"Posle pomeranja sata povećava se broj srčanih i moždanih udara"

U noći između subote i nedelje časovnici su u mnogim zemljama Evrope, uključujući i Srbiju, pomereni za jedan sat unazad. To znači da je završeno letnje računanje vremena i da smo prešli na zimsko.

Ova sezonska promena vremena događa se dvaput godišnje. Iako je promena sata bila standardizovana praksa godinama i zajednička je za većinu Evrope i SAD, kao i delove Kanade, Australije i Latinske Amerike, zdravstveni stručnjaci upozoravaju da to može da bude štetno po zdravlje ljudi.

Prošle nedelje je tim istraživača Britanskog društva za spavanje objavio saopštenje u kojem je apelovao na vladu Ujedinjenog Kraljevstva da napusti praksu promene vremena dvaput godišnje. Saopštenje je izašlo u Žurnalu za istraživanje sna, i ono poziva na usvajanje standardnog vremena tokom cele godine jer je to bliže "prirodnim ciklusima svetlo-tama, odnosno dan-noć".

• Zbog pomeranja sata ljudi osećaju umor i stres: "Sigurno ćemo se dve nedelje prilagođavati"
• Evropski poslanici traže da se ukine pomeranje sata
• Zimsko računanje vremena: Ne zaboravite na pomeranje sata

"Obnavljanje trajnog standardnog vremena značilo bi da su naši satovi usklađeni sa solarnim vremenom. To bi značilo ranije zalaske sunca tokom leta, ali bi bilo dodatnih koristi za zdravlje i san, zbog povećanog izlaganja sunčevoj svetlosti od jeseni do proleća", istakao je u saopštenju Malkom don Šanc, profesor hronobiologije na Univerzitetu Nortumbrija i član Centra za istraživanje sna u Nortumbriji.

Istraživači dodaju i da su održavanje dobre rutine spavanja i izlaganje prirodnom dnevnom svetlu tokom jutra važne komponente ljudskog zdravlja. Poremećaji u bilo kom od ovih faktora mogu da dovedu do negativnih posledica.

"Ukoliko nemate to jutarnje izlaganje svetlosti, onda ne regulišete svoj telesni sat onoliko dobro koliko biste mogli. Zaista postoji određeno vreme tokom jutra kada vam je potrebna dobra izloženost svetlosti u svrhu regulacije telesnog sata. To vam omogućava da zaspite dovoljno rano noću", kaže za Euronews Health dr Megan Kraford, viši predavač psihologije na Univerzitetu Stratklajd.

Kako dodaje, ukoliko se to ne događa, nekako ćete paliti sveću na oba kraja - gubite noćni san i dobijate loš kvalitet sna, a loš kvalitet sna je povezan sa mnogim ishodima mentalnog i fizičkog zdravlja.

Uticaji na zdravlje

Jedan od glavnih razloga koji stručnjaci ističu kao argument za ukidanje promene vremena jeste uticaj na ljudski cirkadijalni ritam. Reč je o biološkom satu tela koji funkcioniše u dvadesetčetvoročasovnom ciklusu. Prema istraživačima, on igra ulogu u regulisanju osnovnih telesnih funkcija, uključujući san, oslobađanje hormona, metabolizam i raspoloženje.

Poremećaji koji nastaju usled dobijanja ili gubitka jednog sata sna ometaju prirodni ciklus spavanja i utiču na ove funkcije.

• Pomeranje sata neprestano izaziva rasprave: Kada će se konačno ukinuti? ANKETA
• Pomeranje sata stupa na snagu: Na "udaru" kardiovaskularni bolesnici; Povećan rizik od moždanih i srčanih udar
• Pomeranje sata najviše posledica ostavlja na ovaj organ: Evo ko je u najvećem riziku

Megan Kraford objašnjava da, iako promena vremena ne pravi razliku tokom leta, kada su izlasci sunca i dalje veoma rani, to nije slučaj tokom drugih godišnjih doba.

"U proleće i jesen izlazak sunca je nešto kasniji, tako da ustajanjem sat vremena ranije možemo ustati u mraku. A to je zaista problematično jer nam je potrebna jutarnja sunčeva svetlost da bismo regulisali naše telesne satove i za optimalan san", rekla je ona.

Izlaganje svetlu održava cirkadijalni ciklus usklađen sa 24-časovnim danom, jer jutarnje svetlo podstiče prirodno buđenje i omogućava rano spavanje uveče, navodi se u saopštenju.

Povećan rizik od srčanog i moždanog udara

Međutim, izlaganje svetlosti noću, što može da se dogodi tokom pomeranja sata, otežava ulazak u san i buđenje na vreme. Više naučnih studija je takođe pronašlo dokaze o povećanim štetnim posledicama po zdravlje nakon promene vremena.

Na primer, meta-analiza zasnovana na sedam studija koje su uključivale više od 100.000 učesnika otkrila je da postoji značajno veći rizik od srčanog udara u nedeljama nakon promene sata na proleće i jesen. Druga studija istraživača u Finskoj otkrila je da se broj hospitalizacija zbog moždanog udara povećao u prva dva dana nakon promene vremena.

Istraživanja su takođe pronašla vezu i sa porastom problema mentalnog zdravlja i sa poremećajima raspoloženja, posebno kod pojedinaca koji su ranjivi. To uključuje povećanje stope samoubistva u nedeljama nakon početka letnjeg računanja vremena.

• Zimsko računanje vremena: Evo kada vraćamo sat

• Pomeranje sata stiže i donosi haos za naš organizam

Kraford otpor prema okončanju prakse promene računanja vremena pripisuje "nedostatku razumevanja", naglašavajući da će prednosti produženog večernjeg dnevnog svetla tokom leta ostati, bez obzira na to da li se koristi letnje vreme.

"Mnogi ljudi misle da im letnje računanje vremena daje više sunčeve ili više dnevne svetlosti, ali to se neće promeniti. Sunce se neće promeniti samo zato što menjamo naše rasporede", rekla je ona.

Stav EU

Evropska komisija je 2018. predložila ukidanje pomeranja sata dva puta godišnje u Evropskoj uniji. Kao deo predloga, takođe je sprovela onlajn anketu da bi utvrdila stavove stanovnika EU o ovoj temi.

Podrška za okončanje promene sata bila je velika, sa stopama od čak 95 odsto u Poljskoj i Finskoj do 44 odsto u Grčkoj.

Ankete su pokazale da se ogromna većina ispitanika zalagala za ukidanje ove prakse. U proseku, 84 odsto ljudi širom EU podržava tu promenu.

Međutim, dok je Evropski parlament glasao za usvajanje promene, Evropski savet se nije saglasio. Kao rezultat toga, nastavljeno je pomeranje sata.