Toplotni udar je opasno stanje, u ovim sučajevima odmah zvati Hitnu pomoć

Na ove vremenske "neprilike" posebno su osetljive starije osobe, deca, trudnice i osobe obolele od kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih, respiratornih, šećerne bolesti i drugih hroničnih bolesti.

Podjednako su ugroženi i radnici koji svoje aktivnosti obavljaju na otvorenom, izloženi direktnom dejstvu sunčevih zraka ali i oni koji rade u neadekvatno provetrenim i nedovoljno rashlađenim prostorijama.

Tokom letnjih vrućina, usled direktnog i prekomernog izlaganja suncu i toploti, mogu se pojaviti različita neprijatna stanja nastala usled poremećaja regulacije telesne temperature, poput toplotnog osipa, grčeva ili toplotne slabosti. Stanja koja najviše brinu jesu sunčanica, zbog svoje učestalosti, kao i toplotna isrpljenost i toplotni udar zbog svoje težine i ozbiljnih komplikacija koje mogu izazvati.      

Kako prepoznati sunčanicu i toplotni udar?

Kako Gradski zavod za javno zdravlje Beograda navodi, sunčanica je stanje koje nastaje nakon prekomernog izlaganja tela, pre svega glave i vrata, sunčevim zracima. Počinje jakom glavoboljom i porastom telesne temperature. Često se mogu javiti pospanost i vrtoglavica, zujanje u ušima ili kratkotrajni gubitak sluha. Kod mladih koji se dugo sunčaju česti simptomi su i umor i malaksalost, a kod starijih može doći i do gubitka svesti.

Toplotni udar može da nastane ne samo zbog prekomernog izlaganja direktnim sunčevim zracima nego i usled vlažnog i pregrejanog vazduha, pogotovo kod radnika u pekari, kuhinji, kraj visokih peći, ali i u pregrejanom automobilu, javnom prevozu, pa čak i u stanu.

• Srbija "gori": Na udaru hronični bolesnici
• Opasno je, zaštitite se
• Novo upozorenje: U Srbiji će u subotu biti opasno FOTO

Toplotni udar je stanje koje nastaje kada se telo pregreje u relativno kratkom vremenskom roku. Nastaje naglo, usled prekomernog povišenja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama.

Simptomi toplotnog udara su telesna temperatura viša od 40°C, opšta slabost, topla i suva koža bez znojenja, ubrzan puls i disanje, pad krvnog pritiska, vrtoglavica, glavobolja, mučnina, povraćanje i nekada gubitak svesti (što može biti i prvi znak).

Toplotna iscrpljenost je blaži oblik topotnog udara, a često nastaje usled preterane fizičke aktivnosti u uslovima povišene spoljne temperature i vlažnosti vazduha.

Manifestuje se pojačanim znojenjem, grčevima u mišićima, glavoboljom, povraćanjem, padom krvnog pritiska i malaksalošću, kao i gubitkom svesti.

Kako se zaštititi?

Kako biste sprečili nastanak ovih po život opasnih stanja i sačuvali svoje, i zdravlje svojih najbližih, pridržavajte se sledećih preporuka Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd:

• Sklonite se sa sunca. Ne izlažite se vrućini i izbegavajte boravak na otvorenom u najtoplijem delu dana, od 10 - 17 časova.
• Izbegavajte naporan fizički rad. Oni koji moraju da obavljaju fizičke poslove, preporučljivo je da to čine u toku najsvežijeg dela dana - u ranim jutarnjim časovima (od četiri do sedam ujutru)
• Nosite laganu, široku odeću svetlih boja, od prirodnih materijala.
• Stavite šešir ili kapu sa širokim obodom i obavezno nosite sunčane naočare.
• Rashladite telo tuširanjem ili se kupajte u mlakoj vodi.
• Redovno unosite tečnost - pre svega vodu. Supe, mlaki čajevi i sveži voćni sokovi su takođe dobar izvor tečnosti i energije u toplim letnjim danima.
• Izbegavajte alkohol, gazirane napitke i napitke sa previše kofeina i šećera.
• Jedite češće, manje obilne obroke.
• Neka vaši oboroci budu lagani- izbegavajte prženu, zasoljenu, masnu hranu i hranu bogatu belančevinama.
• Uzimajte više sezonskog voća i povrća.
• Dom i radne prostorije rashlađujte, tako da temperatura i prostorijama u kojima boravite  ne pređe 30⁰S u toku dana, odnosno 24⁰S u toku noći.
• Ukoliko nemate klima uređaj u svom domu ili na radnom mestu, u ranim jutarnjim satima otvorite sva vrata i prozore kako biste  prostor adekvatno provetrili i rashladili, a zatim spustite roletne i zatvorite vrata i prozore na sunčanoj strani, kako bi u prostorije ulazilo što manje toplote
• Budite oprezni kada ulazite u vozilo koje je stajalo na suncu! Pre ulaska u vozilo obavezno otvorite sva vrata i gepek i sačekajte nekoliko minuta da se vozilo i površine koje dodirujete (volan i sva sedišta) ohlade.
• Ukoliko imate neku od hroničnih bolesti i uzimate lekove, budite oprezni i proverite sa svojim lekarom uticaj toplote na delovanje lekova i moguće pogoršanje bolesti.
• Pridržavajte se preporuka zdravstvenih ustanova sve vreme trajanja vrućina

Glavobolja, mučnina, vrtoglavica, povraćanje - znak su uzbune, posebno za decu, hronične bolesnike i starije osobe, te je potrebno odmah se javiti lekaru.

• Toplotni udar i sunčanica nisu isto: Evo kako da ih razlikujete
• Oprez: Ovi lekovi i vrućina mogu biti kobna kombinacija
• Spremite se za šok: "Infuzija je nezaobilazna"

Prva pomoć kod toplotnog udara

Toplotni udar je ozbiljno stanje koje zahteva neodložnu medicinsku pomoć.

Ako sumnjate na toplotni udar, odmah pozovite hitnu pomoć ili se javite u najbližu zdravstvenu ustanovu.

Ukoliko zdravstvene službe nisu dostupne ili je potrebno više vremena do ukazivanja stručne pomoći, sklonite osobu sa sunca ili je izvedite iz pregrejane prostorije i skinite joj svu suvišnu odeću. Umijte je ili istuširajte ne previše hladnom vodom.

Ukoliko voda nije dostupna, izložite je strujanju vazduha (npr. rashlađivanje ventilatorom). Dajte joj tečnost ukoliko stanje to dozvoljava.

Nakon oporavka od toplotnog udara, povećana je osetljivost na visoke temperature i u sledećim sedmicama. Najbolje je da izbegavati visoke temperature i fizičku aktivnost sve dok lekar ne da svoje odobrenje.

Prva pomoć kod sunčanice

Osobu treba odmah skloniti sa sunca, ako je moguće u klimatizovanu prostoriju, ili bar u zamračenu i dobro provetrenu sobu, po mogućstvu je istušitrati mlakom vodom (ili je bar umiti i staviti hladne obloge na čelo i vrat) i dati joj da pije tečnost (čaj, sok ili običnu vodu). Tečnost ne treba davati odjednom u velikoj količini, već češće puta po manje. Odmor je neophodan, a sledećeg dana se nikako ne treba izlagati suncu!

Ako se tegobe nastave ili se pogoršavaju, potrebno je javiti se lekaru! Pored težih oblika sunčanice, nekada se potkrade i početak neke druge bolesti (npr. virusne ili bakterijske infekcije), te je pomoć stručnog lica neophodna