Da li je ovo početak kraja?

Ovi događaji predstavljaju presedan u kojem regulatori sve više nastoje da uvedu strožu kontrolu nad društvenim mrežama i počinju da prebacuju odgovornost na njihove šefove.

Durov je uhapšen prošle nedelje nakon što je privatnim avionom sleteo u Francusku, a samo nekoliko dana kasnije Brazil je blokirao Maskovu društvenu mrežu X. Ovaj niz događaja mogao bi označiti novu fazu za društvene mreže i njihove tehnološke gigante, posebnoo u Evropi.

Optužbe protiv Durova obuhvataju čak 12 krivičnih dela, među kojima su "učestvovanje u organizovanoj distribuciji slika maloletnika pornografske prirode, trgovina drogom, prevarama organizovanih grupa" i odbijanje saradnje sa vlastima na informacijama potrebnim za sprovođenje presretanja dozvoljenim zakonom.

"Ovo nije odlučujući trenutak za društvene mreže, ali je važan trenutak za regulisanje društvenih mreža u Evropi", rekao je za Euronews Jevgenij Golovčenko, docent na odseku političkih nauka Univerziteta u Kopenhagenu. Golovčenko je napomenuo da se hapšenje Durova ne može posmatrati samo kao pitanje Telegrama ili francuskih zakona, već bi moglo da utiče na zakone širom Evrope i sveta.

• Sergej Lavrov: Osnivač Telegrama je bio isuviše slobodan
• Pokrenuta istraga protiv osnivača Telegrama: Ne sme da napušta zemlju
• X se povinovao: Ograničiće
• Sudija ispunio pretnju

Ovo nije prvi put da je Telegram na udaru vlasti, ističe Golovčenko, podsećajući na kaznu koju je ovoj platformi izrekla Nemačka zbog kršenja zakona i podsticanja govora mržnje.

Digitalno pravo i granice odgovornosti

U Evropi je, podsećanja radi, poslednjih šest meseci na snazi Zakon o digitalnim uslugama (DSA), koji uvodi odgovornost vlasnika platformi. Telegram ne potpada pod kriterijum velikih platformi jer ima manje od 45 miliona korisnika mesečno – tačnije 41 milion korisnika u Evropi. Katalina Goanta, vanredni profesor Univerziteta u Utrehtu, ističe da bi ovaj slučaj mogao da otvori put za dalje izmene zakona kako bi se jasno definisalo koje platforme podležu određenim odredbama.

U međuvremenu, platforma X je takođe bila pod lupom regulatora, ne samo zbog zabrane u Brazilu, već i zbog navodnih kršenja pravila DSA. Evropska komisija je optužila Maskovu platformu da obmanjuje korisnike, što je on negirao. Pored toga, obe platforme su na udaru kritike britanske vlade zbog podsticanja nasilnih protesta i mržnje prema muslimanima.

Sloboda govora ili nezakonit sadržaj?

Debate o slobodi govora postaju sve intenzivnije, a tehnološki giganti često tvrde da regulatori ograničavaju pravo na slobodno izražavanje. U jednoj od svojih objava na X-u, Mask je naveo da je to najkorišćeniji izvor vesti u Brazilu i optužio vlasti da guše slobodu govora.

Međutim, slučajevi Durova i Maska nagoveštavaju da regulacija dolazi, smatra Vilijam Ečikson iz Centra za evropsku politiku. "Ove velike tehnološke kompanije više nisu mala deca. Oni su odrasli i moraju da preuzmu odgovornost", rekao je Ečikson, ističući dilemu između slobode izražavanja i nelegalnog govora.

U Evropi i SAD postoje različiti odgovori na ovo pitanje. Dok Prvi amandman štiti slobodu govora u SAD, Evropa ima različite zakone među državama članicama. "Granica između prihvatljivog i neprihvatljivog govora je veoma zamagljena", dodaje Ečikson.

Iako misli da će ovi slučajevi izazvati debatu, Ečikson ne veruje da će društvene mreže drastično promeniti njihov posao ako zakonodavci ne počnu da preduzimaju ozbiljnije korake. Iako značajni, ovi događaji su i dalje samo deo šire borbe za balansiranje slobode izražavanja i odgovornosti u digitalnom prostoru.