Kako je pornografija stigla u Nemačku

Dana 28. januara 1975. stupio je konačno na snagu izmenjeni paragraf 184 Krivičnog zakona, koji je Bundestag usvojio jo&scaron; 1973. uz protivljenje opozionih demohri&scaron;ćana (CDU/CSU).Zabrana je i dalje važila za prodaju pornografskih materijala na mestima dostupnim maloletnicima, poput kioska, kao i za distribuciju preko radija i televizije.U socijalističkoj Istočnoj Nemačkoj (DDR) je pornografija ostala zvanično van zakona sve vreme. &quot;Razlikovanjem &#39;meke&#39; od &#39;tvrde&#39; pornografije želelo se pojednostaviti tumačenje zakona&quot;, obja&scaron;njava istoričar kulture Paul M. Horntrih (Horntrich).&quot;Kažnjavalo se samo ono &scaron;to se smatralo dru&scaron;tveno &scaron;tetnim.&quot;To su bili materijali koji mogu navesti na krivična dela, poput seksualizovanih prikaza u vezi sa nasiljem, životinjama i decom.Jednostavna pornografija, s druge strane, postala je dostupna odraslima.Nemačka je relativno kasno uvela promene, ali nije previ&scaron;e zaostajala za drugim zemljama, kako ističe Horntrih, koji je na temu pornografije doktorirao na Univerzitetu u Beču.Iako je zakon donet dve godine pre stupanja na snagu, proces je bio dug zbog pravnih prepreka.Naime, Nemačka je 1923. pristupila međunarodnom sporazumu o suzbijanju distribucije nemoralnih publikacija, koji je morao da se raskine kako bi se omogućila liberalizacija.Sporazum je prestao da važi 25. januara 1975.&quot;Otprilike u isto vreme kada i Nemačka, liberalizaciju su sprovele Francuska, Italija i Portugal&quot;, kaže Horntrih, dok je Austrija sa delimičnom liberalizacijom počela 1977.Do početka devedesetih i druge zemlje su ukinule potpune zabrane pornografije i ublažile svoje zakone.Globalni pionir bila je Danska, poznata po tradiciji &quot;frisind&quot; (slobodoumlje), obja&scaron;njava istoričar Detlef Zigfrid (Siegfried).Već 1967. danski parlament je dozvolio objavljivanje pornografskih tekstova, dok su fotografije legalizovane 1969. &Scaron;vedska je sledila primer Danske 1971. Od kraja &scaron;ezdesetih do sredine sedamdesetih, postojale su velike &quot;seksi ture&quot; iz Nemačke ka Danskoj.Istoričar Zifgrid citira deo intervjua iz 1969. koji je danas jo&scaron; aktivni publicista Henrih M. Broder (Henryk) vodio s jednim trgovcem u Kopenhagenu za ciri&scaron;ki anderground časopis Hotcha!.Kako je tada naveo Leo Madsen, iz Zapadne Nemačke je u njegovu radnju dolazilo otprilike 40 ljudi po autobusu.&quot;Gledaju magazine i razgovaraju o njima. &#39;Jesi li video ovo? To je nečuveno, ovako ne&scaron;to bi trebalo zabraniti, svinjarija, ovo se ne sme pokazivati!&quot;Posle sat ili dva, isti ti ljudi se vraćaju, prvo se oprezno osvrću oko sebe, a onda kažu &quot;dajte mi ovaj magazin i onaj tamo&quot;. Svi su žurili, &quot;čas posla u torbu i tutanj&quot;.Značajan presedan u Nemačkoj bila je presuda Fani Hil iz 1969. kada je Savezni sud odlučio da država vi&scaron;e ne treba da preko krivičnog prava nameće određeni seksualni moral.Presuda je označila odmak od moralnih principa u zakonodavstvu, s idejom da odrasli sami mogu da odluče &scaron;ta žele da konzumiraju. Država interveni&scaron;e samo u slučajevima dru&scaron;tveno &scaron;tetnih sadržaja.

Kako je pornografija stigla u Nemačku

0 Komentari