Ova bolest je treći vodeći uzrok umiranja u Srbiji: Jedno od najčešćih hroničnih oboljenja

Dijabetes je jedno od najčešćih hroničnih nezaraznih oboljenja i predstavlja veliki javnozdravstveni problem.

Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodna federacija za dijabetes, koje su uspostavile ovaj Dan, procenile su da je 2017. godine u svetu obolelo oko 425 miliona ljudi od dijabetesa, a da će se broj obolelih do 2045. godine povećati na 629 miliona.

Šta je dijabetes?

Diabetes mellitus se ubraja među najčešća endokrinološka oboljenja, sa prevalencom u stalnom porastu.  Posledica je  modernog stila života i povećanja broja spoljašnjih etioloških činilaca, među kojima se posebno izdvajaju gojaznost, fizička neaktivnost i stres.

• Nova pandemija pred vratima: Tihi ubica čije simptome kasno primetimo uzima maha VIDEO
• Plikovi, infekcije i i na kraju gangrena: Evo šta sledi ukoliko se ova bolest ne leči
• Četiri greške koje uzrokuju povećanje šećera u krvi: Mnogi nisu ni svesni da ih prave

Ogroman broj pacijenata ne zna ili nije svestan da boluje od šećerne bolesti, čime se izlaže ozbiljnom riziku ranog razvoja mnogobrojnih komplikacija ove bolesti.

Merenje glikemije (OGTT, celodnevni profil), određivanje HbA1c, insulinemije, samo su neki od faktora za prevenciju, praćenje, kao i lečenje ove bolesti, a naročito za sprečavanje hroničnih komplikacija koje ova bolest donosi.

Šećerna bolest jedna je od najčešćih nezaraznih bolesti. Broj obolelih od šećerne bolesti već duži niz godina raste i poprima razmere globalne epidemije.

Iako se najviše incidencije registruju u razvijenim zemljama, najveći porast obolelih očekuje se u zemljama u razvoju.

Dijabetes je u svetu peti, a u Srbiji treći vodeći uzrok umiranja od svih uzroka smrti i peti uzrok opterećenja bolešću.

Dijabetes melitus je hronična bolest iz grupe metaboličkih bolesti koju karakteriše hiperglikemija, odnosno povećanje nivoa šećera u krvi, koja je rezultat poremećaja u sekreciji insulina, delovanju insulina ili kombinacije navedenih poremećaja.

Hronična hiperglikemija nosi i dugotrajna oštećenja, disfunkciju i zatajenje različitih organa, posebno oka, bubrega, nerava, srca i krvnih sudova.

Ljudi koje žive sa dijabetesom zahtevaju stalni monitoring zdravstvenog stanja i podršku kako bi kontrolisali svoje zdravstveno stanje i izbegli komplikacije bolesti.

• Svaki drugi građanin Srbije gojazan, deca u posebnom riziku
• Promene na licu mogu biti rani znaci dijabetesa
• Ovaj zdrav i ukusan napitak reguliše nivo šećera u krvi

 

Koji su simptomi dijabetesa?

Osnovni klinički znaci dijabetesa melitusa su:

•     polidipsija (uzimanje velike količine tečnosti);
•     poliurija (pojačano mokrenje);
•     polifagija (izrazita glad);
•     gubitak telesne mase.

Koji su tipovi dijabetesa?

Etiološka klasifikacija dijabetesa

•     Tip 1 dijabetesa (insulinzavisni oblik dijabetesa)
•     Tip 2 dijabetesa (insulinnezavisni oblik dijabetesa)
•     Drugi specifični oblici dijabetesa
•     Gestacijski dijabetes

Koji su najčešći faktori rizika?

•     Gojaznost
•     Slaba fizička aktivnost
•     Genetska opterećenost ovom bolešću u porodici
•     Stresna stanja

Visok rizik za dijabetes

•     Glikemija našte od 5,6mmol/l do 6,9 mmol/l (IFG)
•     Glikemija u toku OGTT-a sa 75 g glukoze u 120min. Od 7,8 do 11,1 mmol/l(IGT)
•     HbA1c 5.7%-6.4%

Dijabetes melitus

•     HbA1c ≥ 6,5%
•     Glikemija našte ≥ 7,0 mmol/l (126 mg/dL)
•     Glikemija u toku OGTT-a sa 75 g glukoze u 120 min. ≥ 11,1 mmol/l
•     Glikemija u bilo kom slučajnom uzorku krvi ( bez obzira na obrok) ≥ 11,1 mmol/ uz prisustvo tipičnih dijabetesnih simptoma (poliurija, polidipsija, gubitak u tel. težini)

Terapija:

• Dijeta
• OAD– oralni antidijabetici
• Insulin
• Fizička aktivnost
• Prevencija

Dva mala koraka su bitna:

• Promena načina života i fizička aktivnost (30 min.) na dan, 5 dana u nedelji, redukuje dijabetes za čak 50%, a dovodi i do gubitka telesne težine za 5–7%.
• Rana detekcija predijabetesa, rutinska kontrola glikemije umnogome doprinosi prevenciji nastanka i razvoja DM tip 2.

Važno je znati:

• Smanjenjem prekomerne telesne težine za samo 10% smanjujete rizik za dijabetes za 50%, redukujete krvni pritisak za 10 mmHg i ukupni holesterol za 10%!
• Fizička aktivnost deluje tako da snižava nivo šećera u krvi, smanjuje potrebu za insulinom, povoljno deluje na srce i krvne sudove i doprinosi održavanju i kontroli telesne težine. Preporuke su da se fizička aktivnost sprovodi u trajanju od 30 minuta bar 5 dana u nedelji.
• DM je bolest koja ne boli – možete je imati više godina, a da je ne osetite!
• Dijabetes je često nasledan
• Rano otkriveni dijabetes obezbeđuje dug i kvalitetan život uz poštovanje nekoliko jednostavnih pravila.
• Kasno otkriveni dijabetes ozbiljno ugrožava srce i krvne sudove, bubrege, nervni sistem, vid.