Naša doktorka iznela uznemirujuće prognoze: "Imaćemo pandemiju" VIDEO

Čak oko 450.000 osoba u Srbiji imа dijabetes, а još 240.000 ne zna za svoju bolest, saopštio je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" povodom Svetskog dana dijabetesa.

"Mi ovih godina govorimo o epidemiji dijabetesa, a smatra se da će do 2030. ili 2040. godine ovo oboljenje imati razmere pandemije", rekla je dr Jelica Bjekić Macut u jutarnjem programu TV Prva.

U Srbiji ima više od 700.000 pacijenata koji boluju od šećerne bolesti, dodala je doktorka.

"Registrovano je četiristo i nešto hiljada, znači naš Institut za javno zdravlje Batut, mislim da je oko 435.000 registrovanih, ali smatra se da na jednog registrovanog ide jedan neprepoznat i nedijagnostikovan pacijent. Zato je jako bitna prevencija, raditi na prevenciji i otkrivanju novih slučajeva", kaže dr Bjekić Macut.

Dr Bjekić Macut objasnila je da nije isto kad pacijent kaže da ima šećer, 5, 6, 7, ali je druga priča kada se susretnete s njim i kada vam neko kaže – Vi, ipak, imate šećernu bolest. Prema njenim rečima, to bi trebalo da osvesti pacijenta.

"Ministarstvo zdravlja je uvrstilo jednu vrlo bitnu analizu hemoglobina NC na prst pomoću koje mi možemo uraditi prevenciju, postaviti dijagnozu, jer ako je ta vrednost preko 6,5%, mi smo smo lako dijagnostikovali pacijenta. Mi smo postavili već dijagnozu tog pacijenta, možemo ga usmeriti na dalje ispitivanje, dalje lečenje", objasnila je ova doktorka.

Prvi put je Srbija dobila Nacionalni program za dijabetes.

"Sada je prvi put Republička stručna komisija, koja je osnovana na zahtev Ministarstva zdravlja, napisala Nacionalni program. Sad to posle ide u Ministarstvo na javno usaglašavanje. Ali ono što je bitno zaista, napisali smo taj program u kome se precizira i daju se uputstva ostalim nivoima zdravstvene zaštite na koji način treba da se radi i kako da se leče pacijenti, što je jako bitno. I time smo pokazali, i država je pokazala da je shvatila značaj ovog oboljenja, koje zaista ima razmere epidemije i globalni je problem", rekla je dr Bjekić Macut.

Shutterstock/iHumnoi

"Za dijagnozu šećerne bolesti dve vrednosti na prazan stomak preko 7, ili ako su pacijenti jeli i otišli su da vade šećer, ako je ta vrednost preko 11,1, taj pacijent ima šećernu bolest. Znači, uopšte nije teško postaviti dijagnozu, a jako nam je bitno da što više prepoznamo na tim preventivnim pregledima tih pacijenata, jer zaista da bismo suočili i da bismo započeli način njihovog lečenja", rekla je doktorka.

Takođe treba raditi i na unapređenju savetovališta za dijabetičare, koja bi trebalo otvoriti tamo gde ne postoje, a da se postojeća unaprede, da bi zaista to bila prva mesta gde pacijenti dolaze, gde mogu da dobiju osnovne informacije o načinu ishrane, o fizičkoj aktivnosti, kao i o tome kakva je težina njihove šećerne bolesti.

"Poslednjih godina se stvarno desila revolucija, uvedeni su mnogi lekovi, tako da Srbija zaista poseduje sve najznačajnije inovativne lekove. Samo jednu stvar za sada nema, a to je jednosedmični insulin, koji jedino ima Kanada", rekla je doktorka.

Svetski Dan borbe protiv šećerne bolesti (WDD) obeležava se svake godine 14. novembra, na rođendan ser Frederika Bentinga, koji je 1922. zajedno sa Čarlsom Bestom otkrio insulin.

Dijabetes je jedno od najčešćih hroničnih nezaraznih oboljenja i predstavlja veliki javnozdravstveni problem.

Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodna federacija za dijabetes, koje su uspostavile ovaj Dan, procenile su da je 2017. godine u svetu obolelo oko 425 miliona ljudi od dijabetesa, a da će se broj obolelih do 2045. godine povećati na 629 miliona.

Šta je dijabetes?

Diabetes mellitus se ubraja među najčešća endokrinološka oboljenja, sa prevalencom u stalnom porastu.  Posledica je  modernog stila života i povećanja broja spoljašnjih etioloških činilaca, među kojima se posebno izdvajaju gojaznost, fizička neaktivnost i stres.

Ogroman broj pacijenata ne zna ili nije svestan da boluje od šećerne bolesti, čime se izlaže ozbiljnom riziku ranog razvoja mnogobrojnih komplikacija ove bolesti.

Merenje glikemije (OGTT, celodnevni profil), određivanje HbA1c, insulinemije, samo su neki od kardijalnih faktora za prevenciju, praćenje, kao i lečenje ove bolesti, a naročito za sprečavanje hroničnih komplikacija koje ova bolest donosi sa sobom.