Kako je Hrvatska upala u začarani krug?

Deo analitičara i ekonomskih stručnjaka tvrdi da najavljeni bojkot trgovina, koje su s druge strane za sutra najavile i velike popuste i akcijske cene, nije način za suzbijanje inflacije, da problem nisu ni visoke cene, koje su za neke proizvode i vi&scaron;e u odnosu na druge zemlje Evropske unije, već su, kažu, problem niske zarade, ali i nagli prelazak sa kune na evro, koji nije bio onakav kakvim se predstavljalo.Vladu premijera Andreja Plenkovića kao da je zateklo ponovno ubrzavanje inflacije, iako su krajem leta brojne institucije, pa tako i Evropska centralna banka banka, najavljivale njen porast krajem pro&scaron;le godine, &scaron;to se i dogodilo.Građane, koji svaki dan idu u trgovine to nije iznenadilo, a Vlada se nanovo aktivirala tek početkom januara kada je Evrostat objavio podatke prema kojima Hrvatska ima najvi&scaron;u stopu inflacije u Evrozoni.Ovih dana su ti podaci dopunjeni sa stopom inflacije u zemljama članicama Evropske unije koje nisu u Evrozoni, pa tako Hrvatska, sa stopom od 4,5 posto, ima najveću inflaciju posle Mađarske (4,8 posto) i Rumunije (5,5 posto).Kad su cene hrane u pitanju, Hrvatska među 27 članica deli treće mesto i stopu od 4,7 posto s Rumunijom, a ispred su samo Kipar i Letonija.&quot;Nikoga to previ&scaron;e nije iznenadilo osim valjda Vladu pa se tako u Hrvatskoj zapravo ponavlja scenario iz 2022. godine, u kojem se sve poku&scaron;ava re&scaron;iti na brzinu sazvanjem sastanaka ili listama za&scaron;tićenih proizvoda. Ponavljaju se potezi koji ni prvi put nisu dali rezultata. Nisu izostale ni optužbe ministra na račun trgovaca, trgovaca na račun dobavljača, kao i izgovori da je sada&scaron;nja inflacija posledica rasta plata jer građani imaju vi&scaron;e novca i podižu potro&scaron;nju&quot;, pi&scaron;e hrvatski portal Telegram.Ni tu nema zaista ni&scaron;ta iznenađujuće, dodaje portal u podseća da podaci HNB-a pokazuju da je deflator BDP-a, koji ne prati kretanje potro&scaron;ačkih cena, nego cene svih dobara i usluga koje je proizvela domaća privreda, u pro&scaron;loj godini najvi&scaron;e bio podstaknut rastom plata.&quot;Dakle, domaću komponentu inflacije, kako bi se moglo nazvati deflator BDP-a, najvi&scaron;e je &#39;hranio&#39; ba&scaron; rast plata. I to u svakom tromesečju pro&scaron;le godine, s time da je doprinos jediničnih tro&scaron;kova plata slabio krajem godine, ali inflacija je svejedno ubrzavala. Najlak&scaron;e bi sada bilo reći da je pritisak sindikata na povećanje plata produžio agoniju i inflaciju u 2024. godini&quot;, pi&scaron;e Telegram.Jo&scaron; u prvom tromesečju 2023. godine, podsećaju, deflator BDP-a, odnosno domaća komponenta inflacije, bila je 14,8 posto, od čega je doprinos jediničnih profita bio 9,3 postotnih poena, znači dve trećine domaće inflacije. I cele 2022. godine bilo je isto tako.&Scaron;ta će događati, kažu, moglo se naslutiti već u poslednjem kvartalu 2021. godine: deflator BDP-a, ili domaća komponenta inflacije, bio je 4,5 posto, a jedinični profiti rasli su čak 5,9 posto na godi&scaron;njem nivou. Jedinični tro&scaron;kovi plata tada su pali 3,2 posto.Dakle, i pre nego je inflacija počela snažnije da raste, plate su u Hrvatskoj bile u zaostatku i profiti su rasli dobrim delom i na račun plata. Niko, ali ba&scaron; niko u Hrvatskoj tada nije upalio alarm, ali i da jeste, ni&scaron;ta ne bi mogao da učini, pi&scaron;e portal.&quot;Tek od sredine 2023. godine uticaj jediničnih profita u ukupnom deflatoru pada, a uticaj jediničnih tro&scaron;kova plata raste. Ali da doprinos jediničnih profita od kraja 2021., tokom 2022. i u 2023. godini nije tako podgrejavao inflaciju, verovatno ne bi bilo ni tako snažnih zahteva za povećanjem plata&quot;, pi&scaron;e portal.U 2024. godini, pokazuju podaci HNB-a, uticaj jediničnih profita na deflator je negativan, ali to ne znači da su preduzeća smanjila svoje profitne ili cenovne marže, samo one vi&scaron;e ne rastu kako su rasle prve dve godine, kad je i inflacija bila najveća. Trgovci se pri tome brane da nisu povećali svoje marže, da su one ostale iste, ali da proizvođači i dobavljači podižu svoje cene, pa one na kraju u trgovinama moraju da rastu.&quot;Ali ako raste proizvođačka cena, onda se nominalno povećava i zarada trgovaca, ako je marža na primer, ostala dva ili pet posto, a trgovcima drugi tro&scaron;kovi osim nabavne cijene nisu rasli&quot;, pi&scaron;e Telegram i ističe da u tom začaranom krugu ne treba zaboraviti ni deflator uvoza, jer u trgovinama se, i to jo&scaron; vi&scaron;e nego domaća, prodaje roba iz uvoza.Poslednjih godinu i po dana, podsećaju, taj se deflator uvoza smirio, ali cele 2022. godine bio dvocifren i ni u jednom tromesečju nije bio ispod 12,8 posto, a u trećem je čak dostigao 16,1 posto. Nakon takvog rasta mogao se i smanjivati, ali Hrvatska će o njemu sve vi&scaron;e zavisiti jer joj se smanjuje proizvodnja.&quot;O cenama u Hrvatskoj sve se manje odlučuje u Hrvatskoj i Vlada nema mehanizme, a nije se trudila ni da ih uspostavi, za neki veliki uticaj na inflaciju. Građanima u takvoj situaciji ostaje jedino da se bore za veće plate kako bi sustigli inflaciju. A to je onda jo&scaron; jedan razlog za njen rast&quot;, zaključuje Telegram.

Kako je Hrvatska upala u začarani krug?

4 Komentari