"Anonimnost nije osnovno pravo"

U obraćanju u Davosu De Bole je ovako objasnila zašto je potrebno razbiti enkripciju poruka kad su istrage u pitanju: "Kad imamo nalog za pretragu i stojimo pred zaključanom kućom, znajući da je kriminalac unutra, javnost neće prihvatiti da ne možemo da uđemo", pojasnila je, tražeći jednake mogućnosti u digitalnim istragama.

Kompanije imaju "društvenu odgovornost"

Ketrin De Bole je izjavila za Financial Times da će se sastati s vodećim tehnološkim kompanijama radi rasprave o šifrovanoj komunikaciji. Naglasila je da kompanije imaju "društvenu odgovornost" da omoguće policiji pristup šifrovanim porukama koje kriminalci koriste za očuvanje svoje anonimnosti. "Anonimnost nije osnovno pravo", govori izvršna direktorka agencije EU za sprovođenje zakona. Dodala je da policija u digitalnom okruženju mora da ima mogućnost dekodiranja te poruke kako bi se borila protiv kriminala. "Bez toga nećete moći da održavate demokratski poredak".

• Microsoft tužio tri hakera i nekoliko kupaca
• Hakeri postaju sve opasniji, evo kako da se zaštitite
• "Ja sam profesionalni haker, pitajte šta vas zanima"

Nemačka zabrinuta

Razlog njenog istupanja su platforme za komuniciranje koje koriste milijarde ljudi, među njima neki koji su izvan zakona. Kad se sprovode istrage i policija zahteva uvid u neke poruke, Apple, WhatsApp i Signal nisu uvek kooperativni jer se protive slabljenju svojih sistema šifrovanja zbog brige o privatnosti i bezbednosti korisnika. Rasprava o razbijanju šifrovanih poruka kako bi se koristile u istragama traje već duže vreme, ne samo u Evropi. Nije prvi put da čelnici evropske policije traže hitan dogovor kako šifrovanje ne bi ometalo kriminalne istrage. Ali pore toga što se kompanije protive i nekoliko država članica EU, među kojima je i Nemačka, zabrinuto je zbog proširenja policijskog pristupa privatnim porukama.

Razbili hakerske grupe

De Bole je predstavila i planove za budući rad Europola, posebno u području primene veštačke inteligencije u istragama i suzbijanju novih pretnji, poput nedavnih prijava o ometanju podmorskih kablova u Baltiku. Za širenje delovanja u ta područja potrebne su izmene zakonodavstva EU-a, jer se sadašnji mandat Europola odnosi samo na kriminalne organizacije, ne i na aktivnosti na državnom nivou.

Inače, pod vođstvom De Bole od 2018. godine Europol je udvostručio broj zaposlenih na 1.700 ljudi. Agencija je uspešno sprovela više značajnih operacija, uključujući onemogućavanje ransomware grupe LockBit i dešifrovanje kriminalnih komunikacionih platformi EncroChat i Sky ECC.