Na današnji dan, prvi telefon stigao je u Srbiju

Prošlo je skoro vek i po od prvog razgovora telefonom u Beogradu, a telefoni su i dalje dominantna tema u društvu. Sada gotovo da nema fiksnog telefona, ali ima mobilnog. Više ne stojimo pored zida, prikačeni na kabl, ali, da li smo zaista slobodni?

U srbiji je 1883. godine ovde obavljen razgovor telefonom. Niko nije mogao ni da sanja da će se taj telefon danas zvati fiksni i da će ga zameniti mobilni. Samo sedam godina od prvog telefona u svetu, Beograd je dobio telefonsku liniju.

Sagovornici su tada bili udaljeni svega 300 metara, a danas se čovek danas toliko zbližio sa mobilnim telefonom, da je nekima postao bolji prijatelj od onog kog poziva.

Nije pitanje koliko su se telefoni promenili, već koliko smo se mi kao ljudi promenili i dozvolili da nas mobilni telefon toliko veže za sebe, a ipak nema kabl kao što je imao fiksni telefon.

"Prvi telefonski razgovor obavljen je iz zgrade u kojoj se nalazila kafana Tri lista duvana, a prvi razgovor su obavili vojni ministar Tihomir Nikolić i kapetak Kosta Radisavljević. Ostalo je zabeleženo da je i sam Teša Nikolić bio zadivljen i začuđen kad je začuo glas svog sagovornika sa druge strane žice", kaže za TV Prvu Nina Atlagić, kustos PTT muzeja.

Za prvi telefon u Beogradu zaslužan je bio Panta Mihajlović koji je dao svoj novac, čak i ženin miraz, da Beograd dobije telefon.

"Kada se čuje zvuk, na centrali se javlja telefonistkinja koja se nekad zvala 'halo dama' i uspostavlja vezu sa pretplatnikom. To uradi na sledeći način. Padne jedna klapnica, javi se na mikrofon i pita pretplatnika s kim želi da ga poveže", navodi Atlagić.

Fiksni telefoni su otišli u istoriju i zazvone samo povremeno da probude nostalgiju. Niko ih ne koristi, ali znamo da su postojali. Više od 90 odsto svetske populacije koristi mobilni telefon, i isto toliko ne koristi
fiksni.

Ali, nije sve baš lako bilo na početku, posebno ne na Balkanu i ne u Srbiji. Beogradske dame su podigle malu revoluciju kada se telefonska linija uvodila, ali su ubrzo uvidele prednost telefona.

"Uvođenje telefonskih linija je pružalo izvestan otpor, naročito kod žena, koje su agitatore dočekivali sa oklagijom govoreći: Ju, crna ja, šta mi to uvodiš u kuću, e vala nećeš. Samo preko mene mrtve. Međutim, situacija se ubrzo promenila kada su žene shvatile da mogu da zovu svoje muževe i da provere da li su na poslu ili u kafani", ističe Atlagić.

U PTT muzeju se čuvaju svi oblici slanja pošte, od goluba pismonoše, telegrama i telegrafa, preko telefona Kralja Petra I, pa sve do modernih mobilnih telefona. Ali, jednu spravu nije imalo mnogo naroda u Evropi.

"I ono što je zanimljivo za ovu spravu mašinu, jeste da je postojala samo u Parizu, Pragu, Berlinu i Beogradu. I da je 1938. godine imala tu mogućnost da fotografije crno-bele usnimljenje u Beogradu pošalje u svet. Možemo smatrati ovu mašinu nekom vrstom preteče današnjeg Vibera ili Whatsappa, ili svih onih modernih aplikacija koje imaju tu mogućnost da pošalju fotografiju u bilo koji kraj sveta"