Đorđe Bajić: Moji romani su stekli publiku, sada moram da opravdam to poverenje

&quot;Reakcije su toliko dobre da me to čak pomalo i pla&scaron;i. Za nepunih mesec dana od objavljivanja već je dobio drugo izdanje, &scaron;to je sve jasan pokazatelj da čitalačko zanimanje postoji&quot;, rekao je Bajić za Tanjug.Urbani beogradski triler &quot;Jedno đubre manje&quot; treći je roman u serijalu o inspektoru Nikoli Limanu i u sredi&scaron;tu ovog romana je istraga dobro isplaniranog ubistva u jednom beogradskom noćnom klubu.U trećem delu trilogije Liman se bavi ubistvom razmaženog sina jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji, a to je u romanu biznismen Mitar Krstić. Mitrov sin Milidrag Krstić je otrovan u striptiz klubu kada je popio smrtonosni &scaron;ampanjac, a inspektor Nikola Liman istražuje okolnosti pod kojima je otrovan Mili, budući da njegova porodica ima mnogo neprijatelja. Bajić je rekao da je jedno od glavnih nadahnuća kada je osmi&scaron;ljavao dinamiku odnosa u porodici Krstić proiza&scaron;la iz Krležinih &quot;Glembajevih&quot;.&quot;Dok sam osmi&scaron;ljavao Krstiće, svakako da je bilo i nadahnuća iz stvarnog života. Stvarnost je pokretačka snaga mojih romana, ona se u njima reflektuje&quot;, rekao je Bajić. Dodao je da su Krstići me&scaron;avina vi&scaron;e različitih porodica koje sve imaju jednu zajedničku osobinu, a to je misao bogata&scaron;a da novcem mogu da kupe sve i svakoga, da im je zbog veza i uticaja koji imaju sve dozvoljeno, da mogu da gaze (čak i bukvalno) druge i prođu bez posledica, ali ipak karmički dug koji se napravi pre ili kasnije uvek stigne na naplatu, i to sa velikom kamatom.Njegov najnoviji roman se u najvećoj meri bavi korumpiranim svetom, svetom prevara i demonstracijom moći. &quot;Žao mi je &scaron;to su moji romani toliko aktuelni, voleo bih da živim u manje uzbudljivim vremenima i sređenijoj zemlji, ali tako je kako je. Zato kao autor želim da dam svoj doprinos i uz žanrovsku matricu, na pitak i razumljiv način, predočim istine koje svakom treba da budu dostupne i poznate&quot;, rekao je Bajić.Jedan od najmisterioznijih likova u njegovom romanu je čovek sa maskom psa, a Psoglavi je demonsko biće srpske mitologije, Bajić je rekao da ne sme da otkriva detalje za&scaron;to je odabrao to demonsko biće za poseban sastojak kojim je začinio misteriju. &quot;Svaki triler mora da ima upečatljivog negativca.&quot;Tom Hooliganov/ Shutterstock&quot;Odabrao sam da ubica nosi masku, jer je to moja posveta sle&scaron;erima 80-ih. Sve sam začinio sa malo srpske mitologije, ali bez želje da uđem u nadnaravno. Iza maske psa je osoba od krvi i mesa, a ko je u pitanju i za&scaron;to ubija, to je na čitaocima da poku&scaron;aju da odgonetnu&quot;, rekao je Bajić.Dodao je da nije lako napisati roman u kom tenzija raste sa svakom stranicom, ali da pravila žanra nalažu da triler mora da bude uzbudljiv i napet. &quot;Uživam u poigravaju sa čitaocima i trudim se da im ponudim roman koji će ih zabaviti, a istovremeno i zamisliti. Moje priče, bar se trudim da bude tako, imaju težinu. Cilj mi je da čitaoci o likovima i njihovim sudbinama razmi&scaron;ljaju jo&scaron; dugo nakon &scaron;to zavr&scaron;e čitanje i odlože knjigu&quot;, rekao je Bajić.Govoreći o utiscima čitalaca, Bajić je rekao da su se za sada svi koji su pisali o romanu pozitivno izrazili. &quot;Koncenzus je da je &#39;Jedno đubre manje&#39; moja do sada najuzbudljivija i najbolja misterija, &scaron;to je veliki podstrek da nastavim dalje, istrajem na svom književnom putu. Uspeo sam ono &scaron;to je od svega najteže: da steknem vernu publiku. Sada je na meni da opravdam to poverenje&quot;, naglasio je Bajić. Dodao je da mu imponuje &scaron;to njegovog inspektora Nikolu Limana mnogi upoređuju sa Erkulom Poaroom, ali da su ipak njih dvojica različiti, iako je obojici cilj da po svaku stignu do istine.&quot;To poređenje je za mene zaista velika čast. Odrastao sam i formirao se uz romane Agate Kristi, a posebno sam voleo, i jo&scaron; uvek volim, njene misterije u kojima je slučajeve re&scaron;avao nepogre&scaron;ivi Poaro&quot;, rekao je Bajić. Naglasio je da mu aktuelna crna hronika pomaže u osmi&scaron;ljavanju likova i događaja, kao i da je realnost samo početni kreativni impuls, a fikcija je nadogradnja i njegov izbor, te da će u tim vodama i ostati.Govoreći o tome da u njegovim romanima inspektor Liman re&scaron;ava ubistva i u potrazi je za pravdom, Bajić je istakao da želi da veruje u pravdu, ali i da je svestan da pravda ne bude uvek zadovoljena, barem ne onoliko brzo koliko bi trebalo da bude. &quot;Želim da verujem da je istina dostižna, mada imam dovoljno životnog iskustva da mi je jasno da to nije brz i lak proces. Ima dana kada mi sve izgleda crno i bezizlazno, a onda se, srećom, desi ne&scaron;to lepo, &scaron;to mi ulije nadu&quot;, rekao je Bajić.Ukazao je da je prilikom pisanja trilera važno da se priča počne sa nečim &scaron;to će čitaoca zaintrigirati pa zbog toga uvek pažjivo razmi&scaron;lja o prvom zločinu u romanu, jer to mora da bude ne&scaron;to &scaron;to će privući pažnju i podstaći na čitanje. &quot;Svi moji romani počinju postavljanjem misterije i zavr&scaron;avaju se njenim razre&scaron;enjem, dok se između trudim da sve &scaron;to bolje zamrsim, ali na jedan po&scaron;ten način, da čitaocima ponudim tragove pomoću kojih mogu da odgonetnu zagonetku koju sam im postavio&quot;, rekao je Bajić.katuSka/ shutterstockDodao je da su žrtve važne u trilerima, jer se oko njih vrti priča i zbog toga se uvek trudi da im udahne &scaron;to vi&scaron;e života pre nego &scaron;to im ga oduzme. Ukazao je da su ga oduvek privlačili kriminalistički serijali, kao i da je serijal sa Limanom započeo slučajno 2013. godine, kao i da voli da dodaje slojeve i da Limana učini stvarnim, &scaron;to se pokazalo da vole i čitaoci.&quot;&Scaron;to se pisanja tiče, imati stalnog junaka je dvosekli mač: Liman je uvek tu da na njega oslonim novu priču. Limana sam zamislio kao junaka koji se menja, uči iz svojih i tuđih gre&scaron;aka, nije &#39;fiksiran&#39; kao &scaron;to je to slučaj sa većinom glavnih junaka u serijalima. To ume da pisanje učini komplikovanijim, ali ja uživam u tim komplikacijama&quot;, rekao je Bajić.Najavio je novi roman čiji je radni naslov &quot;Momak u kutiji&quot;, a koji će takođe biti deo serijala o inspektoru Limanu.Komentrari&scaron;ući rezultate istraživanja o čitalačkim navikama u Srbiji koje je sproveo Evrostat, a koji pokazuju da sve manje ljudi čita, Bajić je rekao da sve počinje u porodici i &scaron;koli i da on kao profesor srpskog jezika u Muzičkoj &scaron;koli &quot;Stanković&quot; nastoji da u mladima razvije ljubav prema pisanoj reči.Maglara/ Suhtterstock&quot;Književnost mora da ponovo postane &#39;kul&#39;. Nema drugog načina. Puko nametanje je na duže staze kontraproduktivno, mladima knjige moraju da se približe i omile, &scaron;to podrazumeva i izmene plana i programa u osnovnim i srednjim &scaron;kolama&quot;, rekao je Bajić. Prema njegovim rečima, Nobelova nagrada za književnost je stvar pro&scaron;losti i nekada je mnogo značila, a danas je &scaron;teta &scaron;to je toliko ispolitizovana da je izgubila na značaju.Govoreći o planovima za 2025. godinu Bajić je rekao da bi voleo da neki njegov roman bude ekranizovan i da svoje romane uvek pi&scaron;e sa adaptacijom u vidu, a čitaoci kažu da su veoma vizuelni i filmični.&quot;Pi&scaron;em novi roman i nadam se da ću ga zavr&scaron;iti a možda čak i objaviti tokom 2025. godine. Takođe, tu su i neki drugi projekti, kao &scaron;to je pisanje filmskog scenarija po mom romanu &#39;Žuta kabanica&#39;. Ima tu jo&scaron; projekata. Biću veoma vredan, to je sigurno, i to me veoma raduje&quot;, zaključio je Bajić.Đorđe Bаjić srpski je pisac i kritičаr, mаgistаr teorije umetnosti i medijа koji je rođen u Beogradu 21. jula 1975. godine.Pisаo je zа Popboks, Yellow Cab, Huper, kulturni dodatak NIN-a, City Magazine, a trenutno pi&scaron;e filmske kritike i tekstove iz domena umetnosti i kulture za Vreme, Nedeljnik i Bukmarker. Uz Zorana Jankovića i Ivana Velisavljevića, autor je knjiga &quot;Kritički vodič kroz srpski film 2000&ndash;2017&quot;, &quot;Kritički vodič kroz srpski film, 2018&ndash;2022&quot; i &quot;The Best Serbian Films of the 21st Century&quot;. Napisao je romane &quot;Ostrvo prokletih&quot; , &quot;Žuta kabanica&quot;, &quot;Crveni sneg&quot;, &quot;Smrt u ružičastom&quot;, &quot;Umri, ljubavi&quot; i &quot;Jedno đubre manje&quot;.

Đorđe Bajić: Moji romani su stekli publiku, sada moram da opravdam to poverenje

0 Komentari