Da li nas kućni aparati špijuniraju? VIDEO

U britanskim medijima objavljene su tvrdnje da tri modela kineskih friteza za pripremu krompira mogu da špijuniraju svoje vlasnike. Da li nas zaista kućni uređaji koje svakodnevno koristimo prisluškuju i posmatraju? Kako da se zaštitimo od toga? O ovome govori stručnjak za informacione tehnologije i sajberbezbednost Stefan Jančić u emisiji "Jutro" na Televiziji "Prva".

"Tvrdnja koju su izneli britanski mediji jeste u neku ruku tačna. Iako sve ovo deluje kao neka teorija zavere, tehnički gledano ovakve stvari jesu moguće, posebno kod pametnih kućnih uređaja koji imaju konekciju na internet, ili se povezuju na druge uređaje na neki drugi način, ili imaju aplikaciju koja je prateća za taj uređaj (vrši obradu podataka na njoj samoj i šalje te podatke na obradu do samog proizvođača)", kaže Jančić.

Sve ovo predstavlja jednu od mogućnosti da naši podaci mogu biti zloupotrebljeni na način za koji mi nismo dali saglasnost, bilo da je to od proizvođača ili od lica koje je izvršilo napad na korisnika ili na samog proizvođača.

• Microsoft tužio tri hakera i nekoliko kupaca
• Čak 88 odsto hakerskih napada izvršeno na računarske mreže kompanija
• MUP upozorava građane: Ako vam stignu ove poruke, odmah ih obrišite
• Pazite se: Prevaranti vas ovako mame da isključite zaštitu

"S druge strane, u Evropskoj uniji postoji regulativa GDPR koja korisnicima daje neku garanciju da će njihovi podaci biti korišćeni isključivo za unapređenje korisničkih usluga, a ne za neovlašćenu prodaju nekoj trećoj strani ili u marketinške svrhe", ističe Jančić.

Kada su u pitanju uređaji kao što je "Alexa Home" ili pametni televizori, oni u sebi imaju aktivne mikrofone. Svaki uređaj koji u sebi ima ugrađen aktivni mikrofon i može da sluša i iste sekunde reaguje na komandu korisnika, predstavlja potencijalni rizik u ovakvim situacijama.

Kada je u pitanju veštačka inteligencija, Jančić kaže da ona može da se iskoristi za zloupotrebu, ali isto tako se koristi za poboljšanu zaštitu i prepoznavanje defekata u sistemima. Tako da veštačka inteligencija (AI), može da bude korišćena i u negativnom aspektu, ali i za dobre stvari kako bi se dodatno zaštitili podaci korisnika i sve zavisi od načina upotrebe.