Srbija prva zemlja Zapadnog Balkana u kojoj će se sprovoditi skrining za rano otkrivanje raka pluća

To je istaknuto na konferenciji za novinare povodom početka organizovanog skrininga na rano otkrivanje raka pluća i predstavljanja rezultata istraživanja o odnosu građana Srbije prema raku pluća, prevenciji i predstojećem skriningu.

Savetnik ministra zdravlja Nebojša Tasić izjavio je da su skrining i prevencija čvrsto povezani i da su preventivne aktivnosti i skrining apsolutni prioritet Ministarstva.

Tasić je rekao da je Srbija na drugom mestu u Evropi po broju obolelih i umrlih od raka pluća i naveo da od te bolesti svake godine oboli 7.000, a umre 5.000 ljudi.

Prema njegovim rečima, to znači da svakog dana 19 osoba oboli od raka pluća, a 13 osoba umre od te bolesti.

On je naglasio da je rana dijagnostika ključ uspešnog lečenja i da je potrebno podići zdravstvenu svest kako bi veći broj ljudi došao na skrining.

Tasić je ukazao da su mnoge zemlje skriningom za čak 50 odsto i više snizile ne samo oboljevanje, nego i umiranje od raka pluća.

Direktor Klinike za pulmologiju UKC Srbije Mihailo Stjepanović istakao je da je veoma važno početi skrining, kako bi se promenila "sumorna" statistika u Srbiji i bolest otkrila na vreme.

"U Klinici za pulmologiju ima optimalnih uslova da se započne skrining na rano otkrivanje raka pluća za građane iz Beograda. Imamo već spreman tim koji čine tri radiologa i tri radiološka tehničara", naveo je Stjepanović.

On je dodao da će, ako odziv građana bude veći, biti uključeni i drugi timovi.

Naveo je da u Klinici za pulmologiju postoji aparat na kome će se obavljati skrining, niskodozni skener, uz pomoć kojeg se mogu videti manje tumorske senke, koje nije moguće videti uobičajenim dijagnostičkim postupcima.

Izvršni direktor CESID Bojan Klačar rekao je, govoreći o istraživanju o odnosu građana prema prevenciji i skriningu, da rezultati istraživanja pokazuju da građani na pitanje o uzroku raka pluća navode da su cigarete najčešći uzrok (64 odsto), 14 procenata ispitanih navodi zagađenje, a po devet odsto ispitanih ističe stres i nasledni faktor.

Prema njegovim rečima, mali procenat građana zna kako se sprovodi skrining pluća, ali bi većina podržala uvođenje organizovanog skrininga - 41 odsto ispitanih je reklo da bi bezuslovno podržalo, 29 procenata ako bi dobilo poziv da dođe u zakazano vreme, a 20 odsto ako bi ih uputio lekar.

Na skrining pluća bi se odazvao nešto manji procenat građana nego onih koji podržavaju njegovo uvođenje - 28 odsto građana bi se bezuslovno pojavilo na skriningu, 31 procenat ako bi dobilo poziv sa zakazanim vremenom i 23 odsto građana ako ih na skrining uputi lekar.

Olja Ćorović iz Udruženja pacijenata za borbu protiv raka pluća "Punim Plućima" istakla je da se to udruženje već godinama zalaže da se pokrene skrining na rano otkrivanje raka pluća na teritoriji čitave zemlje.

"Potreba za skriningom je ogromna, jer podaci pokazuju da se u zemljama u kojima se sprovodi skrining, smrtnost od raka pluća smanjila i do 40 procenata", ukazala je  Ćorović.

Navela je da je jedan od glavnih utisaka iz istraživanja pušačke navike građana i istakla da je poražavajuće da gotovo polovina ispitanika nikada nije pokušala da ostavi cigarete.

"Od onih koji su pokušali, četvrtina je ostavljala cigarete više od pet puta, ali im se uvek iznova vraćala", dodala je ona.