Više od 200 svetskih naučnika 33 virusa označilo kao rizična

Virusolog Milanko Šekler tvrdi da nema osnova za strah, jer se, prema njegovim rečima, ništa nije promenilo.

"Na listi iz 2018. stavljenje su čitave familije poznatih virusa. Na početku 21. veka bilo je poznato 1.415 infektivnih uzročnika koji izazivaju bolesti. Za 23 godine otkriveno je oko 200 novih. Nova je jedino startegija da što više ljudi učestvuje u nadzoru i ispitivanju prisustva virusa u prirodi i da razmenjuju iskustva", rekao je Šekler za Novosti.

Više od 200 naučnika iz 54 zemlje analiziralo je 1.652 virusa i bakterija i tom prilikom 33 označilo kao rizične. Šekler ističe da su u ispitivanju bili uključeni brojni veterinari i stručnjaci iz nerazvijenih zemalja poput Irana, Bangladeša i Pakistana.

• U Crnoj Gori 629 novih slučajeva koronavirusa
• Raste broj zaraženih groznicom Zapadnog Nila
• Oboleli od kovida imaju dugotrajne probleme
   

"Proširena je saradnja na kolege koje rade u zemljama u kojima bi mogli da se pojave infekti, a mogu da ugroze zdravlje ljudi u bogatim zemljama. Zbog bogatih se donose ovakve mere", rekao je Šekler.

Svaki virus ili bakterija, kako kaže, mogu se za 24 sata preneti bilo gde na planeti. Među prioritetnim patogenima koje je SZO objavio u svom izveštaju nalazi se i grupa korona virusa, kao i virus majmunskih boginja.

"Svaki od tih virusa i bakterija ima svoje karakteristikre, način na koji može biti opasnost", navodi Šekler. Dodaje da nije isto da li se infekt širi na teritoriji gde su ljudi vekovima u kontaktu s njim ili tamo gde se susreću prvi put.

"Mnogi prioritetni patogeni trenutno su ograničeni na određene regione, ali imaju potencijal za globalno širenje. Važan je imunitet i zdravstveno stanje zaraženih, a veći rizik je u zemljama sa pretežno starijom populacijom. Pojedini patogeni mogu da uzrokuju katastrofalne probleme u nekoj zemlji, a da se u drugoj ne desi ništa neuobičajeno", rekao je on.

Epidemiolog Zoran Radovanović smatra da uvek postoji razlog za zabrinutost. "Pandemije povremeno 'iskaču', pretnja visi u vazduhu. U poslednjih 150 godina najduži razmak između dve pandemije bio je 41 godina", rekao je Radovanović.

On dodaje da je važno pripremiti se na vreme u pogledu lekova, vakcina i zaštitne opreme. "Svi izdvojeni virusi i bakterije su opasni, a što se smrtnosti tiče najopasniji je virus nipah", istakao je Radovanović.

U pitanju je virus koji izaziva smrtonosnu groznicu i oticanje mozga, a koji se ponovo javio u Indiji. Prenose ga slepi miševi, a SZO je 2022. ovaj virus stavila na listu prioritetnih.