Aktuelno 3

28.05.2024.

20:35

Ne verujte bizarnim savetima za sprečavanje srčanog udara, mogu vas odvesti u smrt

Društvenim mrežama se kao požar širi post sa bizarnim savetom da ljudi koji osete simptome srčanog udara treba da kašlju vrlo snažno više puta.

Izvor: Blic.rs/ Ljubinka Račić Đokić

Ne verujte bizarnim savetima za sprečavanje srčanog udara, mogu vas odvesti u smrt
zentradyi3ell/Shutterstock

Podeli:

Povodom istoimenog saveta za "Blic" se oglasio naš kardiohirurg prof. dr Miljko Ristić, koji napominje da se ovo nikako ne radi.

Post, koji je neutemeljen, i koji se ovih dana proširio društvenim mrežama prenosimo u celosti:

"Jeste li ikada razmišljali o tome, šta ako se dogodi da ste sami i dobijete srčani udar? Šta ćete učiniti? Napravite pauzu od 2 minuta i pročitajte ovo: Recimo da je 17:00h i vozite se kući posle neobično napornog radnog dana. Stvarno ste umorni i frustrirani. Odjednom, bol u grudima koja se širi u ruku i vilicu. Osećaj je poput uboda u grudi i srce. Možda ste išli na obuku za oživljavanje, ali osoba koja vodi, nije vam rekla kako pomoći sebi.

Kako preživeti srčani udar kad si sam?

Osoba koja se oseća slabo i čije srce jako kuca ima samo 10-ak sekundi pre gubljenja svesti. Možete sebi pomoći tako što ćete kašljati više puta vrlo snažno! Duboko udahnuti pre svakog kašlja. Kašalj treba ponavljati svake sekunde dok ne stignete u bolnicu ili dok vam srce ne počne normalno kucati. Duboko disanje daje kiseonik plućima, a pokreti kašlja podstiču cirkulaciju krvi i rad srca. Kardiolozi kažu, ukoliko neko dobije ovu poruku, i prenese je 10 ljudi, mogu očekivati barem jedan život spašen."

Nikako ne kašljati na silu

Na Fejsbuk grupi Nauka ovim povodom je, takođe, skrenuta pažnja da ovo može da bude kontraproduktivno, da snaga treba da se čuva da se pozove Hitna pomoć i da ko je u mogućnosti uzme, aspirin ili nitroglicerin.

I profesor doktor Miljko Ristić, naš najbolji kardiohirurg, potvrdio je za "Blic" da ovo može da bude kontraproduktivno. Ističe da nikako ne treba kašljati na silu, jer to onda još više opterećuje srce.

"Osobe koje osete simptome srčanog udara, treba da sednu, i da, ako je vrućina, to učine u nekoj hladovini. Pomaže i ako prilegnu i podignu malo noge. Treba da popiju neki gutljaj vode i da čekaju Hitnu pomoć", objašnjava prof. dr Ristić za "Blic" i ističe da nikako ne treba kašljati na silu:

"Kašalj na silu, nikako. Naprezanjem se još više opterećuje srce", kazao je prof. dr Ristić.

Simptomi za alarm

Profesor Predrag Mitrović, kardiolog Urgentnog centra Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS) objasnio je nedavno za "Blic" na koje simptome bi trebalo da obratimo pažnju i potražimo pomoć stručnjaka kada je reč o srčanom udaru:

  •     bol u grudima sa leve strane
  •     bol u levom levom ramenu
  •     bol u levoj nadlaktici
  •     bol u leđima i između lopatica

"Te simptome treba pažljivo posmatrati, odnosno uraditi EKG i videti da se ne radi o nekom početku angine pektoris ili početku srčanog udara. Naravno, ne mora da znači, mogu to biti i drugi poremećaji mišića, i grudnog koša, ali treba biti oprezan, pogotovo kada su ove temperaturne oscilacije", naglasio je prof. dr Mitrović.

Srđan Božić iz Crvenog krsta govoreći u "Jutro na Blic" detaljno je objasnio kako pomoći onima koji dožive srčani udar.

Kada je u pitanju srčani udar, njega ćemo prepoznati po jednom određenom bolu ispod grudne kosti u vidu pritiska, koji se širi na vilicu i na levu stranu, tačnije na ruku, objašnjava Božić.

"Osobu ćemo postaviti u polusedeći položaj sa blago uzdignutim nogama. U tom položaju, ukoliko je svesna, sačekaćemo dolazak Hitne pomoći. Ono što možemo da pomognemo je takođe da toj osobi damo terapiju koju koristi", kaže Božić.

KPR tehnika ako je osoba u besvesnom stanju

Ukoliko osoba zapadne u besvesno stanje, treba je postaviti u bočni koma položaj, a ukoliko je i bez svesti i bez disanja, treba započeti KPR tehniku, koja podrazumeva naizmenično izvođenje spoljašnje masaže srca i veštačkog disanja.

  • Prilazimo osobi i proveravamo svest tako što je drmusamo za ramena i dozivamo
  • Proveravamo disanje tako što: oslobodimo disajni put, zabacimo glavu unazad, stavljamo naše uho blizu usta i nosa osobe. Provera traje 10 sekundi, tako što slušamo i osećamo da li osoba diše
  • Ako osoba ne diše, a pozvali smo Hitnu pomoć, započećemo reanimaciju - 30 kompresija i dve ventilacije
  • Reanimaciju započinjemo tako što stavimo šaku na sredinu grudi, drugu šaku preko nje i gledamo da koristimo što manje mišiće ruku i leđa, već jednu vrstu klackalice, jer je ovo proces koji može trajati dugo
  • Nakon što napravimo 30 kompresija na sredini grudi, treba uraditi i dve ventilacije

"Ponovo zabacujemo glavu i dva udaha dajemo ovoj osobi. Znači, jedan normalan naš izdah ćemo uputiti toj osobi dva puta. Proces 30 -2-30-2 treba nastaviti dok ne stigne Hitna pomoć", kaže Božić.

Podeli:

3 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: