Raste broj dece koja konzumiraju alkohol

Jedno od najvećih iznenađenja istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta, u kojem su učestvovali učenici petog i sedmog razreda osnovne, kao i prvog razreda srednje škole, jeste činjenica da devojčice u sve većoj meri konzumiraju alkohol, kaže za Tanjug dr Biljana Kilibarda iz "Batuta".

"Naročito su devojčice u petom i sedmom razredu od 2022. godine znatno povećale konzumiranje alkohola. Veliki je procenat i onih koje su samo probale, ali i onih koje koriste alkohol", navodi Kilibarda.

Školski psiholog Branka Tišma kaže za Tanjug da se uzrasna granica konzumirnaja alkohola sve više spušta, kao i da su devojčice sve vidljivije, a veliki broj njih radi vidljivosti prihvata socijalno neprihvatljiva ponašanja.

"Deca tog uzrasta pokušavaju da budu kao odrasli, igraju različite igre izazova. Alkohol se koristi u svim situacijama, od rođendana u vrtićima koji se proslavlja sa dečijim šampanjcem, do njegove konzumacije u obeležavanju svih važnih trenutaka", kaže Tišma.

Uz to, odrasli su do sad više više kontrolisali dečake, jer se podrazumevalo da su devojčice mirne i poslušne i da lakše prihvataju stavove roditelja. Dodaje da je deci u pubertetu alkohol privlačan i zbog njegove karakteristike da u početnim fazama smanji osećaj napetosti tipičan za taj uzrast.

Dr Biljana Kilibarda iz "Batuta", s druge strane, ističe da je posebno zabrinjavajuć procenat učenika koji su bar jedanput bili pijani.

"Čak 20 odsto učenika prvog razreda srednje škole je bar jedanput bilo pijano, dok je 10 odsto učenica sedmog razreda osnovne škole potvrdno odgovorilo na pitanje da li je bilo pijano u poslednjih mesec dana", navodi Kilibarda.

Rezultati istraživanja iziskuju, dodaje Kilibarda, potrebu za primenom mera za smanjenje upotrebe alkohola, jer odluka da se pije zavisi od niza faktora. Jedan od tih faktora, objašnjava školski psiholog Branka Tišma, jeste odsustvo poverenja u roditelje i sve manje bliskosti sa njima.

"Roditelji uglavnom ispituju decu da li su završili svoje obaveze, kritikuju ih ili im prigovaraju, a sve je manje otvorenog razgovora, zbog čega se deca sve više oslanjaju na vršnjake, umesto na odrasle", objašnjava Tišma.

Na pitanje kako roditelji mogu da povrate to poverenje, Tišma kaže da je jedini način provođenje više konstruktivnog vremena u raznovrsnim zajedničkim aktivnostima sa decom.

"Suštinski, sve se manje bavimo decom. Malo im pomažemo u razrešavanju problema. To su uzrasti kad deca grade i svoju životnu filozofiju. Treba razgovarati sa njima ne samo o problemima koji se pojavljuju, nego o svemu onome što oni vide, dožive i o načinu na koji to doživljavaju", ističe Tišma.

Ona oobjašnjava da nepostojanje sistema vrednosti, ni etičkih normi, ali ni granica, kako u porodici, tako i šire, takođe uzrokuje devijantna ponašanja. Povratak poverenja u one koji bi tebalo da budu pouzdani, a to su roditelji, je najteži zadatak, kaže Tišma.

"Alkoholizam je samo jedan od simptoma da nemamo jasno osećanje sigurnosti. Šta treba raditi? Treba pričati, treba provoditi vreme zajedno, organizovati različite aktivnosti i postavljati granice. Nije im lako odrastati u ovom vremenu, ali vredi truda. Ulaganje u njih uvek vredi truda", zaključuje školski psiholog Branka Tišma.

I građani sa kojima smo na ulicama Beograda razgovarali smatraju da su roditelji najodgovorniji za sve veći broj dece koja konzumiraju alkohol. Učenica srednje škole Janja Janjuš kaže da sve potiče od kućnog vaspitanja.

"Mislim da roditelji treba više da pričaju sa decom i da ih posavetuju da to ne rade", kaže Janja. Zorana Jovanović, učenica srednje škole, kaže da konzumira alkohol, ali u malim količinama i ne preterano često.

Stariji sugrađani ipak radikalnije gledaju na ovaj problem, ali i ulogu roditelja koje sugrađanka Mirjana Maksimović označava kao najodgovornije.

"Ja stvarno nemam reči. Mislim da se to nosi iz kuće. Ne može ni škola, ni niko da ih nauči ako ih ne nauče roditelji. Ova deca piju, puše i drogiraju se, i mislim da roditelji uopšte ne obraćaju pažnju na svoju decu", kaže Mirjana.

Bilo je i onih koji imaju optimizma, poput jednog starijeg sugrađanina. "Razgovor je uvek dobar lek", kaže on.