Preti nova pandemija: Odneće milione života, ova grupa ljudi u velikom riziku

Iako lekari i farmaceuti već godinama upozoravaju na opasnu pandemiju, koja može da zahvati svet i odnese milione života, i to samo u narednih 25 godina, ljudi i dalje zloupotrebljavaju antibiotike.

Farmaceut Farmaceutske komore Srbije Sonja Stojiljković napominje da antibiotici leče isključivo i samo bakterijske infekcije i da mogu biti prepisani isključivo od strane lekara.

"Antibiotici se prepisuju pacijentima samo u slučajevima kada njihov imunitet ne može da se izbori sa izbori sa bakterijskom infekcijom. Tada dodajemo antibiotike kako bismo tu infekciju izlečili", rekla je Stojiljković, pa istakla da antibiotici ne pomažu nikako kod virusa.

"Tako da je velika zabluda kod naroda da može da izleči virusnu infekciju. U periodu korone upali smo u jedan ovakav problem! Bakterije su pametni mikroorganizmi i svaki put kada dođu u kontakt sa antibiotikom zapamte te neke proteine ili zapamte neku strukturu na koju je antibiotik delovao. Onda one izmene taj svoj protein, odnosno tu svoju strukturu, i sledeći put imate situaciju da isti antibiotik ne može da vam izleći istu bakteriju", objasnila je farmaceutkinja.

"Mislim da je neracionalna upotreba antibiotika veoma smanjena u poslednje vreme. Mi dosta pričamo o tome, međutim, i dalje postoje one situacije kada ljudi dolaze i traže antibiotik da ponesu na more! Vi prvo ne možete znati šta će vas zadesiti, da li će vas nešto zadesiti i da li će taj antibiotik biti adekvatan u toj situaciji! Ako imate temperaturu nikako ne znači da će vam antibiotik pomoći u toj situaciji. Čak u 90 odstoslučajeva biće u pitanju virusna infekcija na kojoj antibiotici zaista ne deluje", rekla je Stojiljković.

Sve više bakterija će prepoznavati antibiotike i sticati rezistenciju na njih. Međutim, još veći problem biće to što farmaceutska industrija neće moći da isprati rezistenciju bakterija na antibiotike istom brzinom

"Nažalost, da biste vi novi lek pustili u promet, to smo videli u periodu korone, nije to tako lako. Mora da prođe deset godina pretkliničkih i kliničkih ispitivanja da biste vi jednu supstancu definisali kao potpuno efikasnu i potpuno bezbednu da bi ona bila lek koji će se onda naći u nekoj širokoj upotrebi", objasnila je ona i upozorila:

"Postoje strašne prognoze i to već za 2050. godinu, kada se smatra da će se ući u ozbiljan period rezistencije i gde će nam se vratiti neke bolesti, koje smo imali pre antibiotika".

Takođe, upozorila je i da pacijenti često greše kada ne ispiju terapiju do kraja, ostane im lek, koji oni kasnije ponovo uzmu kada osete slične tegobe.

"To su situacije sa kojima se mi zaista svakodnevno borimo u apotekama, jer oni kažu, ja sam imao tri tablete i počeo sam da pijem, ja sad moram da nastavim. Tu je naša obaveza i dužnost da mi praktično tog pacijenta prosledimo lekaru, pa će lekar proceniti da li je potrebno ili nije potrebno da nastavi! Ako vam je ostalo tri tablete od prošlog puta, znači ni slučajno ih nemojte uzeti na novu infekciju, jer niko ne garantuje da je isti mikroorganizam u pitanju, niti iko garantuje da će taj lek ponovo da deluje", naveča je Stojiljković i napomenula da je veoma važno uzimati terapiju do kraja, onako kako je propisana!

"Mi se plašimo da će 21. vek biti vek superbakterije! Zato ovoliko i apelujemo na ponašanje ljudi, plašimo se da nećemo imati dovoljno sredstava da se izborimo sa mikroorganizmima", rekla je Stoiljković i posavetovala sve da "daju organizmu šansu da se izbor sa bolešću".

"Ako se tako postupa, ta infekcija će ga na mnogo slabiji način napasti sledeći put, ako ga uopšte napadne! Ako svaki put pomognete organizmu, dajući mu antibiotik, vas će svaki sledeći put, mnogo češće, opet napasti ta ista infekcija, jer vaš organizam nije navikao da se brani sam, nego je navikao da mu vi dodate nešto, da se on sam izbori i da ima pomoć", rekla je Stojiljković.

Inače, studija objavljena u "The Lancetu" predviđa da bi patogeni otporni na lekove mogli izazvati više od 39 miliona smrti u narednih 25 godina. U istom periodu, 169 miliona smrtnih slučajeva moglo bi biti povezano sa infekcijama otpornim na lekove. Analiza pokazuje da je godišnje više od milion ljudi umiralo od ovih infekcija od 1990. do 2021. godine.

Smrtnost među decom mlađom od pet godina od AMR-a opala je za 50% tokom tog perioda, dok je smrtnost među osobama starijim od 70 godina porasla za više od 80%. Predviđa se da će se ovi trendovi nastaviti do 2050. godine, i to sa čak smanjenom polovinom smrtnih slučajeva kod dece mlađe od pet godina i više nego udvostručavanjem kod osoba starijih od 70 godina.

Autori studije iz projekta Globalnog istraživanja antimikrobne rezistencije (GRAM) upozoravaju da će se smrtni slučajevi uzrokovani AMR-om stalno povećavati, ukoliko se ne preduzmu sanacione mere. Do 2050. godine, direktni smrtni slučajevi od AMR-a mogli bi dosegnuti 1,91 milion godišnje, dok bi AMR mogao doprineti ukupno 8,22 miliona smrti godišnje.

Ovi alarmantni podaci naglašavaju hitnu potrebu za globalnom akcijom protiv antimikrobne rezistencije.