Srbija uvodi skrining na rano otkrivanje najsmrtonosnijeg raka

Na konferenciji za novinare povodom Svetskog dana bez duvanskog dima govorilo se o duvanskom dimu, glavnom krivcu za rak pluća, prema rečima stručnjaka.

Naime, više od trećine odraslog stanovništva povremeno ili svakodnevno puši cigarete, pokazuju najnoviji podaci istraživanja Instituta za javno zdravlje 'Batut' o upotrebi duvanskih i srodnih proizvoda u Srbiji tokom decembra 2023. godinu, rekla je za Tanjug Olja Ćorović iz Udruženja Punim plućima.

Ona navodi da od karcinoma pluća u Srbiji godišnje oboli gotovo 7.000 ljudi, a nažalost umre više od 5.000.

"Jedan od najvažnijih preduslova uspešnog lečenja je rano otkrivanje raka pluća, što u Srbiji nije slučaj, jer se kod više od 70 odsto pacijenata otkrije u poslednjem stadijumu, kada su šanse za uspešno izlečenje gotovo iscrpljene", kaže Ćorović.

Tim povodom će članovi udruženja, zajedno sa lekarima i predstavnicima države, simbolično ugasiti poslednju cigaretu u Srbiji i na taj način poslati snažnu poruku da je duvanski dim štetan, istakla je Ćorović.

Ona navodi da je prevashodni cilj Udruženja "Punim plućima" da se smanji konzumacija cigareta kod dece i mladih i da se pošalje jasna poruka javnosti o štetnosti duvanskog dima.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", više od trećine odraslog stanovništva (37,9 odsto) povremeno ili svakodnevno puši cigarete, a u najvećem procentu duvan konzumiraju osobe starosti između 35 i 44 godina.

Epidemija duvana je jedna od najvećih pretnji po javno zdravlje sa kojom se svet ikada suočio, od koje umire preko 8 miliona ljudi širom sveta. Od ovog broja, više od 7 miliona smrtnih slučajeva rezultat je direktne upotrebe duvana, dok je oko 1,3 miliona smrtnih slučajeva rezultat izloženosti nepušača duvanskom dimu.

U Srbiji najmanje 15.000 ljudi godišnje umire kao posledica upotrebe duvana, navode u Institutu "Batut".

Odavno je poznato da je pušenje direktno povezano sa nastankom raka pluća, od kojeg u našoj zemlji svakodnevno umre 13 osoba. Po tome je Srbija među vodećim zemljama u Evropi.

Međutim, uprkos činjenici da su više od 90 odsto obolelih od raka pluća pušači, zabrinjavajuće je da broj onih koji konzumiraju duvan u našoj zemlji stalno raste, a pogotovu među mlađim generacijama.

"Pušenje jeste vodeći uzrok morbiditeta i mortaliteta u svim zemljama u svetu i on je najveći faktor rizika za sveopšte opterećenje bolestima. Prestanak pušenja doveo bi do smanjenja faktora rizika za različita oboljenja. Najpre bi to trebalo da bude cilj na kome se treba raditi. Rizici od pušenja su praktično vezani za nastanak karcinoma, kardiovaskularne i respiratorne bolesti i niza drugih zdravstvenih problema koji su dominantno izraženi kod pušača, upravo kao posledica duvanskog dima", upozorila je dr Sanja Dimić Janjić, pomoćnica direktora Klinike za pulmologiju UKC Srbije, i dodala:

"Takođe, uvek postoji veća verovatnoća da će kod pušača nastupiti prevremena smrt u odnosu na nepušače. U duvanskom dimu ima više od 7.000 različitih hemijskih supstanci. Od toga najmanje je 250 štetnih, a 70 je čak kancerogenih. Direktno imamo pušenje kao posledicu pojave raka pluća, ali i hronične opstruktivne bolesti pluća."

Skrining preduslov za uspešno lečenje

"Tokom proteklog vikenda, kada su bili organizovani besplatni preventivni pregledi, 429 pacijenata je pregledano u našoj pulmološkoj ambulanti. Od tog broja 42 pacijenata upućeno je na dodatna pulmološka ispitivanja, dok je kod šestoro postavljena sumnja na tumore pluća i oni su upućeni na dodatnu dijagnostiku, koja uglavnom podrazumeva bronhoskopiju. Među svim tim pacijentima, najveći broj njih su pušači", istakao je dr Spasoje Popević, zamenik direktora Klinike za pulmologiju UKC Srbije.

Kako je dodao, zabrinjavajući broj pušača je među obolelima od raka pluća.

"To smo utvrdili i istraživanjem, koje je uradila naše klinika i Udruženje "Punim plućima", po kojem je gotovo 90 odsto anketiranih pacijenata ranije bila pušač, a jedna trećina njih i dalje puši, iako je započela terapiju. Sa druge strane, danas je put pacijenta od momenta postavljanja dijagnoze do započinjanja terapije mnogo kraći, ali smo još uvek negde na polovini puta gde se svet trenutno nalazi", kazao je dr Popević, te poručio:

"Sa druge strane, Srbija sigurno ima mogućnost da započne skrining pluća kod rizične populacije ljudi, a to su pušači stariji od 50 godina. Na taj način možemo da očekujemo da ćemo značajno doprineti ranoj dijagnostici raka pluća. Skriningom ćemo pokušati da sprečimo da nam se pacijenti javljaju u 4 stadijumu bolesti, kada je hirurško lečenje nemoguće. To je i smisao skrininga, za koji se nadam da će početi što pre da se spovodi kod nas i za koji smo mi tehnički, logistički i stručno potpuno spremni."