Intenzivna nega puna, sve više mladih u Srbiji ima moždani udar: Sledi kritičan period

Napominje da je intenzivna nega puna, da ima sve više mlađih pacijenata, ali i da lekari još veći nalet pacijenata očekuju tek kada dođe kraj ovom teškom vremenu.

Organizam pacijenata koji već boluju od neke hronične bolesti ili hipertenzije već je iscrpljen nepovoljnim vremenskim prilikama, pa su odeljenja intenzivne nege puna, a kako kažu iz bolnice "Sveti Sava" za Radio-televiziju Srbije (RTS), imaju čak 50 odsto više pacijenata.

"Imamo povećan obim posla od kada su ove vrućine, od poslednjih vikenda pa do ovih dana povećan je obim posla u smislu pacijenata sa teškim moždanim udarima. Naše intenzivne nege su pune. Mi, kada imamo ovakve promene vremena kao što je danas, tek očekujemo povećan obim posla posle ovih dana", kaže dr Golubović.

Organizam pacijenata je već iscrpljen, pa je to razlog povećanog broja pacijenata s teškim moždanim udarima, smatra doktorka Golubović.

• Obratite pažnju: Ovi simptomi se mogu javiti danima pre moždanog udara
• Kako prepoznati moždani udar? Potrebno je da uradimo samo jednu stvar
• "Pitanje je vremena kada ćemo imati novu pandemiju"

Kako navodi, da neko ima teški moždani udar pokazuju sledeći simptomi:

•     potpuna oduzetost jedne strane tela;
•     nemogućnost govora;
•     izmenjeno stanje svesti, od pospanosti do kome.

Glavni okidač za ovakvo stanje ističe da je uglavnom u hipertenziji.

"U ovim temperaturnim promenama mi imamo nagle oscilacije sužavanja krvnih sudova, pa naglog širenja, a stariji ljudi, čiji su krvni sudovi trošni, ne mogu to da izdrže. Sa druge strane, kod moždanih udara koji nastaju trombovima, već postoje neki poremećaji poput zgrušavanja krvi, pa temperaturne promene mogu da dovedu do poremećaja takvog sastava krvi", navodi  doktorka Golubović.

"Mi više nismo iznenađeni količinom mlađih pacijenata"

Kada je u pitanju profil pacijenata koji se javlja s ovim tegobama, doktorka Golubović ističe da više nema pravila i da su i lekari naviknuti na to da je sve više mlađih.

"Mi primetili to pomeranje krive ulevo, odnosno sve više i više mlađih pacijenata sa akutnim moždanim udarom. To jeste i sada negde slučaj, nismo mi više ni iznenađeni samim tim, tako da mi sada najmlađu pacijentkinju koju imamo u intenzivne nege je 42 godine, najstariji pacijent ima oko 80–88 godina", kaže doktorka Golubović.

• SZO hitno saziva sastanak, virus postao globalna pretnja
• Opasna bolest se nezaustavljivo širi, epidemija odnela dva mlada života
• Bolest se širi regionom, lekari uputili apel: Raste broj zaraženih i u Srbiji

Faktori rizika i simptomi

Mali broj pacijenata ima moždani udar zbog disekcije, odnosno cepanja krvnog suda prilikom nekih povreda, trzajnih povreda vrata prilikom saobraćajnih nesreća ili vežbanja, ističe doktorka Golubović i dodaje da se najčešće moždani udari dešavaju kod onih koji ili ne znaju da su bolesni ili ne kontrolišu dovoljno svoju hipertenziju.

Kada su u pitanju simptomi moždanog udara, doktorka Golubović navodi da su znaci upozorenja sledeći:

•     pogoršanje ranijih simptoma;
•     zaplitanje jezikom;
•     slabost u određenom delu tela.

"Pacijenti u ovakva stanja najčešće dolaze zbog dehidratacije, poslednjih dana imamo probleme sa povišenim telesnim temperaturama, zatim virusne infekcije, stomačne i respiratorne. Na naše starije pacijente to mnogo utiče", kaže doktorka Golubović.

Kontrola faktora rizika i obraćanje lekaru

Dr Tatjana Golubović za RTS ističe da je najvažnija kontrola faktora rizika, tačnije svih hroničnih bolesti koje su prisutne kod pacijenata, poput hipertenzije, povišene masnoće u krvi, aritmije, poremećaja srčanog rada, dijabetesa.

"Uvek im kažemo da se obrate internisti, da se prekontrolišu i provere laboratoriju. Takođe, da provere svoju terapiju", kaže doktorka Golubović.

• Opasna bolest se širi Srbijom, skočio broj zaraženih
• Zastrašujuće upozorenje stiže iz SZO: Nova pandemija?
• Širi se novi soj koronavirusa, povećan broj obolelih

 

Spasonosna četiri sata

Dr Tatjana Golubović naglašava da simptome nikako ne smemo ignorisati u prva četiri sata do šest sati.

"Četiri i po sata, to je naš 'zlatni sat'. Oduzetost ili slabost jedne polovine tela, iskrivljenost iste te strane lica, poremećaj govora, a takođe ređe i neke vrste vrtoglavice, mučnine, povraćanje, nestabilnost – treba prijaviti u prva četiri sata, kako bismo mogli da primenom odgovarajuće terapije pomognemo pacijentu, smanjimo invaliditet i stepen oštećenja mozga, ali i smrtnost od moždanog udara."

Savet za naredne dane

"Ako nastavi da bude ovako toplo, izbegavajte izlaženje van ohlađenih prostorija od 11 do 17 časova. Kod starijih pacijenata potpun boravak u rashlađenim prostorijama, uzimanje dovoljne količine tečnosti, hidratacija i redovna kontrola i nikako menjanje terapije na svoju ruku", savetuje doktorka Golubović za RTS.