Pet godina od izbijanja zastrašujuće pandemije: Ovo još ne znamo o koronavirusu

Klica nije imala ime, kao ni bolest koju bi izazvala. Završilo je izbijanjem pandemije koja je razotkrila duboke nejednakosti u globalnom zdravstvenom sistemu i preoblikovala javno mnjenje o tome kako kontrolisati smrtonosne viruse.

Koronavirus je još uvek sa nama, iako je čovečanstvo izgradilo imunitet vakcinisanjem i infekcijama.

Manje je smrtonosan nego što je bio u ranim danima pandemije i više nije na vrhu popisa vodećih uzroka smrti. Ali virus se razvija, što znači da nauönici moraju pažljivo da ga prate, piše Associated Press.

Odakle je virus došao?

Nauönici smatraju da je najverovatniji scenario da je kružio u šišmišima, poput mnogih koronavirusa. Misle da je zatim zarazio drugu vrstu, verojatno rakunske pse, cibetke ili bambusove pacove, a oni zarazili ljude koji su rukovali ili klali te životinje na pijaci u Vuhanu, gde su se prvi slučajevi kod ljudi pojavili krajem novembra 2019.

• SZO ponovo zahteva podatke o koronavirusu od Kine: Oni ih odbili
• Zapanjujuće saznanje o poreklu koronavirusa: "Zabranili su nam da kažemo Bajdenu istinu"
• Najnoviji simptomi korone koje možete da primetite tokom jela FOTO

To je naučna zagonetka koju je teško rešiti u najboljim okolnostima. Napori su postali još veći izazov zbog političkih rasprava o poreklu virusa i onoga za šta međunarodni istraživači kažu da su potezi Kine kojim je uskratila dokaze koji bi im mogli pomoći u tome.

Pravo poreklo pandemije možda neće biti poznato još mnogo godina - ako ikad bude.

Koliko je ljudi preminulo?

Verojatno više od 20 miliona. Svetska zdravstvena organizacija saopütila je da su zemlje članice prijavile više od sedam miliona smrtnih slučajeva od koronavirusa, ali se procenjuje da je pravi broj smrtnih slučajeva najmanje tri puta veći.

U SAD-u je u proseku oko 900 ljudi nedeljno umiralo od koronavirusa prošle godine, prema američkim Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Koronavirus i dalje najviše pogađa starije osobe. Prošle zime u SAD-u, prema CDC-u, ljudi u dobi od 75 i više godina činili su oko polovinu hospitalizacija i smrtnih slučajeva uzrokovanih koronavirusom u bolnicama u zemlji.

"Ne možemo govoriti o koronavirusu u prošlosti jer je još uvek s nama", rekao je direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus.

Koliko je vakcina bilo dostupno?

Nauönici i proizvođači vakcina oborili su rekorde u brzini razvijajući vakcine protiv koronavirusa koje su spasila desetine miliona života širom sveta i bile su ključni korak za vraćanje života u normalu.

Manje od godinu dana nakon što je Kina identifikovala virus, zdravstvene vlasti u SAD-u i Britaniji odobrile su vakcine proizvođača Pfizer i Moderna.

Godine ranijih istraživanja - uključujući otkrića nagrađena Nobelovom nagradom, koja su bila ključna za funkcionisanje nove tehnologije - dale su prednost takozvanim mRNA vakcinama.

• Ovo je istina kako je nastao koronavirus?
• U Srbiji vladaju grip, virusi, korona: Na udaru deca; doktori savetuju vakcinaciju
• Nesnosan kašalj, glavobolje, temperatura: Domovi zdravlja puni, zaraženi i deca i odrasli, evo šta vlada

Danas postoji i tradicionalnija vakcina koju proizvodi Novavax, a neke su zemlje isprobale dodatne opcije.

Uvođenje vakcinisanja u siromašnije zemlje bilo je sporo, ali SZO procenjuje da je od 2021. globalno primenjeno više od 13 milijardi doza vakcina protiv koronavirusa.

Vakcine nisu savršene. Dobro obavljaju svoj posao u sprečavanju teških bolesti, hospitalizacije i smrti te su se pokazala vrlo sigurnim, sa samo retkim ozbiljnim nuspojavama. Ali zaštita od blaže infekcije počinje da slabi nakon nekoliko mjeseci.

Shutterstock/Ground Picture

Poput vakcina protiv gripa, ona protiv koronavirusa moraju se redovno ažurirati kako bi se uskladila sa virusom koji se stalno razvija — što pridonosi frustraciji javnosti zbog potrebe za ponovnim vakcinisanjem. U toku su napori da se razviju vakcine sledeće generacije, poput onih nazalnih, za koje se istraživači nadaju da bi mogla bolje da blokiraju infekciju.

Koja je varijanta trenutno najzastupljenija?

Genetske promene koje se zovu mutacije događaju se kada virusi sami sebe kopiraju. I ovaj virus se pokazao istim u tome.

Naučnici su te varijante nazvali grčkim slovima: alfa, beta, gama, delta i omikron. Delta, koja je postala dominantna u SAD-u u junu 2021., izazvala je mnogo zabrinutosti jer je imala dvostruko veću verovatnoću da će dovesti do hospitalizacije od prve verzije virusa.

• Broj zaraženih rapidno raste, ambulante prepune
• Panika zbog novog soja koronavirusa, preti širenje tokom zime: "Kosi" pacijente, a ovo su simptomi
• Novi soj koronavirusa "kosi"

Zatim je krajem novembra 2021. na scenu izašla nova varijanta: omikron.

"Širio se vrlo brzo, dominirajući u roku od nekoliko nedelja", rekao je dr Vesli Long, patolog u Houston Methodistu u Teksasu.

"To je dovelo do velikog skoka u slučajevima u poređenju sa svim onim što smo imali prilike da vidimo ranije", izjavio je. 

Ali u proseku, rekao je SZO, uzrokovao je manje ozbiljne bolesti od delte. Naučnici veruju da je to možda delimično zato što se imunitet gradio zbog vakcinisanja i preboljenih infekcija.

Šta znamo o takozvanom dugoročnom kovidu?

Milioni ljudi i dalje su u neizvesnosti s često nevidljivim nasleđem pandemije zvanim dugoročni kovid.

Može proći nekoliko nedeljha do oporavka nakon kovida, ali neki ljudi razviju dugotrajnije probleme. Simptomi koji traju najmanje tri meseca, ponekad i godinama, uključuju umor, kognitivne probleme poznate kao 'moždana magla', bol i kardiovaskularne probleme, među ostalima.

• Da li je opet počelo? Hitnu zvali kovid pacijenti
• Uznemirujući podaci izveštaja: Ako izbije nova pandemija...
• Svet u panici: Stiže korona generacija; "Ujedaju, šutiraju..."

Lekari ne znaju zašto samo neki ljudi dugo boluju od kovida. Može se dogoditi čak i nakon blagog slučaja i u bilo kojoj dobi, iako su stope opale od ranih godina pandemije. Studije pokazuju da vakcinisanje može smanjiti rizik.

Takođe nije jasno šta uzrokuje dugi kvid, što komplikuje potragu za lečenjem. Jedan važan trag: istraživači sve više otkrivaju da ostaci koronavirusa mogu postojati u telima nekih pacijenata dugo nakon prve infekcije, iako to ne može objasniti sve slučajeve.