroćudna glavobolja koja ima tendenciju ponavljanja i koja nije simptom drugih oboljenja. Migrenu karakteriše potpuno odsustvo simptoma između dva napada. Većina ljudi koji boluju od migrene najčešće prvi napad migrene doživi pre dvadesete godine života, a otprilike jedan od osam njih pre desete godine. Veoma retki su slučajevi kada se migrena javlja prvi put nakon pedesete godine života.

Uzroci

Migrene mogu biti izazvane raznim takozvanim okidačima (stres, menstrualni ciklus, pojedine vrste hrane i pića, mikroklimatske i makroklimatske promene, itd.). Okidači se mogu javiti i dan pre nastanka pomenutih simptoma. Mnogi autori napominju tip ličnosti kao jedan od uzroka nastanka migrene (mada ovo nije pravilo). Na primer, veće su šanse da se migrene jave kod posebno ambicioznih, temperamentnih ili inteligentnih osoba, nego kod onih pasivnijih i opuštenijih.

Stres kao uzrok migrene je često prisutan faktor u istraživanjima. Naime, dokazano je da migrena koja se javlja za vreme vikenda (opuštanja) nastaje mahom zbog pojedinih podsvesnih obaveza. Stresni mehanizam može da bude i glad i premor.

Vremenske promene su definitivno jedan od uzročnika koji pogoduje nastanku migrene. Posebno se ističe sparno i vlažno vreme, tj. promena pritiska.

Nivo hormona u krvi je takođe jedan od mogućih uzroka migrene. Ovaj bol se javlja kod žena, češće, u periodu menstruacije, menopauze, trudnoće ili za vreme upotrebe oralne kontracepcije. Hormonski uticaji su posebno značajni kod migrena bez aure. Takođe, migrenski napadi se skoro nikad ne javljaju u drugom i trećem trimestru trudnoće.

Namirnice, kao što su čokolada, sirevi, kafa, alkohol i nagle promene nivoa šećera u krvi pogoduju nastanku migrenske glavobolje.

Upotreba duvana – dokazan uzročnik nastanka napada migrene.

Okidački mehanizmi kao što je nedovoljno odmaranje, nedostatak sna, prekomereno gledanje televizije ili drugi svetlosni stimulusi jesu veoma pogodno tlo za nastanak migrenskih napada.

Kako se migrena razlikuje od klasičnih glavobolja

Postoji preko 300 različitih vrsta glavobolja, grubo podeljenih u primarne i sekundarne, u zavisnosti od toga da li se te glavobolje javljaju kao samostalni fenomen, ili su udružene i posledične s nekim drugim aktuelnim oboljenjem.

Migrenu karakteriše ponavljajuća, jednostrana pulsirajuća glavobolja koja najčešće traje od četiri do 72 sata, umerenog je do jakog intenziteta i obično se pogoršava tokom fizičke aktivnosti (nekada i pri hodu i penjanju uz stepenice). Pored glavobolje, javljaju se simptomi preosetljivosti na buku i svetlost, kao i mučnina, povraćanje, preosetljivost na miris, dodir i drugo.

Neki pacijenti satima ili danima pre napada migrene osećaju umor, pad koncentracije, promene raspoloženja i druge simptome, a slični simptomi zaostaju i nakon migrenoznog napada.

Migrena je najčešće epizodičnog karaktera, a posebno težak i onesposobljavajući oblik migrene je hronična migrena. Ovi pacijenti imaju glavobolju više od 15 dana mesečno i ozbiljno im je narušen kvalitet života.

Vrste migrena

Kad govorimo o vrstama migrene, naglasićemo da su ove najčešće.

• Migrena bez aure

• Migrena sa aurom

• Migrenska aura bez glavobolje

• Hronična migrena

• Retinalna migrena

• Abdominalna migrena

• Menstrualna migrena

• Migrena s aurom moždanog stabla

• Hemiplegijska migrena

• Očna migrena

• Vestibularna migrena

• Status migrainosus

Lečenje migrene

Kad govorimo o lečenju migrene, razlikujemo abortivnu, tj. simptomatsku terapiju kojom prekidamo sam napad migrene, i profilaktičku terapiju čiji je cilj da smanji učestalost i intenzitet napada. Za lečenje napada koriste se nespecifični lekovi poput jednostavnih analgetika i nesteroidnih protivupalnih lekova, ali i specifični lekovi za napad migrene triptani.

U profilaktičkoj terapiji koriste se nespecifični lekovi iz grupe beta-blokatora, antagonista kalijumovog kanala, antiepileptika i antidepresiva. 

Kako sprečiti napad migrene?

Neki od ovih koraka mogu prevenirati napad migrene:

• Naučite šta su okidači za vašu migrenu i pokušavajte da ih izbegavate. Kako okidači migrene nisu isti za sve osobe, preporučuje se vođenje dnevnika kako bi se sagledale okolnosti koje su prethodile napadu migrene.

• Hidrirajte se.

• Ne preskačite obroke.

• Kvalitetno spavajte.

• Prestanite da pušite.

• Smanjite stres.

• Relaksirajte se.

• Redovno vežbajte.

Za prevenciju migrene koriste se različiti lekovi čija je delotvornost individualna. Odabir leka je po principu isključivanja, a nije retkost da se za postizanje očekivanog rezultata moraju kombinovati dva leka ili više lekova.

Iskustva žena koje imaju migrenu govore da je od velike pomoći dodatni unos magnezijuma. Magnezijum ne može prekinuti napad migrene, ali redovnim unosom može prorediti napade.

Koliko je česta migrena kod dece i šta je uzrokuje?

Deca mogu patiti od istih vrsta migrene kao i odrasle osobe i često su udružene s depresijom i anksioznim poremećajima.

Do tinejdžerskog doba deca češće imaju simptome koji se javljaju na obe strane glave, bol u potiljačnom delu je redak, a migrene obično traju 2–72 sata.

Neke vrste migrena koje su česte u dečjem uzrastu jesu abdominalna migrena, benigni paroksizmalni vertigo i ciklično povraćanje.

Šta je migrena pirsing i da li stvarno deluje?

Ime migrena pirsing datira od pre 20 godina i po tvrdnjama korisnika deluje olakšavajuće na migrenske tegobe.

U svetu je veoma tražen a neretko se mogu pročitati iskustva osoba koje ga poseduju, i većina je pozitivna.

Mnogi navode da je prednost ove procedure brzina i jednostavnost. Postavljanje pirsinga traje samo nekoliko minuta, a nakon toga možete se vratiti svojim redovnim aktivnostima. Postupak je gotovo bezbolan, koristi se anestetik u vidu spreja, sterilna igla koja prolazi kroz uvo, bez oštećenja tkiva.

Dakle, migrena pirsing je pirsing koji prolazi kroz najdublji deo unutrašnjeg hrskavičnog nabora uva, odmah iznad ulaza u ušni kanal. Ovaj pirsing je relativno nov fenomen u svetu migrena, ali je brzo stekao popularnost među obolelima zbog tvrdnji da može pružiti olakšanje od migrena.

Da li stvarno deluje?

Mnogi tvrde da ovaj metod zaista deluje, ali nećete znati dok ne probate, zar ne?