U Srbiji haraju četiri tipa virusa, ambulante pune pacijenata sa ovim simptomima VIDEO

Sa dolaskom hladnih zimskih dana naglo se povećao broj pregleda kako u pedijatrijskim ambulantama, tako i u ambulantama za odrasle. 

Povećan broj pregleda rezultat je trenutne epidemiološke situacije.

Naime, stanovnici Srbije bore sa rota virusom, gripom ali i malim boginjama. Pored toga, u našoj zemlji je registrovan slučaj kod mlađe odrasle osobe kod koje je, pored humanog metapneumovirusa, izolovan i virus gripa AH1.

Pored navedenih virusa, u Srbiji i dalje izoluju i respiratorni virusi poput rinovirusa koji izaziva prehlade, adenovirus, veliki broj crevnih virusa, uključujući noroviruse i rotaviruse, kao i varičele.

• Opasan virus ponovo hara Beogradom: Raste broj obolelih
• Virus hara svetom: Novi sojevi još zarazniji
• Srbija u obruču virusa, pik tek sledi

Grip u Srbiji

Institut za javno zdravlje" Dr Milan Jovanović Batut" objavio je i nove podatke o gripu u Srbiji.

U tоku 2. izvеštајnе nеdеljе, оd 6.1.2025. dо 12.1.2025. gоdinе, u Rеpublici Srbiјi prеmа pоpulаciоnоm nаdzоru bеlеži sе 7.618 slučајеvа оbоljеnjа sličnih gripu sа incidеnciјоm оd 114,31/100.000 stаnоvniка.

Kako Batut navodi, rеgistruје sе nizаk intеnzitеt аktivnоsti virusа gripа i širока gеоgrаfskа rаsprоstrаnjеnоst.

"U оvој izvеštајnој nеdеlji nајvišе stоpе incidеnciје zаbеlеžеnе su u uzrаsnim grupаmа dеcе mlаđе оd 4 gоdinе (338,66/100.000 stаnоvnikа) i 5 dо 14 gоdinа (181,02/100.000 stаnоvnikа)", naveo je Batut.

Male boginje se šire

Pored toga, raste i broj obolelih od malih boginja.

Od 19. decembra, otkada je ponovo prijavljena epidemija, do danas u Beogradu je registrovano 38 slučajeva malih boginja.

O tome kakva je epidemiolška situacija i kako da se sačuvamo od virusa koji su se nagomilali govori dr Slavica Maris, epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

"Ja ću reći podatke za Beograd. Prema podacima od prošle nedelje, zaista nema razloga za zabrinutost. To je uobičajeno stanje. Imamo oko 350 oboljenja slična gripu, registrovana na nedeljnom nivou u Beogradu, i oko 10.500 akutnih respiratornih infekcija".

"Možda vama ove brojke ne znače ništa, ali nama znače jer kada prijavljujemo epidemiju na teritoriji Beograda, ove brojke znaju da budu jako veće, čak i preko 1.000 na nedeljnom nivou."

• Dramatičan porast broja obolelih od zarazne bolesti
• Bukti zaraza u Srbiji: Ogroman skok broja zaraženih

Maris ističe da nema razloga za zabrinutost, ali da je tačno da aktivnost virusa gripa ima uzlaznu putanju.

"Ipak, mi pik tek očekujemo krajem ovog meseca ili početkom februara."

Ona takođe dodaje i da se jako brzo širi virus gripa.

"U bolnicama se širi među pacijentima bolnice, kao i među zaposlenima, te je to razlog "zatvaranja" zdravstvenih ustanova.

Naime, svaka zdravstvena ustanova analizira epidemiološku situaciju i na osnovu toga donosi mere da li će uvesti zabranu poseta ili ne."

Takođe, Maris objašnjava i šta je meta-pneumo virus.

"O tome se poslednjih dana dosta priča i piše. To je virus koji nije nov. On je otkriven 2001. godine u Holandiji i koji se od tada proširio šuirom sveta. On često izaziva respiratorne infekcije uglavnom kod dece. Najčešće su u riziku deca od 0 do četiri godine, zatim od sedam do 14 godina i starije osobe. Izazova blaže simtome bolesti", ističe Maris te dodaje:

"To su klasični simptomi respiratornih infekcija kao što su povišena temperatura, zatim kašalj, eventualno curenje nosa i upravo svi oni simptomi koji podsećaju na prehladu, odnosno daju znake i simptome respiratornih bolesti. Prolaze u periodu od nedelju dana, mogu se javiti komplikacije u vidu upale pluća, zapaljenje dušnica. Teža klinička slika se sreće kod osoba sa oslabljenim imunitetom ili kod osoba koje imaju neko hronično oboljenje."

Osetljivim grupama preporučena vakcinacija

Maris dodaje i da još uvek nije kasno za vakcinaciju protiv gripa.

"Ipak treba da povedemo računa nakon vakcinacije dve, tri nedelje, koliko nam treba da stvorimo imunitet."

Razlika između velikih i malih boginja

Dr Saša Milićević je, gostujući na Televiziji "Prva", objasnio koja je zapravo razlika između ove dve vrste boginja.

"Male boginje imaju promene koje izgledaju kao kada bismo umočili četkicu u crvenu boju i prskali dete. To su promene koje su na nivou kože, sitne, obično počinju iza ušiju pa se onda spuštaju nadole", istakao je Milićević.

Kada su u pitanju velike boginje, onda su promene, kako objašnjava, drugačije.

"One kreću prvo kao sitan osip, zatim se malo uzdignu iznad površine, a na kraju nastane jedna specifična promena kao kap rose, vodeni mehurić i na kraju krasta. Dakle, postoji velika razlika", objasnio je pedijatar.

Morbile su, istakao je, male boginje, a varičele su malo veće, pa to zbunjuje ljude.

"I jedno i drugo su osipne groznice, vrlo zarazne bolesti, vrlo lako se prenose, naročito morbile. Uvek se prenose u kolektivima, školama i vrtićima", kazao je.