Pogledajte kako robot pas pomaže na njivi VIDEO

Na uređaju koji je razvila kompanija iz Kornvola koristi se detektor gama zraka za procenu kvaliteta zemljišta.

Poljoprivrednik Malkolm Baret, zakupac farme nedaleko od Bodmina, sarađuje sa naučnicima sa Univerziteta Plimut, koji koriste detektor gama zraka postavljen na robota psa kako bi mapirali kvalitet zemlje na njegovim poljima.

Rekao je da se nada da bi tehnologija, koja je brža i efikasnija od konvencionalnih analiza, mogla da načini farme profitabilnijima smanjenjem upotrebe veštačkih aditiva, ako se otkriju.

Roboti psi takođe mogu da se koriste za pristup teško dostupnim mestima poput brda i žbunja.

Prelazi 5 metara u sekundi, težak je oko 15 kilograma

Robota psa razvio je Džejk Šo-Saton, bivši student Univerziteta Plimut i suosnivač robotske kompanije Robotriks u Paru.

"Naš najnoviji eksperiment fokusira se na zemlju jer ona često nije dovoljno istražena, a to utiče na sve oko nje. Roboti psi takođe mogu da budu korisni za ispitivanje teško dostupnih područja poput brda i žbunja. Njegova maksimalna brzina je pet metara u sekundi, a težak je oko 15 kilograma. Ključna prednost ovog robota je što zahvaljujući svojim nogama može da se kreće po veoma nepristupačnom terenu i teškim površinama", rekao je Šo-Saton.

Farmer bi morao da kopa

Na terenu su korišćeni i roboti na gusenicama koji nose senzore za merenje kvaliteta zemljišta.

Detektor gama zraka vredan 25.000 funti, postavljen na robota psa, meri prirodne nivoe radijacije u zemljištu.

Farmer Baret rekao je: "Obično bih koristio lopatu da uzmem uzorke zemljišta s pet mesta na polju. Zatim bih morao da pošaljem uzorke u laboratoriju i da čekam rezultate".

"Krajnji cilj je pružiti kartu svojstava zemljišta koja su važna za poljoprivrednika i njegovo donošenje odluka. Problem s tradicionalnim analizama zemljišta je što su izuzetno vremenski zahtevne i skupe. Obično poljoprivrednik može da sebi priušti uzimanje samo nekoliko uzoraka sa svakog polja, a zatim mora da čeka danima ili sedmicama dok podaci stignu", komentarisao je vođa eksperimenta Vil Blejk sa Univerziteta Plimut.