Teške povrede mozga ne moraju da znače kraj

Novo istraživanje sugeriše da svaki četvrti pacijent za kog se smatra da nema moždanu aktivnost nakon ozbiljnih povreda mozga, zapravo može da zadrži određeni nivo svesti.

To otkriće dovodi u pitanje trenutno razumevanje kome, vegetativnih stanja i stanja minimalne svesti te bi moglo značajno da utiče na brigu o pacijentima.

Međunarodni naučni tim otkrio je tu 'skrivenu svest', službeno nazvanu kognitivno-motorna disocijacija (KMD), gde kognitivne funkcije nisu povezane sa motoričkim sposobnostima.

Kroz funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) i elektroencefalografiju (EEG) skeniranja mozga, 60 od 241 pacijenata pokazalo je znakove svesti kada su im date uputi poput zamislite da otvarate i zatvarate šaku.

Čini se da neki pacijenti sa teškim povredama mozga ne obrađuju svoj spoljni svet. Međutim, kada se procenjuju naprednim tehnikama kao što su fMRI i EEG koji se temelje na zadatku, možemo detektovati aktivnost mozga koja sugeriše drugačije, objašnjava neurolog Jelena Bodien, koja radi u Opštoj bolnici u Masačusetsu.

Sprovedeno istraživanje koje je objavljeno u časopisu The New England Journal of Medicine predstavlja najveće istraživanje te vrste, pokrivajući šest različitih lokacija tokom 15 godina i otkriva veću prevalenciju KMD-a od prethodnih studija. Zanimljivo je da su pacijenti testirani i fMRI-om i EEG-om verovatnije pokazivali znakove KMD-a, što ukazuje na potrebu za višestrukim metodama testiranja.

Međutim, 62 odsto od ostalih 112 pacijenata koji su vidljivo reagovali na zadatke nisu pokazali očekivane moždane signale, što ukazuje da sadašnje metode možda neće otkriti sve slučajeve kognitivnih funkcija.

"Kako bismo nastavili da napredujemo u ovom području, moramo da potvrdimo naše alate i razvijemo pristupe za sastavnu i pragmatičnu procenu pacijenata koji ne reaguju tako da testiranje bude dostupnije", ističe Bodien.

Rezultati studije naglašavaju potrebu za poboljšanim komunikacijskim metodama i daljim strategijama oporavka ovih pacijenata. Imamo obavezu da pokušamo da dopremo do ovih pacijenata i izgradimo komunikacijske mostove s njima", dodaje neurolog Jan Clasen sa Univerziteta Kolumbija.