Čovek zaražen ptičjim gripom

Ovo je drugi slučaj ptičjeg gripa H5N1 u Sjedinjenim Državama, poslednji je bio pre dve godine. Prema mišljenju stručnjaka, rizik za ljude je i dalje mali, a traju ispitivanja i analize, piše Njujork tajms.

Ptičji grip spada u grupu virusa gripa koji su prvenstveno prilagođeni pticama.

H5N1 je prvi put identifikovan 1996. godine kod gusaka u Kini, a kod ljudi u Hongkongu godinu dana kasnije. Ove godine izveštaji o kravama zaraženim ptičjim gripom počeli su da se pojavljuju u Teksasu i Novom Meksiku. Najmanje jednoj osobi u Teksasu dijagnostikovan je ptičji grip nakon sumnje da je ona bila u kontaktu sa zaraženim kravama, saopštili su državni zvaničnici u ponedeljak.

Postoje različiti načini na koje je virus mogao da pronađe put do stoke. Stručnjaci kažu da su najverovatnije zaražene divlje ptice kontaminirale hranu ili vodu koju je pila stoka. Za sada nema znakova da je virus dovoljno napredovao da se lako može širiti među ljudima, rekli su zvaničnici.

Primarni simptom pacijenta bio je konjuktivitis, a on se sada leči antivirusnim lekovima i dobro se oporavlja, prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti.

• Ceo grad u pripravnosti: Mačka upala u hemikaliju koja izaziva rak i upalu
• Novi podaci o morbilima u Srbiji, mere još na snazi
• Registrovano 17 novih slučajeva velikog kašlja
• Epidemija kolere mogla bi da se razbukta

Podsetimo, Ministarstvo poljoprivrede je prošle nedelje objavilo prve slučajeve u stadima u Teksasu i Kanzasu, a nekoliko dana kasnije i u krdu u Mičigenu. Preliminarno testiranje sugeriše da bi krave u Novom Meksiku i Ajdahu takođe mogle biti zaražene. Virus je identifikovan kao ista verzija H5N1, podtipa gripa koji cirkuliše kod severnoameričkih ptica.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti radi s državnim zdravstvenim odeljenjima na praćenju ljudi koji su možda bili u kontaktu sa zaraženim pticama i životinjama, saopštio je Centar u ponedeljak. Oni takođe pozivaju ljude da izbegavaju izlaganje kontaktu s bolesnim ili mrtvim pticama i životinjama, kao i s potencijalno zaraženim materijalima.

Postavlja se pitanje da li je zbog širenja bolesti moguće da se krave same zaraze virusom, posebno ako je zajednička hrana ili voda kontaminirana. Međutim, zabrinjava mogućnost da se virus proširi s krave na kravu. Naučnici kažu da ne bi bili iznenađeni da već nije bilo nekog stepena prenošenja virusa s krave na kravu, jer dr Gregori Grej, epidemiolog za zarazne bolesti na Medicinskom fakultetu Univerziteta Teksas, ne vidi nijedan drugi način na koji bi se virus mogao tako brzo širiti.

Prenošenje virusa s krave na kravu lako može dovesti do većih, dugotrajnijih epidemija. To bi takođe virusu dalo više prostora da se prilagodi svojim domaćinima, uz povećanje rizika da mutira i postane opasan za ljude.

Naučnici i drugi stručnjaci pomno prate situaciju i za sada se čini da virus ptičjeg gripa nema sposobnost da se efikasno širi među ljudima.