Četiri hiljade dana bez Zajednice sprskih opština

Kako je bilo precizirano, takođe u Briselu dogovorenim, op&scaron;tim principima za formiranje ZSO iz 2015. godine, Zajednica treba da ima &scaron;iroka ovla&scaron;ćenja, svog predsednika, da odlučuje o zdravstvu, &scaron;kolstvu, urbanističkom i ruralnom planiranju, ekonomskom razvoju, da ima pravo da poseduje pokretnu i nepokretnu imovinu i da može da se finansira iz Srbije.Dva meseca po&scaron;to su ovi prinicipi aminovani u prisustvu tada&scaron;nje visoke predstavnice EU Federike Mogerini, u oktobru 2015. godine predsednica tzv. Kosova Atifete Jahjaga zatražila je od Ustavnog suda ocenu ustavnosti sporazuma o formiranju Zajednice srpskih op&scaron;tina. Do odluke suda, tražila je da se sporazum iz Brisela o ZSO &ndash; suspenduje.Po ovom pitanju, Ustavni sud je doneo presudu 23. decembra 2015. godine, u kojoj se kaže da principi koji se odnose na ZSO, a koji su dogovoreni u Briselu, &quot;nisu u potpunosti usklađeni sa duhom Ustava&ldquo;, uz obrazloženje da se misli na odredbe koje se tiču jednakosti pred zakonom, kao i prava zajednica i njihovih pripadnika. U presudi se, međutim, kaže i &quot;da će Zajednica op&scaron;tina sa srpskom većinom biti uspostavljena kao &scaron;to je predviđeno Prvim sporazumom, ratifikovanim od strane Skup&scaron;tine Republike Kosovo i progla&scaron;enim od strane predsednice Republike Kosovo&quot;. Ova odluka Ustavnog suda obavezujuća je i za aktuelnu vlast na tzv. Kosovu, pa ipak ZSO nije formirana ni tokom protekle tri godine, koliko je na čelu vlade Aljbin Kurti. Iako se u Sporazumu o putu normalizacije između tzv. Kosova i Srbije od 27. februara pro&scaron;le godine ZSO ne pominje pod tim imenom, već se u njemu govori o &quot;obezbeđivanju odgovarajućeg nivoa samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu&quot;, i za nesprovođenje tog dokumenta Kurti ima izgovor: potrebno je da bude potpisan. Drugi &quot;argument&quot; koji poteže je da Zajednica &quot;nije glavni prioritet normalizacije i da ne može da se vadi iz paketa kao pojedinačno pitanje&quot;.Upravljački tim, sastavljen od predstavnika Srba sa KiM, predstavio je nacrt statuta ZSO u Briselu 2. maja pro&scaron;le godine, ali je taj dokument Kurti odmah odbio, uz obrazloženje da je &quot;nespojiv sa kosovskim ustavom&quot; i da asocira na Republiku Srpsku. Dan po&scaron;to je nacrt predstavljen, ministar lokalne samouprave Eljbert Krasnići razre&scaron;io je srpski tim, a Kurti je objavio svoju &quot;viziju&quot; nacrta zasnovanu, kako je govorio, na hrvatskom modelu za nacionalne manjine.Ubrzo se (početkom juna) u predlagače nacrta statuta ZSO &quot;upisao&quot; i albanski premijer Edi Rama koji je svoj predlog poslao francuskom predsedniku Emanuelu Makronu i nemačkom kancelaru Olafu &Scaron;olcu, da bi u oktobru &quot;velika petorka&quot; predstavila nacrt statuta Zajednice na sastancima u Pri&scaron;tini i u Beogradu, koji je u Briselu okarakterisan kao &quot;moderan evropski predlog&quot;. Osim &scaron;to je o ovom predlogu Kurti tada rekao da predstavlja &quot;okvir&quot; za nastavak daljih razgovora, dalje se nije odmaklo. Novo obećanje Pri&scaron;tine da će formirati ZSO na&scaron;lo se u protokolarnom pismu poslatom izvestiocu za tzv. Kosovo u Savetu Evrope Dori Bakojani. U njemu su se i predsednica i premijer i predsednik tzv. Skup&scaron;tine Kosova obavezali da će po&scaron;tovati sve članove sporazuma iz Brisela i Ohrida, uključujući i formiranje Zajednice srpskih op&scaron;tina. Da li će za to biti potrebno jo&scaron; 4.000 dana, nisu precizirali.

Četiri hiljade dana bez Zajednice sprskih opština

0 Komentari