Bris pljuvačke može da predvidi kad će neko umreti, u sve umešan naučnik iz Srbije FOTO

Iako je smrt jedino izvesna, kada će ko umreti, i dalje je misterija.

Ipak, prema pisanju Dejli mejla, sada bi stručnjaci mogli da budu korak bliže "datumu smrti", nakon što su otkrili jednostavan test.

Reč je o uzimanju brisa s unutrašnje strane obraza i analizi DNK.

Grupa naučnika iz biotehnološke kompanije "Tally Health", čije je sedište u Njujorku, razvila je epigenetski sat pod nazivom "CheekAge" ("godine obraza") koji je u stanju da odredi biološku starost ćelija obraza.
 

Kako s naveli, umesto stvarne starosti osobe, u ovom slučaju se utvrđuje starost ćelija, na koju mogu da utiču genetika, stres, san, ishrana i pušenje.

• Neverovatno otkriće: Dešifrovana najstarija ljudska DNK ikada
• Kako da znamo šta da jedemo? DNK "krije" informacije VIDEO
• Opasna biljka menja ljudski DNK: Širi se i u Srbiji

Ovaj tim je svoj metod testirao na 1.513 žena i muškaraca, rođenih 1921. i 1936. godine, koji su praćeni tokom celog života. Podelili su ih u grupe, a analiza je otkrila da su promene na DNK značajno povezane sa smrtnošću.

Na primer, učesnici u najvišoj grupi "CheekAg" imali su 148 odsto veće šanse da umru te godine u poređenju s onima u najnižoj grupi.

"Njihova metoda je bila tačnija od drugih epigenetskih satova, koji su analizirali krv", naveli su iz tima i dodali da su svi njihovi nalazi bili su retrospektivni.

"Ovo implicira da jednostavan, neinvazivan bris obraza može da bude vredna alternativa za proučavanje i praćenje biologije starenja", istaknuto je u tekstu u časopisu "Frontiers in Aging".

Ali, javili su se i kritičari, koji su upozorili da ovim metodom ne može da se predvidi dan, pa čak ni godina nečije smrti.

Profesororka epigenetike na Univerzitetu Bat Adel Murel, rekla je da ne vidi dokaze da će "CheekAge" sat moći da predvidi dan ili čak godinu kada će neko umreti. Ipak, profesorka Murel je priznala da su promene u DNK teoretski reverzibilne i da bi ova nova metoda bila korisna kao upozorenje ljudima.

"S obzirom na to da su ove promene rezultat izbora načina života, odnosno da li neko puši ili ne, povećanja telesne težine, loše ishrane i nedostatka kondicije, u kombinaciji sa osnovnom bolešću (rak, gojaznost, dijabetes), odnosno svi faktori koji su evidentni bez epigenetskog testiranja, veća je verovatnoća da će ljudi promeniti svoje životne izbore kada se suoče sa podacima epigenetskog sata nego kada ih lekar opšte prakse upozori da to učine", navela je Murel.

U međuvremenu, oglasio se i profesor nauka o matičnim ćelijama na Kraljevskom koledžu u Londonu, naš Duško Ilić.

"U stvarnosti, takvi satovi daju verovatnoću procene rizika, a ne konkretna predviđanja. Isticanje smrtnosti u ovom kontekstu može potencijalno da izazove nepotrebnu anksioznost i podstakne fatalistički način razmišljanja kod nekih ljudi, umesto da promoviše delotvorne uvide u zdravlje i dobrobit. Iznijansiraniji pristup bi bio da se "CheekAge" uokviri kao alat za procenu biološke starosti i povezanih zdravstvenih rizika, podstičući intervencije, koje imaju za cilj produženje zdravog starenja, a ne fokusiranje na smrtnost", istakao je prof. Ilić.