Strašne prognoze stručnjaka: Velika epidemija preti, a leka nema

Stručnjaci upozoravaju da bi u narednih 25 godina, zbog zloupotrebe antibiotika, mogla da se vrate neka stara i iskorenjena oboljenja, za koje više neće postojati lek zbog rezistentnosti bakterija na antibiotike, a ratovi koji se vode na istoku i velike migracije možda mogu i ubrzati te procese, prenosi Blic.

U senci sukoba i loših sanitarnih uslova, Gaza se suočava sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Stručnjaci upozoravaju da je situacija, koja uključuje ekspanziju zaraza i nestanak osnovnih usluga poput vode, idealna za pojavu novih zaraznih bolesti koje možda neće reagovati na postojeće lekove. Prema rečima epidemiološkinje dr Slavice Maris, opasnost ne preti samo od novih zaraza, već i od onih starih, pa da se vratimo na pred penicilinsko stanje.

• Bolest preti deci u Srbiji, simptomi se javljaju noću: Jedini spas vakcina
• Prete nam epidemije izazvane zoonozama: Opasne zarazne bolesti će prenositi životinje
   

"Nije potreban dolazak novih bolesti kako bi se izazvao haos – migracija stanovništva i ratna stanja značajno povećavaju rizik od ponovnog pojavljivanja starih, zaraznih bolesti koje su već bile pod kontrolom. Ratna stanja i migracije stanovništva dovode do povećanog rizika od ponovne pojave starih bolesti", kaže dr Slavica Maris.

Poseban problem predstavlja antimikrobna rezistencija, koja je dodatno pogoršana nekontrolisanom upotrebom antibiotika. Dešavaće se da umiremo od najobičnije infekcije, jer leka koji će delovati na bakteriju nećemo imati, upozorava epidemiološkinja.

• Razvijaju se bez ikakvih simptoma: Ovo su opasne bolesti koje je teško otkriti
• Batut upozorava: Broj obolelih od opasne zaraze raste
   

"Svedoci smo antimikrobne rezistencije, a sve to dovodi do situacije gde obična infekcija može postati neizlečiva", rekla je Maris za Pink.

Oasnost nam je pred vratima?

Farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije Sonja Stojiljković istakla da su bakterija veoma pametni mikroorganizmi koji lako pamte proteine antibiotika i vrlo brzo menjaju svoju strukturu na taj način da antibiotik više ne može da deluje na nju.

• Svi u Srbiji se žale na iste simptome: Pune se domovi zdravlja, korona ponovo napada
• Deca bolesna nedeljama: U srpskim vrtićima haraju virusi, ovo su simptomi
   

Celu situaciju dodatno komplikuje to što lek ne može da se razvije tolikom brzinom, kolikom bakterija razvije otpornost.

Tong_stocker/Shutterstock

"Nažalost, da biste vi novi lek pustili u promet, to smo videli u periodu korone, nije to tako lako. Mora da prođe deset godina pretkliničkih i kliničkih ispitivanja da biste vi jednu supstancu definisali kao potpuno efikasnu i potpuno bezbednu da bi ona bila lek koji će se onda naći u nekoj širokoj upotrebi", navela je Stojiljković za Blic.

"Postoje strašne prognoze i to već za 2050. godinu, kada se smatra da će se ući u ozbiljan period rezistencije i gde će nam se vratiti neke bolesti koje smo imali pre antibiotika".

Pacijenti često greše kada ne ispiju terapiju do kraja, ostane im lek, koji oni kasnije ponovo uzmu kada osete slične tegobe, upozorava farmaceutkinja. Napominje i da je veoma važno uzimati terapiju do kraja, onako kako je propisana.

"Mi se plašimo da će 21. vek biti vek superbakterije! Zato ovoliko i apelujemo na ponašanje ljudi, plašimo se da nećemo imati dovoljno sredstava da se izborimo sa mikroorganizmima", dodala je Stojiljković.

Smrt 39 miliona ljudi u narednih 25 godina

Studija objavljena u The Lancetu predviđa da bi patogeni otporni na lekove mogli izazvati više od 39 miliona smrti u narednih 25 godina. U istom periodu, 169 miliona smrtnih slučajeva moglo bi biti povezano sa infekcijama otpornim na lekove. Analiza pokazuje da je godišnje više od milion ljudi umiralo od ovih infekcija od 1990. do 2021. godine.

Smrtnost među decom mlađom od pet godina od AMR-a opala je za 50% tokom tog perioda, dok je smrtnost među osobama starijim od 70 godina porasla za više od 80%. Predviđa se da će se ovi trendovi nastaviti do 2050. godine, i to sa čak smanjenom polovinom smrtnih slučajeva kod dece mlađe od pet godina i više nego udvostručavanjem kod osoba starijih od 70 godina.