Naučnici: Znamo koji će tumori postati agresivni

Nova studija, objavljena u časopisu Nature Communications, govori o tome kako neposredno okruženje pomaže ćelijama raka da se probiju iz tumora i započnu svoj smrtonosni marš po telu.

Struktura zvana izvanćelijski matriks (ECM) drži tumor "na okupu", ponašajući se poput skele oko zgrade u izgradnji.

Sada su naučnici s Instituta za istraživanje raka u Londonu (ICR) i Instituta za rak Barts na Univerzitetu Queen Mary u Londonu otkrili kako ćelije raka koriste raspored ove skele kao "kartu puta" da napuste tumor i počnu se širiti.

Otkrili su da ECM pokreće promene unutar samih ćelija raka - menja njihov oblik i pojačava njihovu sposobnost putovanja u različite delove tela.

Ovo otkriće, koje je vrhunac dugih istraživanja započetog na King's Collegeu u Londonu, znači da se agresivniji tumori, koji će se verojatno širiti, sada mogu lakše identifikovati u ranijoj fazi.

Trenutno se razvijaju ljekovi koji ciljaju na strukturu ECM-a, kao i na gene koji pokreću promene oblika ćelija.

Shutterstock/PeopleImages.com - Yuri A

Stanice raka koriste "mapu puta" za širenje

Victoria Sanz Moreno, profesorka biologije ćelija raka i metastaza na ICR-u, koja je vodila studiju, rekla je: "Naše istraživanje je otkrilo plan puta koji ćelije raka slede kako bi izašle iz tumora, omogućujući da izazovu sekundarni tumor negde drugde u telu."

"Sada kada razumemo ovu mapu puta, možemo ciljati na njegove različite aspekte, kako bismo zaustavili širenje agresivnih karcinoma. Vlakna u strukturi koja okružuje tumor su gušća i postavljena su poput staze koju stanice slijede."

"Buduća istraživanja trebala bi istražiti načine ciljanja ove strukture, kako bi se sprečilo da ćelije raka pobegnu i slede taj put. Mogli bismo takođe otkriti da ciljanje te guste strukture vlakana znači da drugi lekovi mogu lakše doći do ćelija raka, što bi moglo poboljšati učinkovitost lečenja."

Dr. Oscar Maiques s Instituta za rak Barts rekao je:  "Važno je da vidimo da različite regije tumora sadrže različite informacije o budućem ponašanju tog raka. Kad kliničari vrše biopsiju tumora, naše istraživanje pokazuje da je ono što je izvan tumora jednako važno kao i ono u središtu - jer to sadrži ključne informacije o tome hoće li se rak verovatno širiti."

Za potrebe studije, koju su finansirali Cancer Research UK i Barts Charity, naučnici su posmatrali tumorsko tkivo 99 pacijenata s melanomom, rakom kože, i rakom dojke.

Videli su da je ECM različito "postavljen" u tri različita područja tumora.

Na krajnjoj granici tumora, vlakna ECM-a bila su raspoređena u smeru od tumora, osiguravajući "tragove" koje ćelije raka mogu slediti dok beže.

Naučnici su takođe uočili razlike u tipu gena u ćelijama zavisno o tome gde su u tumoru. 

Naučnici su otkrili da je veća prisutnost gena za enzime koji utiču na ECM, s pojačanom ekspresijom, povezana s kraćim vremenom preživljavanja kod istraživanih tumora.

Rekli su da ovo otvara nove puteve za lečenje raka pre nego što se proširi, poput lekova koji ciljaju lizil oksidazu (LOX), koji su već u kliničkim ispitivanjima.