Korona posebno uticala na tinejdžere: Mozak im ostario za četiri godine

Nova studija, objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, još je jedan dokaz po kojem poremećaji dnevne rutine mogu doprineti razvoju problema u ponašanju, porastu poremećaja ishrane, te razvoju anksioznosti i depresije među adolescentnim devojčicama i dečacima, prenosi NBC.

Naučnike je zanimalo na koji način je izolacija uticala na strukturu mozga adolescenata

Naučnici sa Instituta za istraživanje o mozgu (I-LABS) studiju su započeli koristeći magnetnu rezonancu još 2018. da bi ustanovili na koji se način tokom vremena razvijala struktura mozga 160 tinejdžera sa područja Sijetla. Učesnici studije, gotovo jednak broj dečaka i devojčica, na početku studije imali su između 9 i 19 godina.

Voditelj istraživanja, jedna od rukovoditeljki I-LABS-a, Patriša Kul rekla je da skeniranje mozga nije mogla da prati do 2021, nakon što je 2020. otpočeo kovid-karantin, zbog čega su pomerili fokus studija da bi saznali na koji je način izolacija uticala na strukturu mozga adolescenata.

Mozgovi muških tinejdžera ostarili su za 1,4 godine, a devojaka za 4,2 godine

Merenjem debljine cerebralnog korteksa – spoljnog sloja tkiva mozga koji kontroliše njegove funkcije na višem nivou, poput rasuđivanja i donošenja odluka – otkrili su da je mozak dečaka tinejdžera prerano ostario – za 1,4 godine, dok je skeniranje mozga devojčice pokazalo ubrzano starenje za čak 4,2 godine, pokazala je studija.

Cerebralni korteks prirodno se stanjuje kako starimo. I hroničan stres može prouzrokovati slične promene u mozgu. No, u trogodišnjem periodu između prvog skeniranja i daljeg praćenja stanja cerebralnih korteksa među tinejdžerima je mnogo više nego što su istraživači očekivali.

"Kako starimo, stanje korteksa povezuje se s manje vremena za brzu obradu podataka, s manje fleksibilnim razmišljanjem i svim ostalim problemima koje povezujemo sa starenjem", rekla je Patriša Kul.

"Uopšteno, kod svih ispitanih tinejdžera smo uočili to ubrzano starenje."

Starenje mozga izraženije kod ženskog pola

Kod tinejdžerki je starenje mozga bilo izraženije. Skeniranjem je utvrđeno da je stanje bilo rašireno po čitavom mozgu devojčica, da se događalo u 30 regija u obema hemisferama i u svim režnjevima. U muškom je moguće stanje bilo ograničeno na samo dve regije, obe u okcipitalnom režnju, što utiče na percepciju udaljenosti i dubine, na prepoznavanje lica i pamćenja.

Veći uticaj na devojčice mogao bi biti posledica razlika u značaju društvene interakcije za devojčice u odnosu na dečake, smatra Patriša Kul. Dečaci se okupljaju zbog sporta i fizičke aktivnosti, dok se adolescentkinje obično oslanjaju na lične odnose za emocionalnu podršku i razvoj identiteta.

"Kada su devojke i žene pod stresom, javlja se prirodna potreba za okupljanjem i razgovaranjem, pri čemu se oslobađaju oksitocin i drugi neurotransmiteri koji nam pomažu da se osećamo bolje", rekla je dr Elen Roum, voditeljka adolescentske medicine u bolnici Dečjoj bolnici u klinici Klivlend, koja nije učestvovala u istraživanju.

Šta prerano starenje mozga znači u svakodnevnom životu mladih ljudi koji su bili primorani da se nose s pandemijskim ograničenjima, često sami u svojim sobama, pohađajući nastavu putem Zuma ili bez društvenih veza? Postoje li dugoročni rizici za "pandemijske mozgove"?

Istraživanje ne pokazuje da je karantin prouzrokovao promene u mozgu. Naime, poremećaji mentalnog zdravlja su bili u porastu među decom i pre pandemije kovida. Međutim, studija sugeriše da se smanjenje korteksa može povezati s povećanom anksioznošću, depresijom i drugim poremećajima ponašanja, rekla je Patriša Kul.

Druga studija skeniranja mozga sprovedena 2022. godine na Univerzitetu Stanford pokazala je slične promene u debljini korteksa mozga tinejdžera tokom kovid ograničenja. Istraživači sa Stanforda uporedili su stres i poremećaje izazvane pandemijom s traumama iz detinjstva, poput nasilja, zanemarivanja i disfunkcionalnosti u porodici.

Kulova ističe da je pandemija bila traumatično vreme za sve, posebno za mlade ljude koji u tom životnom periodu doživljavaju intenzivne promene u emocionalnom razvoju i razvoju ponašanja. Na njihovo emocionalno zdravlje izolacija je delovala još štetnije.

"Pandemija je bila dramatična i neočekivana, na neki način dramatična i katastrofalna ne samo za fizičko već i za mentalno zdravlje", smatra Patriša Kul.

Izveštaji CDC-a: Suicidne misli i ogroman nivo depresije među tinejdžerima

Od 2021. godine, nekoliko izveštaja o mentalnom zdravlju mladih, Centara za kontrolu i prevenciju bolesti, otkrilo je neviđene nivoe depresije i suicidnih misli među tinejdžerima.

Početkom avgusta istraživanje CDC-a pokazalo je malo poboljšanje mentalnog zdravlja među tinejdžerima, iako čak 53 posto srednjoškolki kaže da još uvek oseća konstantnu tugu.

"Tinejdžerske godine su izuzetno važne za društveni razvoj", kaže dr Džonatan Pozner, profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Djuk, navodeći strani jezik kao primer koji je mnogo lakše naučiti dok ste dete nego u odraslom dobu.

"Tinejdžerske godine su izuzetno važne za društveni razvoj", rekao je Pozner, koji nije učestvovao u novoj studiji.

"Ako ne postoji ta društvena interakcija, jednostavno ne postoji prilika za takvo društveno učenje."

Korteks se smanjuje tokom života. Još nije u potpunosti jasno mogu li prerano ostareli "pandemijski mozgovi" mladih ljudi biti izloženi većem riziku od razvoja poremećaja poput ADHD-a i depresije, a možda čak i od bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, rekla je Patriša Kul.

"Deca su otporna i možemo im pomoći da se vrate u normalu", kaže Pozner.

Društvene veštine mnoge dece nakon pandemije kovida zaostaju. U tom periodu su izgubili sposobnost snalaženja u društvenom svetu sa svojim vršnjacima.

No, stručnjaci kažu da gubitak veština za društvenu interakciju ne mora biti trajan ako su im se i društvene interakcije i veze oporavile nakon pandemije.

"Srećom, deca su zaista otporna i možemo im pomoći da se vrate u normalu. No, istovremeno se ne želimo zavaravati, smatrajući da je sve to beznačajno. Naprotiv, imalo je značajan uticaj i na njihov rast i razvoj", smatra Pozner.