Decu napada više od 200 virusa: Ako primetite ove simptome, hitno se javite lekaru

Srbijom uveliko hara virus sa tri mutacije, a pored toga, tu je i epidemija malih boginja, ali i epidemija Zapadnog Nila. 

Pored toga, sezonski, gripovi, respiratorne infekcije, ali i stomačni virusi dodatno ugrožavaju zdravlje, posebno dece. Prilikom svakog povratka u kolektiv, ona su prva "na udaru" različitih virusa, pa se zato nakon početka školske godine očekuju i pune čekaonice domova zdravlja.

Šta nas čeka tokom septembra?

Kako je za B92.net istakla pedijatar dr Tanja Stanimirović-Milenković, postoji veliki broj virusa koji se aktivira i deluje u jesenjem periodu.

• Prete nam epidemije izazvane zoonozama: Opasne zarazne bolesti će prenositi životinje
• Najzaraznija bolest hara Srbijom: Vakcinacija jedini spas VIDEO
• Očekuje nas eksplozija koronavirusa na jesen
   

Oni, takođe, mogu da liče jedan na drugi po simptomima koje izazivaju. Zbog toga se stiče utisak da se jedan virus stalno vraća. Lako se prenose, uglavnom direktnim putem, kijanjem, kašljanjem, ruka-nos kontaktom i indirektnim putem, dodirom zaraženog materijala - kontakt sa nazalnim sekretom.

Doktorka ukazuje na simptome koji se najčešće javljaju kod dece koji mogu biti veoma uporni.

"Detetu stalno curi nos, ali nema visoku temperaturu. To može da traje i do nekoliko nedelja. U tim situacijama roditelji misle da su deca stalno bolesna i da nikako ne mogu da se izleče od virusa. Stvar je u tome što različite varijacije virusa ne dovode do imunizacije, pa već oslabljen imunitet pogoduje da se virusi stalno kače i izazivaju seriju infekcija. Srećom, kod velikog broja dece ovakvi simptomi ne izazivaju veće probleme i komplikacije. Prehlada je, takođe, izazvana virusima. Njoj i te kako pogoduje hladnije vreme", navodi doktorka Tanja.

Kada stigne početak nove školske godine, roditelji imaju utisak da se virusne infekcije "vuku" nedeljama, da su čekaonice Domova zdravlja prepune, a da u tome ne zaostaju ni dečje bolnice i to je, čini se, slika svake jeseni.

Ono što doktorka Tanja ističe je da postoji ogroman broj, više od 200 tipova virusa, koji napadaju disajne organe dece. Na žalost, među tim virusima nema unakrsnog imuniteta.

"Srećom, kod ogromne većine dece se radi o bezazlenim prehladama, koje veoma retko izazivaju komplikacije. Slivanje sekreta iz nosa u grlo izaziva kašalj, ali većina dece ipak nema problema sa bronhijama i plućima. Postoji brojna grupa respiratornih virusa koji izazivaju prehladu, a veoma su široko rasprostranjeni. Oni napadaju gornje disajne puteve, pre svega nos, pa zato deca kijaju, sline, a ponekad i kašlju. Hladan vazduh pogoduje širenju ovih virusa, pa se zato ove infekcije uglavnom dešavaju tokom jeseni ili zime, naročito kada dođe do naglih vremenskih promena. Lako se šire kapljičnim putem – kijanjem i kašljanjem, ali i direktnim kontaktom sa bolesnim detetom. Zato je veliki broj dece, ali i odraslih, koji imaju prehladu tih dana i nedelja", objašnjava.

Kako je vreme još uvek prilično toplo, to stvara druge probleme.

"Nagle vremenske promene pogoduju različitim mikroorganizmima. Topliji dani pogoduju virusima koji izazivaju infekcije organa za varenje koje idu sa povraćanjem i prolivom, a hladnije dane uglavnom vole virusi koji napadaju disajne organe. Na žalost ima i bakterija kojima prija "toplo – hladno" pa to dodatno komplikuje situaciju", dodala je pedijatar za B92.net.

• Epidemija bukti u Srbiji, deca bolesna, a građani: "Vakcina je za ubijanje ljudi" VIDEO
• U Srbiji divlja virus sa tri mutacije: Evo koji su simptomi i koje grupe su najugroženije
• Buknula korona u Srbiji
   

Na pitanje zašto se deca u vrtićima i školama češće razboljevaju, doktorka ima jasan odgovor.

"To je logična posledica boravka većeg broja dece istog ili sličnog uzrasta na istom, zatvorenom mestu. Vrtići i škole su mesta gde treba da se druže zdrava deca, ali to nije uvek i svuda tako. Što je veća grupa veća je šansa da neko donese virus i zarazi ostale."

Shutterstock/Aleksandra Suzi

Da li je potrebno hitno ići kod pedijatra čim procuri nos i dete počne da kašlje?

"Nije hitno. Ako dete počne da kašljuca, naročito ako se kašalj pojačava dok leži, a nema temperaturu i dobro je raspoloženo, nema potrebe da se trči kod doktora. Treba pojačati čišćenje nosa, eventualno dati neki biljni sirup koji smanjuje nadražaj na kašalj i pričekati da se dete oporavi", navodi doktorka.

Ipak, bitno je znati kada je vreme za pregled kod pedijatra:

"Situacije koje zahtevaju pedijatrijski pregled su pojava visoke temperatura koja prati kašalj i sekreciju iz nosa, ubrzano i otežano disanje, kašalj ima prizvuk "laveža psa" a disanje je "grubo", dete naglo izgubi živahnost, odbijanje obroka, pojava mučnine, povraćanja, sa prolivom ili bez njega, napadi kašlja koji se ne smiruju i pored davanja biljnih sirupa".

Da bi se stekao imunitet neophodna je zdrava ishrana, fizička aktivnost, boravak na otvorenom i svežem vazduhu, dobar i kvalitetan san, jer doktorka ističe da je "ishrana temelj dobrog imuniteta", kao i da dobra preventiva može biti odlazak na more, planinu, poseta slanim sobama i slično.

S obzirom na to da su virusne infekcije neminovne kod dece, treba kontinuirano raditi na jačanju imuniteta.

"Imunitet se deli na tri tipa: urođeni, pasivni i stečeni. Stečeni imunitet je onaj koji se stiče odrastanjem. Kroz borbu deteta sa različitim bolestima i raznim virusima. Takođe, on se može steći i imunizacijom, odnosno vakcinom. Pasivan imunitet je privremen i dobija se od druge osobe, na primer: dojenjem. Urođeni imunitet se stiče rođenjem", dodala je pedijatar Tanja Stanimirović-Milenković.