Šta se radi sa pepelom posle paljenja badnjaka? Etnološkinja otkriva gde se on stavlja i čemu služi

Mnogo toga čujemo &scaron;ta bi trebalo, a &scaron;ta ne bi trebalo raditi po starim običajima i verovanjima koja jo&scaron; uvek i te kako žive u na&scaron;em narodu. Na jedno od pitanja, &scaron;ta se radi sa pepelom i samim badnjim drvetom odgovor smo potražili od domaćica čačanskog kraja, ali i od etnologa.&quot;Badnje drvo, bar iz na&scaron;eg domaćinstva obično zavr&scaron;ava u na&scaron;oj ba&scaron;ti i voćnjaku, nakon sva tri božićna dana zbog roda. Takođe, veruje se da se pepeo stavlja i zbog krtica, savetovali su na&scaron;i preci. Inače, pekli smo i česnicu na žaru od badnjaka. &Scaron;to se slame tiče, takođe, i ona se stavlja kod koka, jer se veruje da koke bolje napreduju i nose&quot;, rekla je za RINU Mira Minović, domaćica iz Katrge.Jelena Milićević etnolog ispred Centra za negovanje tradicije kaže da su brojni običaj vezani za dane Božića u Zapadnoj Srbiji, ali se u velikoj meri slaže sa domaćicom Mirom.RINA&quot;Pepeo od badnjaka ide u ba&scaron;tu, po narodnom običaju, to je protiv krtica, međutim, ako pogledamo neku tradicijsku kulturu badnjaci predstavljaju drvo koje se žrtvuje zarad plodnosti, tako da je logično da njegovi ostaci zavr&scaron;e upravo na tlu koje će nam dati plodnost. Kada govorimo o slami ona zavr&scaron;ava kod koka&quot;, ističe Jelena.Dodaje da ono &scaron;to je, takođe, karaktersitčno u krajevima centralne i zapadne Srbije jeste da se slama ostavlja na rodno drvo - kru&scaron;aka, jabuka, &scaron;ljiva, jer sve ima svoju simboliku.&quot;Dakle, tri dana se pepeo ne dira i ne baca, po starim verovanjima u pepelu se skupljaju du&scaron;e na&scaron;ih predaka, dakle, &scaron;to će reći da je povezano sa kultom mrtvih i inače u običnim danima, pepeo se nikada ne izbacuje po mraku&quot;, rekla je Jelena Milićević, etnolog ispred Centra za negovanje tradicije.Ona je istakla da je danas Sabor presvete Bogorodice, naredni dani su nekr&scaron;teni, pa je s toga vredno pomena da je dana&scaron;nji dan karakterističan po tome &scaron;to se ljudi međusobno posećuju, da se saboruje, kao &scaron;to sam naziv i kaže.RINA&quot;U&scaron;li smo u nekr&scaron;trene dane, oni traju od trećeg dana Božića, odnosno od 10. januara, pa sve do Bogojavljenja. To su izuzetno tabuisani dani, kada Isus nije bio kr&scaron;ten i po narodnom verovanju skupljaju se razne nečiste sile, pa se iz tog razloga ne izlazi napolje po mraku&quot;, zaključila je Milićević.

Šta se radi sa pepelom posle paljenja badnjaka? Etnološkinja otkriva gde se on stavlja i čemu služi

5 Komentari