Od respiratorne infekcije do smrti: Posledice ove bolesti bile kobne po gimnastičarku

Marija Heranz Gomez je, kako su preneli španski mediji, preminula od posledica meningitisa.

Većina ljudi je čula za meningitis, ali je malo onih koji znaju da je u pitanju akutno zapaljenje moždanih ovojnica, koje ne mora, ali može dovesti do trajnih neuroloških oštećenja, a ponekad i do smrtnog ishoda, kao u slučaju mlade gimnastičarke.

Moždane ovojnice su strukture koje obavijaju mozak i kičmenu moždinu i sastoje se iz tri sloja: tvrde, paučinaste i meke, koja je u neposrednom kontaktu sa mozgom. Između meke i paučinaste nalazi se moždana tečnost, likvor, koja štiti mozak od potresa.

Vrste meningitisa

Meningitis je po klasifikaciji infektivna bolest, a mogu ga izazvati i virusi ili bakterije, kao i gljivice i paraziti, ali mnogo ređe.

Upravo je zato važno da znamo podelu koja se vrši po vrsti uzročnika. Dakle, podela je takva da postoje dve velike grupe:

•     virusni meningitis;
•     bakterijski meningitis.

Virusni meningitis

Virusni meningitis je blaža forma meningitisa od bakterijskog, ali se zato javlja češće. Zahvata uglavnom mlađu populaciju, tj. decu i adolescente (80 odsto infekcija se javlja kod dece i mladih do 15 godina), a i zatim populaciju mlađu od 30 godina.

• Registrovano 17 novih slučajeva velikog kašlja
• Epidemija kolere mogla bi da se razbukta
• Država se raspada, ali to nije kraj: Epidemija će ih dokusuriti?

Bakterijski meningitis

Bakterijski meningitis je gnojno zapaljenje moždanica i mnogo je ređi, ali teži oblik meningitisa, koji ponekad za samo nekoliko sati može izazvati smrtni ishod. To je veoma ozbiljno oboljenje koje može dovesti i do sepse, odnosno, do trovanja krvi, a može se proširiti i na moždane strukture i izazvati stvaranje gnojnog žarišta u mozgu, apscesa.

Bitno je da na vreme uočite simptome meningitisa, koji se brzo razvijaju, a najčešće uključuju:

•     iznenadnu visoku temperaturu;
•     ukočen vrat;
•     izmenjeno mentalno stanje – konfuzija, zbunjenost, smetnje u govoru – to su znaci povećanog intrakranijalnog pritiska;
•     glavobolju;
•     mučninu;
•     nagon za povraćanjem;
•     foto-fobiju (nepodnošenje svetlosti);
•     osetljivost na zvukove;
•     česti su simptomi zapalenja gornjih disajnih puteva – curenje nosa;
•     gušobolja;
•     bolovi u mišićima,;
•     pospanost, ponekad i gubitak svesti;
•     malaksalost;
•     gubitak apetita;
•     ospa po telu – najčešće kod meningokokom izazvanog meningitisom.

Kada su u pitanju deca, pogotovo mlađa od tri godine, najviše su izraženi sledeći simptomi:  temperatura, pospanost, glavobolja, muka, povraćanje, grčevi celog tela, uznemirenost, kao i iznenadni krici.

Meningitis kod odraslih može izazvati niz ozbiljnih simptoma i zahteva brzu dijagnozu i lečenje. Rano prepoznavanje meningitisa kod odraslih i adekvatno lečenje jesu ključni za smanjenje rizika od trajnih neuroloških oštećenja ili smrtnog ishoda.

Kako se dobija meningitis?

Virusi koji mogu dovesti do obolevanja od ove bolesti spadaju najčešće u grupu enterovirusa, zatim adenovirusi, herpes simpleks virus, virus zaušaka, HIV i drugi.

Od bakterija najčešće su uzročnici meningitisa: meningokok, pneumokok, hemofilus influence, streptokok, proteus, ešerihija koli, klebsiela pneumonije, stafilokok, a izazivač može biti i bacil tuberkuloze, kao i uzročnik sifilisa.

U ređim slučajevima, kako je to već napomenuto, kao uzročnici se mogu naći i gljivice (kriptokokus, kandida albikans, aspergilus) i to uglavnom kod osoba sa smanjenim imunitetom, ili kod onih dugotrajno lečenih antibioticima, kao i paraziti (trihinela, cisticerkus).

Meningokokni i enterovirusni meningitis se često može javiti u vidu epidemija.

Meningokokne epidemije se sreću u kolektivima, tamo gde je koncentracija ljudi velika.

U većini slučajeva uzročnik dolazi iz gornjih respiratornih puteva, posle prethodne virusne ili bakterijske infekcije. Tokom kijanja i kašljanja virus ili bakterija prenose se preko aerosola u izdahnutom vazduhu na zdrave osobe prisutne u okruženju obolelog.

Ovom prilikom je važno napomenuti da postoje i zdrave osobe, nosioci uzročnika u nosu ili ždrelu, takozvane kliconoše, a da oni sami ne pokazuju znake oboljenja.

Enterovirusne infekcije se šire putem direktnog kontakta sa izlučevinama obolele osobe, preko zajedničkih upotebnih predmeta, putem prljavih ruku, kontaminiranih predmeta. Čest je slučaj prenošenja uzročnika u nehigijenskim bazenima– neposrednim kontaktom sa vodom u kojoj se nalazi uzročnik.

Ponekad žarište infekcije meningitisa kod dece i odraslih može biti bilo gde: na koži, u digestivnom traktu, urinarnom sistemu, kao i u plućima. Tom prilikom mikroorganizmi prvo ulaze u krvotok, zatim krvnim i limfnim putem dopiru do moždanica.

Prilikom težeg ili hroničnog zapaljenja srednjeg uva ili sinusa, usled anatomskog položaja ovih struktura u blizini mozga, infekcija se može neposredno preneti na moždane opne. Infekcija poznata kao meningitis mozga predstavlja ozbiljno stanje koje zahteva hitnu medicinsku pažnju.

Postavljanje dijagnoze meningitisa zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje niz dijagnostičkih testova, među kojima su: anamneza (simptomatologija, epidemiološka anamneza):

•     fizikalni pregled izabranog lekara, pedijatra i infektologa;
•     laboratorijske analize, rutinske: krvna slika, sedimentacija, CRP i drugi;
•     lumbalna punkcija radi dobijanja uzorka likvora (tečnosti koja okružuje mozak i kičmenu moždinu);
•     pregleda se citološki i bakteriološki;
•     hemokultura (bakterije u krvi);
•     bris ždrela, nosa i uva;
•     RTG sinusa i pluća po potrebi;
•     CT glave zbog mogućih komplikacija na mozgu;
•     MR glave (magnetna rezonanca).

Lečenje meningitisa

Terapija virusnog meningitisa

Nema specifičnih lekova. Antivirusna terapija (aciklovir) daje se za infekcije izazvane virusima herpes simpleks i varičela zoster.

Obolela osoba treba da bude hospitalizovana, pod nadzorom, preporučuje se što više odmaranja, uzimanja dosta tečnosti i analgetici protiv glavobolje. Ukoliko se jave epileptični napadi, daju se antiepileptici.

Terapija bakterijskog meningitisa

Najvažnije je brzo postaviti dijagnozu i primeniti adekvatnu terapiju da ne bi došlo do progresije bolesti i trajnih neuroloških oštećenja pa i smrtnog ishoda. Ovo je naročito značajno kod bakterijskih gnojnih meningitisa.

Dijagnozu treba postaviti što je pre moguće, pa ukoliko se posumnja da je u pitanju bakterijski meningitis, sa terapijom treba započeti odmah, čak i pre nego što se tačno utvrdi uzročnik.

Ukoliko je terapija adekvatna, već nakon nekoliko dana zapažaju se znaci poboljšanja.

Nakon identifikacije uzročnika, antibiotik se daje ciljano prema antibiogramu. Takođe se daju infuzije radi nadoknade tečnosti, a ponekad i kortikosteroidi radi smanjenja zapaljenskog procesa.