Šta podrazumeva zdrava ishrana i koliko je važna za organizam

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da su zdravi obroci najbitniji i da je zato podržao inicijativu Ministarstva zdravlja.

"Važna stvar vezana za zdravstvo je da ćemo se potruditi da deci obezbedimo zdraviji život i zdravije obroke. Da to bude sigurnija, najzdravija hrana. Ovo je predlog lekara i Ministarstva zdravlja i mi ćemo im po tom pitanju izaći u susret. Zamolićemo ljude koji drže ketering da ne prave samo ono što je ukusno, već i zdravo", istakao je on.

Zašto je zdrava ishrana u najranijem dobu bitna?

Savremena nauka o ishrani i brojna naučna istraživanja ukazuju da je ishrana jedan od najznačajnijih faktora koji utiču na zdravlje i kvalitet života svakog čoveka.

Uloga i značaj pravilne ishrane naročito dolaze do izražaja u detinjstvu, periodu kada mališani najintenzivnije rastu i razvijaju se, kada su dosta fizički aktivni i psihički angažovani kroz učenje. S obzirom na to da pravilna ishrana predstavlja osnovu zdravlja za čitav život, njen osnovni i najvažniji zadatak je da dečjem organizmu obezbedi optimalne količine svih hranljivih sastojaka, pa tako i normalan fizički, intelektualni, emotivni i socijalni rast i razvoj.

Najčešći termin koji čujemo kada je reč o zdravoj ishrani jeste piramida ishrane. Ona predstavlja vizuelni prikaz kako planirati dobro izbalansirani obrok, odnosno na slikovit način prikazuje koje namirnice i u kojim količinama treba svakodnevno konzumirati. Piramida ishrane predlaže podelu namirnica u 4 grupe i oblik ukazuje na relativno učešće svake grupe namirnica u ishrani:

•     hleb, žitarice, pirinač i testenina iznose 40 odsto učešća u ishrani
•     povrće i voće po 18 odsto
•     mleko, jogurt i mlečni proizvodi kao i meso, riba, jaja po 10 odsto
•     masnoće, ulja i slatkiši 5 odsto

Ali zbog čega je sve to važno?

Prva stepenica piramide treba da čini temelj ishrane svakog deteta. Ove namirnice sadrže složene ugljenehidrate i važan su izvor kalorija, vitamina i vlakana koje deca svakodnevno trebaju. Trudite se da vašem detetu dajete različite žitarice koje imaju manje kalorija, ali daju više hranjivih materija.

Povrće i voće sjajni su izvor mnogih za organizam korisnih materija – sadrže potrebne vitamine, minerale, antioksidanse, skrob i vlakna. Istraživanja pokazuju da ljudi koji konzumiraju hranu bogatu voćem i povrćem imaju manje šanse za bolesti srca, dijabetes i određene vrste raka.

Često je upravo voće i povrće prvo od čega treba da počnete kada poboljšavate ishranu deteta, a najbolje je kada se uključite plodovi raznih boja.

Proteini su važni za rast, razvoj mozga i zdrave kosti, a konzumiramo ga iz mesa, ribe, jaja, mleka i mlečnih proizvoda. Ove namirnice sadrže svih 9 esencijalnih aminokiselina i smatraju se najvažnijima za rast, a kombinujemo ih sa biljnih proteinima iz pasulja i mahunarki. Mlečni proizvodi puni su kalcijuma i deci omogućavaju jake kosti, a meso i riba osim proteina sadrže i gvožđe, cink i vitamin B12, dostupan samo iz životinjskog izvora hrane.

Poslednje namirnice sa piramide su grickalice. Jako je bitno da se ne sastoje od brze hrane, gaziranih sokova i slatkiša jer šećeri iz ovih namirnica ugrožavaju naše zdravlje. Grickalice bi trebale da uključuju različite namirnice iz prethodno nabrojenih grupa: žitarice, voće, povrće, belančevine koje odgovaraju detetovom apetitu i potrebama.

Koliko je bitna zdrava i uravnotežena ishrana kod dece?

Veza između pravilne ishrane, zdravlja i sposobnosti za učenje je neosporna. Ishrana je jedan od tri ključna faktora koji utiču na dečji razvoj, uz gene i neposredno okruženje u kojem mališani odrastaju. Ipak, konzumiranje određenih namirnica ne garantuje da će vašem detetu proraditi klikeri, iako neki roditelji upravo iz tog razloga savetuju svojim mališanima da jedu što više ribe. Sa druge strane, istraživanja pokazuju da je ishrana u ranom detinjstvu povezana sa zdravljem najmlađih i njihovim akademskim postignućima kasnije tokom života.

Naime, u ranom detinjstvu je važno da roditelji prate ishranu svog mališana zbog kasnijeg uspeha u školi. Tako je dojenje povezano sa većim koeficijentom inteligencije, dok nedostatak gvožda vodi do umanjenih kognitivnih sposobnosti i postignuća u školskom uzrastu.

Osim toga, zbog loše ishrane deca češće odlaze kod lekara, propuštaju časove i zaostaju po znanju za svojim vršnjacima. Istraživanje je ovakvu korelaciju učinilo još očiglednijom: učenici koji svakog jutra doručkuju nisu nervozni ni razdražljivi, koncentrisani su i bolje uče i pamte, pa mi je petica na kontrolnom gotovo zagarantovana.