Antibiotici postaju nedelotvorni

Antimikrobna rezistencija (AMR) je hitna globalna zdravstvena i socioekonomska kriza, istakla je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Ona ima značajan uticaj na zdravlje ljudi i životinja, proizvodnju hrane i životnu sredinu. Patogeni otporni na lekove predstavljaju pretnju svima, svuda. Ipak, mnogo više se može učiniti na podizanju svesti javnosti i svih zainteresovanih strana, navodi SZO. Antibiotici i antimikrobni lekovi postaju nedelotvorni jer zbog prevelike i pogrešne upotrebe bakterije razvijaju otpornost na njih.

Na primer, oko 90 odsto antibiotika se koristi van bolnica, s tim da se oko 75 odsto njih upotrebljava za infekcije disajnih puteva, koje su najčešće uzrokovane virusima pa davanje antibiotika pri takvim indikacijama ne pomaže izlečenju, već podstiče razvoj mutiranih oblika otpornih na antibiotike među bakterijama koje prirodno nastanjuju ljudsko telo i okolinu - te se bakterije svakodnevno razmenjuju među ljudima, a u određenom trenutku mogu uzrokovati infekciju.

Stock-Asso/Shutterstock.com

Drugim rečima, antibiotici ne bi smeli da se koriste za virusne infekcije, kod kojih nisu delotvorni, već isključivo za bakterijske infekcije. Prema novom izveštaju SZO, objavljenom početkom oktobra, imunizacijom protiv 23 patogena mogao bi se smanjiti broj potrebnih antibiotika za 22 odsto ili 2,5 milijardi definisanih dnevnih doza na globalnom nivou svake godine, čime se podržavaju globalna nastojanja u borbi protiv AMR-e.

Imunizacija je tako jedan od ključnih načina prevencije infekcija. Očuvanje delotvornosti antimikrobnih lekova od velike je važnosti i za stabilnost zdravstvenog sistema, jer antimikrobna rezistencija ima ozbiljne posledice na ishode lečenja infekcija i na finansijski aspekt zdravstvenog sistema.

Zato je sprečavanje antimikrobne rezistencije odgovornost čitavog društva. To se postiže, poručili su stručnjaci, prevencijom, u koju spadaju: odgovorno ponašanje, higijena, edukacija, imunizacija protiv zaraznih bolesti, pogotovo odgovorno prepisivanje i korišćenje antimikrobnih lekova te upravljanje antimikrobnom rezistencijom. Takođe, ove godine je SZO revidirala popis prioritetnih bakterijskih patogena, važan alat u borbi protiv AMR-e, koji uključuje 15 porodica patogena otpornih na antibiotike grupisanih u kritične, visoke i srednje kategorije prioriteta za istraživanje i razvoj, kao i mere javnog zdravlja. Podsetimo, pre dve godine je rastućem izazovu otpornosti mikroorganizama na lekove dodat i prvi popis gljivičnih patogena koji predstavljaju najveću pretnju ljudskom zdravlju, budući da su neki sojevi sve otporniji na lekove i sve rašireniji. U ovu "borbu" uključila se i Generalna skupština Ujedinjenih Nacija donošenjem deklaracije koja uključuje i smanjenje globalnih smrtnih slučajeva povezanih sa antimikrobnom rezistencijom za 10 odsto do 2030. godine.

Pojava i širenje patogena otpornih na antimikrobne lekove, u koje spadaju antibiotici, antimikotici, antiparazitici i antivirusni lekovi, ozbiljna su pretnja u sprečavanju i lečenju uobičajenih infekcija i obavljanju rutinskih medicinskih postupaka čije je uspešne ishode upravo i omogućila ova vrsta lekova. Samo u Evropi svaka peta bakterijska infekcija otporna je na antibiotike, dok u nekim državama članicama ta brojka iznosi čak 40 procenata, kaže se u deklaraciji koju je objavila Evropska komisija.

solarseven/Shutterstock

Tako se antimikrobna rezistencija (AMR) sve više prepoznaje kao jedan od gorućih javnozdravstvenih izazova i odgovorna je za oko 1,3 miliona smrtnih slučajeva u svetu svake godine, uključujući 35.000 na evropskom ekonomskom području - gotovo 100 ljudi dnevno. Ako se ovom izazovu ne pristupi odmah na pravi način, ovaj broj bi mogao da dostigne zabrinjavajućih 390.000 smrtnih slučajeva godišnje u regionu Evrope do 2050. Podjednako su alarmantne i ekonomske posledice, budući da AMR košta EU/EEA više od 11 milijardi evra godišnje, a procenjuje se da će zdravstvene sisteme na globalnom nivou do 2050. koštati još dodatnih milijardu američkih dolara godišnje. Iz tog razloga je Evropska komisija krajem septembra ove godine pozdravila Političku deklaraciju UN o jačanju delovanja protiv antimikrobne rezistencije (AMR).

Deklaraciju su podržale zemlje članice UN, uključujući i članice EU, i na taj se način obavezale na konkretne postupke za rešavanje AMR-e pristupom "Jedno zdravlje", među kojima su smanjenje globalnih smrtnih slučajeva povezanih sa AMR-om za 10 odsto do 2030, smanjenje upotrebe antibiotika u poljoprivredno-prehrambenom sektoru, kao i poziv na hitnu akciju i pojačane podsticaje za istraživanje i razvoj. S druge strane, uprkos ozbiljnosti ove pretnje, zasad nema značajnijeg pomaka kad su u pitanju inovacije u razvoju novih antimikrobnih lekova. Danas se zna da je vrlo malo novih antibiotika u fazi pretkliničkog i kliničkog ispitivanja i da je potrebno usmeriti se na očuvanje postojećih. Zbog toga i Evropsko telo za pripravnost i odgovor na zdravstvene krize HERA proaktivno unapređuje istraživanje i razvoj i osigurava dostupnost vitalnih medicinskih protivmera. HERA je, na primer, putem programa "EU4Health" finansirala niz inicijativa usmerenih na ubrzavanje inovacija za AMR proizvode u naprednim fazama razvoja.

Pored toga što podstiče inovacije, HERA je posvećena i povećanju pristupa novorazvijenim antibioticima. Takođe, ozbiljnost antimikrobne rezistencije po zdravlje stanovništva prepoznala je i sama Evropska komisija, koja je borbu protiv ove globalne pretnje uključila i u svoju najveću reformu zakonodavstva EU o lekovima u poslednjih 20 godina. Komisija se, pritom, zalaže za smanjenje upotrebe antibiotika i državama članicama preporučuje utvrđivanje odgovarajućih nacionalnih ciljeva - smanjenje potrošnje antibiotika u EU za 20 odsto do 2030. i definisanje ciljeva na nacionalnom nivou. Prema istraživanju Eurobarometra o antimikrobnoj rezistenciji iz 2022, znanje o antibioticima u EU još nije na zadovoljavajućem nivou.

Pritom, samo polovina ispitanika zna da antibiotici nisu delotvorni protiv virusa, gotovo svaki deseti građanin EU uzima antibiotike bez recepta, a i dalje postoje i velike razlike u informisanosti građana među državama članicama. Ovi rezultati ukazuju na potrebu za sprovođenjem dodatnih i kontinuiranih aktivnosti u cilju edukacije i informisanja o antimikrobnoj rezistenciji i važnosti odgovorne upotrebe antimikrobnih lekova kako bi se svest i ponašanje građana dugoročno promenili.

O važnosti takvih aktivnosti govori i podatak da je edukacija građana u Francuskoj u petogodišnjoj javnoj kampanji rezultirala smanjenjem vanbolničke potrošnje antibiotika za 25 odsto u toj zemlji.