Sve više pacijenata u bolnici, na VMA unosili dodatne krevete

Ovih dana lekari imaju više posla. Ko je najugroženiji, za Dnevnik RTS-a je govorio prof. dr Nemanja Đenića sa Vojnomedicinske akademije

"Broj pregleda, ali i hospitalizovanih pacijenata je poslednjih dana za nekih 20 odsto veći nego pre mesec dana", navodi prof. dr Nemanja Đenić.

Kapaciteti na VMA su sto odsto popunjeni, čak je bilo potrebno uneti dodatne krevete kako bi svi pacijenti bili zbrinuti. Najveći broj intervencija čine pacijenti sa akutnim infarktom miokarda.

"Infarkta je bilo mnogo i moram da kažem da je bilo i mladih ljudi u sali za kateterizaciju srca. Više puta sam rekao, pacijenti u četrdesetim godinama postaju dosta česti u salama za kateterizaciju. Imam utisak da je način života, faktori rizika i sve ostalo što prati to daje danak u svemu tome. Naravno, imate i genetiku, ti ljudi koji imaju genetiku ili ljudi koji imaju neke druge pridružene faktore rizika, kao dijabetes, su u posebnoj opasnosti i apelujemo da oni budu oprezni i da češće posećuju svoje lekare", naglašava prof. Đenić.

• Ove promene u načinu života mogu smanjiti rizik od srčanog udara
• Ovi znaci u ustima mogu da predvide srčani i moždani udar
• Broj srčanih udara tokom utakmica raste za više od 5 odsto

Još jedan od problema zbog koga se pacijenti javljaju je srčana slabost, posebno kod starijih i hroničnih pacijenata. Dolazi do povećanog priliva krvi u srce zbog širenja krvnih sudova tokom toplog vremena, tako da kod onih čije je srce već imalo naznake srčane slabosti, sada se to i klinički ispoljava, objašnjava Đenić.

"Tako da su pacijenti sa gušenjem najčešći, ali i takođe i druge indikacije koje, pogotovo kod mlađih ljudi, recimo, ubrzan rad srca, vrtoglavice i nesvestice, su nekako dominantni simptomi koji se javljaju", dodaje profesor.

Takođe, kolaps i vrtoglavice su vrlo česti tokom ovih vrelih dana. Oscilacije pritiska su veliki problem i one su najčešće razlog za ovakva stanja. Zato se ljudi često pitaju da li treba uzimati redovnu terapiju ili smanjiti dozu.

"Ja tu nemam problem da kažem, okej, smanjite, kao što ste radili ranije, vaš lek na pola, pa ćemo zimi da povećamo opet terapiju i tako dalje. A oni koji nisu do sada imali to iskustvo trebalo bi da se posavetuju sa lekarom ili ako imaju mogućnost telefonskog kontakta, dosta toga ipak može da se reši i na taj način", savetuje gost Dnevnika.

Doktor Đenić dodaje i da ukoliko je sistolni, gornji, pritisak ispod 110 mm živinog stuba, slobodno se može prepoloviti uobičajena doza propisane terapije.

"Za početak, najvažnije je da se dobro hidriramo i da zaista gledamo da u najtoplijem delu dana nikako ne budemo napolju. Verujte, iz iskustva, iz prakse, iz hitne pomoći koju slušamo svako jutro, svedočimo koliko to problema donosi i lekarima, a pre svega tim pacijentima koji su to uradili. Takođe važno, ukoliko simptomi traju ili ne prestaju u narednih 15-20 minuta, apsolutno je potrebno pozvati stručnu medicinsku pomoć", ističe na kraju gostovanja u Dnevniku prof. dr Nemanja Đenić.