Dramatičan porast broja obolelih od zarazne bolesti

Smatra se da su antivakserske kampanje, pandemija koronavirusa i uvezeni slučajevi uzrok tog drastičnog povećanja broja obolelih od malih boginja.

Male boginje su bolest koja se prenosi vazduhom, često izaziva osip i visoku temperaturu, što može biti izuzetno opasno za malu decu: 2023. je odnela oko 107.000 života širom sveta.

"Male boginje su se vratile u Nemačku", navodi Institut Robert Koh (RKI). Tokom 2024. zabeležen je zapanjujući porast broja obolelih od te bolesti, koja je posebno česta kod male dece i može biti smrtonosna.

Do sada je registrovano 614 slučajeva, što je ogroman skok u poređenju sa samo osam slučajeva pre tri godine.

• Dve opasne bolesti bukte u Srbiji, u ovom gradu svakog dana novi slučaj
• Bukti zaraza u Srbiji: U ovom gradu registrovano skoro 100 obolelih u samo mesec dana
• Jedan grad je žarište: Raste broj obolelih od malih boginja u Srbiji

Od 2019. roditelji u Nemačkoj su zakonski obavezni da vakcinišu decu s dve doze potrebne za potpunu imunost. U suprotnom, suočavaju se s kaznom od 2.500 evra.

Druge bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, poput hepatitisa B i velikog kašlja, takođe su u porastu. Stručnjaci navode da su uzroci tog skoka složeni i višestruki – od imigracije i pandemije korona-virusa, do sve većeg skepticizma prema vakcinama i aktivizma protiv vakcina na internetu.

Posledice pandemije koronavirusa

"Skoro sve stope zaraznih bolesti opale su tokom pandemije", kaže pedijatar iz Bona dr Aksel Geršlauer, objašnjavajući da su mere poput socijalnog distanciranja i nošenja maski igrale ključnu ulogu. Ujedno su, dodaje, i druge posledice i dalje prisutne, na primer u obliku „oklevanja da se ide kod lekara osim u najnužnijim slučajevima, zbog straha od zaraze u ordinacijama".

Uvezeni slučajevi takođe predstavljaju problem. Dr Karela Ezvaran iz Kelna izjavila je za javni servis ARD da danas mnogo ljudi putuje. Ujedno, kako dodaje, "mnogo je imigranata, uključujući decu iz ratnih zona, gde vakcine nisu dostupne".

Ona navodi da ti roditelji možda nisu svesni obaveze da se deca vakcinišu kada stignu u Nemačku.

Porast skepticizma prema vakcinama

Postoji i problem sumnje u vakcine i pokreta protiv vakcina. Dr Geršlauer upozorava da se ta dva fenomena moraju razmatrati odvojeno.

"Kod skeptičnih roditelja, strahovi i nedoumice često se mogu otkloniti objašnjenjima i statistikama. Dovoljno je ponekad podeliti informativni letak ili obaviti kratak razgovor", kaže. Međutim, "kod okorelih protivnika vakcina, naše ruke su vezane. Oni žive u svom balonu, koji više ne možemo probiti spolja."

Prema istraživanju firme "Statista" objavljenom u novembru, skepticizam prema vakcinama u Nemačkoj raste – s 22 odsto odraslih koji su bili skeptični 2022, na 25 odsto u 2024.

Što se tiče "tvrdokornog" pokreta protiv vakcina, on u Nemačkoj ima dugu istoriju, a ona datira još od 1800-ih. Taj pokret su promovisale različite grupe, od antisemitističkih prethodnika nacista, koji su sa skepticizmom gledali na medicinska dostignuća jevrejskih lekara, pa sve do lekarskih krugova zabrinutih zbog sigurnosti tadašnjih vakcina.

• Najzaraznija bolest hara Srbijom: Vakcinacija jedini spas VIDEO
• Epidemija bukti u Srbiji, deca bolesna, a građani: "Vakcina je za ubijanje ljudi" VIDEO
• Zarazne bolesti haraju Srbijom, a ove dve će tek buknuti: Očekuje se haos kroz dve nedelje

Prema podacima Saveznog centra za zdravstveno obrazovanje (BzgA), broj ljudi koji se izjašnjavaju kao „potpuno protiv vakcina" blago je porastao tokom proteklih decenija, s četiri odsto u 2004, na šest procenata u 2020. godini.

Njihova brojnost deluje još veća zbog prisutnosti na društvenim mrežama i protesta protiv vakcina koji su organizovani tokom pandemije korone.

U tom kontekstu, neki lekari smatraju da su obavezne vakcine kontraproduktivne, jer deluju kao da ograničavaju lične slobode, što dodatno raspiruje protivljenje.

"Ezoterično razmišljanje" i sklonost ka krajnjoj desnici

Istraživanja su pokazala i druge značajne indikatoreprotivljenja vakcinama. Nedavni izveštaj lekara s Univerziteta u Frajburgu pokazao je vezu između onoga što nazivaju „ezoteričnim razmišljanjem“ i skepticizma prema vakcinama.

Na primer, ljudi koji veruju u homeopatiju ili su prošli alternativne oblike obrazovanja, poput Valdorf-škola, skloniji su kritičkom pogledu na vakcine.

Druga studija, sprovedena 2021. godine u Saksoniji, pronašla je korelaciju između pristalica desničarske partije Alternativa za Nemačku (AfD) i skepticizma prema vakcinama.

Za dr Geršlauera, političari i lekarske grupe mogu doprineti rešavanju problema kroz stalne informativne kampanje.

"Kad vidite koliko je truda uloženo u promovisanje vakcine protiv meningokoka B u poslednjih nekoliko godina, iako ta vakcina tada nije bila ni preporučena od strane (nemačke vakcinalne komisije) STIKO, i koliko je ljudi ta kampanja obuhvatila, poželeli biste da se sličan trud uloži i u vakcinaciju protiv malih boginja."