Upotreba antibiotika kod životinja može da stvori superbakterije: Da li znamo šta jedemo? VIDEO

Stručnjaci smatraju da se u Srbiji, zbog upotrebe kontaminirane hrane, svake godine razboli oko 25.000 građana.

Da li znamo šta kupujemo?

• U ovim ugljenim hidratima možete uživati bez brige o kilogramima
• Kako da znamo šta da jedemo? DNK "krije" informacije VIDEO
• Naučnici iz Švajcarske otkrili sve blagodeti drevnog začina: Smanjuje holesterol i uklanja toksine
   

"Dosta se koriste neki vitaminsko-mienralni suplementi, ali i neki dodaci ishrani koji dovode do ubrzanog metabolizma, ali i antibiotici. Tu je problem što se radi o masovnom uzgoju i bilo šta da se pojavi, vi morate sve životnje da odbranite", započeo je veterinar Vladimir Terzin gostujući u emisiji Jutro.

Šta je karenca?

Pri svakoj upotrebi antibiotika, to stoji u uputstvu leka.

"Karenca je vreme za koje se od poslednjeg davanja antibiotika, on izluči iz organizma. Ako to ispoštujete, u organizmu nećete naći antibiotike", ističe on.

U praksi mora da bude tako, postoji jedan vid ambulantnog protokola gde se zna šta se i kome davalo.

"Ako se greškom nađe u mesu veća doza antibiotika, može se javiti problem rezistentnosti na antibiotik, ali se može javiti i alergija na tu vrstu antibiotika", kaže nutricionista Emilija Đorđević.

Kako da znamo da li u mesu ima antibiotika?

"To niko ne može da zna, ali zato postoje bezbedonosne procedure gde se to proverava", kaže Terzin.

Nekada zbog preterane upotrebe antibiotika imate pojačanu rezistenciju koja može da napravi jako veliki zdravstveni problem.

"Trebalo bi ići u proverene markete, voditi računa da li je meso prošlo provere i ako smo u mogućnosti da razvijemo poverenje između nas i prodavca. Svakako ne treba paničiti, to i jeste i nije problem, a i dešava se u celom svetu, nije specifično samo za nas", ističe Đorđević.

Stvaranje novih superbakterija

"Do toga mora da dođe, ali mislim pritom da je hrana u tome najmanje kriva. Najveći krivac je nekontrolisana upotreba kod ljudi", naglašava Terzin.

Kod svakog leka postoji farmakodinamika, nešto čime vi održavate dozu leka u organizmu tako što ga uzimate u određeno vreme. Sada se sve svodi na to da pronađete antiobiotike koji se uzimaju jednom ili dva puta dnevno, jer ljudi zaboravljaju. Tako doza leka pada i daje priliku bakteriji da stvori rezistenciji, prema rečima Terzina.

Opširnije o ovome pogledajte u video-prilogu.