Alarmi "gore", pretnja za sve

Pod meteorološkim faktorima podrazumevaju se temperatura i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, kiša i grmljavina, kao i efekat jonizacije.

Oprez nije na odmet, naročito kada vremenski ekstremi, veoma hladne zime i topla i sparna leta sve više postaju naša svakodnevica.

"Kritične tačke" jesu prelazi između godišnjih doba, kao što je to slučaj ovih dana, kada su učestalije pojave bolesti i smrtnosti.

Srećom, problemi koji nastaju usled oscilacija u temperaturi, jonizaciji, vlažnosti i pritisku vazduha nestaju čim se vreme stabilizuje.

Ali, šta kada nestabilno vreme i nagle promene u temperaturi traju više dana?

• Novi udar na hronične bolesnike

• Prisutna velika količina alergena u vazduhu, ova mesta su kritična

Hronični bolesnici na udaru

Ko najviše reaguje? Na vremenske oscilacije, u većoj ili manjoj meri, reaguju svi, ali ih najteže podnose hronični bolesnici.

Uprkos redovnom sprovođenju propisane terapije, simptomi osnovnih bolesti se pojačavaju, a meteoropatske tegobe u ovakvim danima izraženije i kod žena u menopauzi.

Ukoliko organizam zdravog čoveka reaguje burno na promenu vremena, preporučuje se detaljan lekarski pregled kako bi se ustanovilo da li se radi o početku nekog oboljenja.

Među hroničnim bolesnicima, nagle promene vremena najviše osećaju reumatičari, astmatičari, srčani bolesnici, hipertoničari.

Na asmatičare deluje vlažnost vazduha, na hipertoničare visok vazdušni pritisak, a na srčane bolesnike hladno i vetrovito vreme.

Za razliku od hroničnih bolesnika, usled promena vremena relativno zdrave osobe često ne znaju da kažu zašto imaju tegobe.

Ljudi, pogotovo kada pada kiša i kada je visoka vlažnost vazduha osećaju pospanost, nevoljnost, gubitak energije, ponekad i vrtoglavicu i glavobolju.

Sa druge strane, kada je sunčan i vedar dan te iste osobe su aktivnije i za kraće vreme realizuju više stvari.

Zašto reagujemo na promenu vremena?

Velike razlike u atmosferskim pritiscima izazivaju tegobe i kod zdravih i kod bolesnih ljudi. Prilikom drastičnog pada temperature može da dođe do velikog skoka krvnog pritiska, dok pacijenti koji boluju od astme mogu da imaju jače napade.

Kada dođe do naglog zahlađenja, krvni sudovi se grče i probleme mogu imati osobe koje boluju od angine pektoris. Kod njih se u tim situacijama javljaju bolovi u grudima. Prvi korak ka sprečavanju ozbiljnijih zdravstvenih problema jeste prevencija. Savetuje se redovna provera krvnog pritiska, kao i adekvatno oblačenje.

Temperaturne promene zadaju muke svima, a utiču i na decu, koja mogu da budu razdražljiva.

"Kod hroničnih bolesnika mehanizmi za adaptaciju su narušeni i oni zato najteže podnose nagle promene temperature. Što su promene veće i iznenadnije, mogućnost za neželjene događaje je veća. Poseban oprez savetuje se i osobama koje su imale moždani udar", svojevremeno je za B92.net istakla dr Tanja Mitrović.

Prema njenim rečima, i osobe koje boluju od migrene mogu da osete pojačane tegobe kada naglo zahladni ili naglo otopli jer naglo skupljanje i širenje krvnih sudova može da poremeti cirkulaciju u mozgu i to može da dovede do glavobolje.