"Imam crnilo pred očima": Ljudi u Srbiji se masovno žale na ove probleme, VMA puna, stižu upozoravajući podaci

Najtežih pacijenata u poslednjih 20 godina ima za čak oko 1.000 više, ističe dr Đenić.

"Ovih dana imamo 10 do 15 odsto povećanje hospitalizovanih. Samo prošle srede bilo je 22 prijema što je znatno veći broj nego pre dve nedelje. Ovo se meri sa onim brojem koji je bio u najtoplijem periodu godine", kaže dr Đenić.

Vremenske oscilacije ne pogoduju ljudima, pa osim velikog broja prijema ogroman je broj i onih koji se žale na simptome poput:

• nesvestice
• bola u grudima
• nepravilnog rada srca
• oscilacije pritiska

Većina ljudi dolazi u ordinaciju i kaže: "Imam glavobolju"

"Mnogo je pacijenata sa visokim pritiskom sada, obzirom na promenu temperature, na promenu načina života, na ovaj stres koji prati ovaj period godine. Tako da većina ljudi dolazi u ordinaciju i kaže: 'Imam glavobolju.' To su najčešće "stezajuće" glavobolje, zujanje u ušima, bol u grudima i ovi simptomi su često i uzrok povećanog pritiska", kaže dr Đenić.

Napominje i da kada pritisak pada, to su obično sledeći simptomi:

• vrtoglavica
• nestabilnost pred očima

"Pacijent dođe i kaže "naglo sam ustao i onesvestio se, imam crnilo pred očima, loše se osećam" i to je najčešće rezultat slabog pritiska", kaže dr Đenić.

Pacijenti su uglavnom mlađe dobi, ističe i to čak od 30 do 60 godina.

"Imamo ljude u 30-im godinama sa veoma ozbiljnim problemom sa pritiskom. Tu je i standardna populacija sa preko 55 ili 60 godina", kaže dr Đenić.

Ishrana vodeći faktor hipertenzije kod mladih

Loša ishrana jedan je od glavnih faktora koji utiču na probleme sa pritiskom kod mladih, kaže dr Đenić.

"Glavni problem i glavni neprijatelj srcu je brza ishrana i slana, ali tu je i način života, stres, nesanica, iscrpljenost... Promena vremena je, takođe, veoma značajan faktor. Vreme i loše životne navike apsolutno sinergički deluju i dovode do ovoga što sada imamo, a to je ogroman broj ljudi sa oscilacijama pritiska", kaže dr Đenić.

Greške koje činimo pri merenju pritiska

Alarm da nešto nije u redu sa našim organizmom predstavlja pritisak koji ide preko 150 i to kada takav pritisak izmerimo više puta zaredom, kaže dr Đenić.

On je ukazao i na greške prilikom merenja pritiska.

"Ruka mora biti u nivou srca, znači u nivou tela. Mora biti opuštena i relaksirana, naslonjena na neku čvrstu podlogu. Pod uglom od 90 stepeni, ali uvek naslonjena na nešto. Ne sme ruka biti u vazduhu. I onda možemo da izmerimo pravilnije pritisak", objašnjava dr Đenić i naglašava da ukoliko merimo pritisak na svakih pola sata nećemo dobiti nikakve rezultate.

U zavisnosti od toga da li nam pritisak varira ka višem ili nižem nije loše pojesti nešto slatko ili slano, savetuje dr Đenić.

"Kada je pritisak niži, možemo da uzmemo nešto slano ili mineralu vodu. Treba podići noge u nivou tela, da nam mozak dobije više krvi i onda ćemo imati brz prestanak simptoma. Kada je u pitanju slatka hrana za dizanje pritiska, ona neće imati neposredno veliki uticaj na pritisak. U tom slučaju problematični su pacijenti koji imaju visoke pritiske i to preko 180 ili 200. Tu jedino lekovi mogu da pomognu", kaže dr Đenić.

• "Sport nije garancija za dug i zdrav život": Zašto su sportisti podložni infarktu? VIDEO
• Nizak krvni pritisak: Simptomi, uticaj na zdravlje, dijagnostika i lečenje
• Kako podići nizak pritisak?
• Kako da lakše podnesete nagle promene vremena? VIDEO

Ogroman obim posla za kardiologe protekle nedelje

Čak 22 prijema osoba sa srčanim popuštanjem bilo je prošle nedelje na VMA, ističe dr Đenić, što je zabrinjavajuća brojka.

"Srčano popuštanje dolazi kao posledica dugoročno povećanog krvnog pritiska. Srčani mišić slabi, javlja se i poremećaj srčanog ritma... Neophodno je lečiti na vreme hipertenzije kako ne bismo imali aritmije i infarkte", kaže dr Đenić.

Naglašava da dugoročno imamo trend sve mlađih pacijenata sa hipertenzijama i prosek postaje sve niži i niži.

"Prosek postaje niži i to jeste za brigu. To što nemamo simptome ne znači da ne treba da merimo pritisak. Proverite ga barem 2,3 puta mesečno čak iako je normalan. Važno je smanjiti stres, ako smo zdravi bar dva puta godišnje treba raditi laboratoriju, proveravati šećer i holesterol", kaže dr Đenić.

Đenić savetuje da se za svaku tegobu treba javiti pre svega lekaru.

"Ako osećate da vam srce preskače, ili da imate širok bol iza grudne kosti koja se širi ka vratu i ramenima, ako se javi i napor pri tome, obavezno se treba javiti lekaru", savetuje dr Đenić za RTS.