Tri malo poznata simptoma raka pluća: Više od 70 odsto pacijenata ga otkrije tek u poslednjem stadijumu

Oni pacijenta kasno dovode do lekara.

Istraživanja uglavnom pokazuju da se kod više od 70 odsto pacijenata rak pluća (bronha) otkrije tek u poslednjem stadijumu.

"Karcinom bronha je podmukla bolest, koja kod određenog broja bolesnika može u početku bolesti biti bez simptoma ili sa minimalnim simptomima", počinje razgovor za "Blic zdravlje" profesorka doktorka Daliborka Bursać, načelnica Dnevne bolnice za hemioterapiju karcinoma bronha u Institutu za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici i vanredna profesorka na Katedri za intermu medicinu Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu.

Tipični simptomi raka pluća

Prema rečima prof. dr Bursać, u grupu najčešćih simptoma raka pluća spadaju:

• kašalj;
• iskašljavanje krvi;
• otežano disanje;
• bol u grudima.

"Ono što može da zbuni naše bolesnike je da se ne javljaju svi simptomi kod svih bolesnika, što može biti razlog odlaganja posete lekaru",  ističe prof. dr Bursać.

Netipični simptomi raka pluća

S druge strane, mogu da se jave i nespecifični simptomi, kao što su:

• umor;
• malaksalost;
• gubitak apetita ili gubitak na telesnoj masi.

"Važno je napomenuti da ovi simptomi nisu specifični samo za karcinom bronha i mogu da se jave i kod drugih bolesti. Ako neko primeti bilo koji od ovih simptoma, posebno ako su persistentni ili se pogoršavaju, važno je da se obrati lekaru kako bi se utvrdio uzrok i eventualno započelo odgovarajuće lečenje",  poručuje prof. dr Bursać.

Faktori rizika za rak pluća

Profesorka Bursać naglašava da je karcinom pluća kompleksna bolest, koja nastaje kao rezultat kombinovanja različitih faktora, kao što su:

• pušenje cigareta;
• faktori životne sredine (aero-zagađenje);
• uticaj radne sredine (izloženost azbestu ili radonu);
• genetski faktori;
• postojeće bolesti pluća (hronična opstruktivna bolest pluća, tuberkuloza).

Sveobuhvatni pristup u lečenju raka pluća

Profesorka Bursać naglašava da lečenje karcinoma pluća zavisi od tipa tumora, stadijuma bolesti, zdravstvenog stanja bolesnika i drugih faktora. Kako kaže, poslednjih godina primenjuje se takozvano multimodalno lečenje karcinoma bronha, što znači da su u lečenje uključeni svi terapijski oblici, a to su:

• operativno lečenje;
• primena sistemske terapije (hemioterapija, imunoterapija, ciljana terapija);
• zračna ili radioterapija.

"Kao i za ostale maligne bolesti, hirurško lečenje predstavlja najbolji oblik lečenja sa najvećim šansama za potpuno izlečenje, ukoliko se radi o ranim stadijumima karcinoma", naglašava sagovornica "Blic zdravlja".

Kako dodaje, napredak u hirurškim tehnikama i tehnologijama, kao što su minimalno invazivne hirurške procedure, može da poboljša ishode i smanji komplikacije.

"Hemioterapija je najstariji oblik lečenja, kojim se određenim lekovima – citostaticima ubijaju maligne ćelije ili se sprečava njhov rast. I dalje ima svoje mesto u lečenju određenih bolesnika, uz napomenu da se trudimo da smanjimo neželjene efekte i poboljšamo efikasnost ovog oblika lečenja",  kaže prof. dr Bursać. Ona nastavlja:

"Radioterapija se koristi za uništavanje kancerogenih ćelija uz pomoć visokoenergetskih zraka. Napredak u tehnologiji omogućio je preciznije usmeravanje zraka na tumor, smanjujući oštećenje okolnih zdravih tkiva i poboljšavajući toleranciju kod bolesnika."

Revolucija u razvoju plućne onkologije

Prema rečima profesorke Bursać, u poslednjih 10 do 15 godina onkologija je doživela pravu revoluciju uvođenjem, kako se popularno kaže, inovativnih terapija, a to su imunoterapija i ciljana terapija.

"Imunoterapija koristi lekove koji stimulišu imunološki sistem da prepozna i uništi kancerogene ćelije. Ova terapija je pokazala veliki potencijal u lečenju određenih tipova karcinoma bronha, posebno adenokarcinoma, i može dovesti do dugoročnih rezultata kod određenih bolesnika",  ukazuje prof. dr Bursać. Ona dodaje:

"Ciljana ili target terapija predstavlja grupu lekova koji ciljaju specifične genetske mutacije prisutne u kancerogenim ćelijama. Ova terapija je posebno efikasna kod pacijenata s aktivirajućim mutacijama kao što su EGFR, ALK i ROS1, i može poboljšati ishode lečenja."

Onkologija, posebno plućna onkologija, je nauka koja se intenzivno razvija poslednjih decenija i što se tiče efekata lečenja možemo reći da postoji sve više optimizma. Postoji kontinuirano istraživanje i razvoj novih terapijskih strategija, kao i pristupa lečenju, što dovodi do poboljšanja dugoročnih ishoda za određene podgrupe bolesnika.

Od čega zavisi ishod lečenja

Karcinom bronha je, u odnosu na svoj lokalni rast i proširenost po ostalim organima, podeljen u četiri stadijuma.

"Ti stadijumi, osim što nam govore o tome koliko je bolest odmakla, govore i o prognozi, a samim tim i o sudbini bolesnika. Naša stremljenja su da se što veći broj bolesnika detektuje u ranim stadijuma bolesti, a to su pre svega prvi i drugi, kada su šanse za potpuno izlečenje najveće",  naglašava prof. dr Daliborka Bursać.

"Ovde bi bilo bitno naglasiti da smo manje primetili pojačanu agresivnost tumora, dok smo više obratili pažnju na jasno definisanje vrste tumora, patohistološkog tipa, genetskih karakteristika i molekularnih suptipova. Međutim, prognoza i izlečenje karcinoma bronha i dalje zavise od mnogih faktora, uključujući stadijum bolesti, prisustvo genetskih mutacija, opšte zdravstveno stanje bolesnika i odgovor na terapiju. Važno je da svaki bolesnik dobije individualizovani pristup lečenju koji uzima u obzir sve ove faktore", naglašava prof. dr Bursać.

Tri ključna koraka u prevenciji raka pluća

Preventivni pregledi pluća obično se preporučuju godišnje ili prema preporuci lekara, ali ovo može da varira u zavisnosti od individualnih faktora rizika.

"Važno je napomenuti da prisustvo jednog ili više prethodno navedenih faktora rizika ne garantuje da će osoba dobiti karcinom bronha, ali može povećati šanse", napominje prof. dr Bursać i navodi nekoliko koraka koji se mogu preduzeti radi očuvanja zdravlja pluća:

• održavanje zdravog stila života (redovno vežbanje, zdrava ishrana, izbegavanje duvana i ograničavanje izloženosti zagađenju vazduha);
• redovne zdravstvene kontrole i provere (redovni lekarski pregledi mogu pomoći u ranoj detekciji eventualnih problema s plućima ili drugim zdravstvenim stanjima);
• znanje o simptomima (kao što su promene u disanju, hronični kašalj ili bol u grudima, koji će dovesti do toga da se osoba odmah obrati lekaru).

1. avgust – Svetski dan borbe protiv raka pluća

Širom sveta danas se obeležava Svetski dan borbe protiv raka pluća, radi podizanja svesti o važnosti prevencije i lečenja ove bolesti.

Rak pluća je najčešći i najsmrtonosniji karcinom i u Srbiji i u svetu, od kojeg godišnje u našoj zemlji oboli više od 7.000, a premine oko 5.000 pacijenata. Alarmantna statistika u Srbiji govori o neophodnosti uvođenja nacionalnog skrininga na rano otkrivanje raka pluća, a takav skrining bi, prema najavama zvaničnika, uskoro mogao da zaživi u celoj Srbiji.

Inače, skrining na rano otkrivanje karcinoma pluća u Srbiji se sprovodi jedino u Institutu za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, i to već tri godine. Profesorka Bursać dodaje da je u toku ove godine u program skrininga na rano otkrivanje karcinoma pluća uključeno i područje Subotice, a očekuje se početak skrininga i u Vrbasu.

"Mi u Instititu za plućne bolesti Vojvodine smo izuzetno ponosni na naše rezultate, a istovremeno smo spremni da pomognemo u svakom smislu da skrining postane nacionalni i da što više osoba dobije šansu da se pregleda na ovaj način", zaključuje za "Blic zdravlje" prof. dr Daliborka Bursać.

Skrining na rano otkrivanje raka pluća počinje na jesen u Beogradu.