Gruhonjić priznao: Aleksandar Vučić je najveća brana vojvođanskom separatizmu

&quot;Da se razumemo: Vojvodina je deo Srbije, ali nije Srbija; insistirati na tome nije nikakvo antisrpstvo. A kada je o vremeplovu reč, za&scaron;to bismo se vraćali u 1988. godinu? Za&scaron;to ne bismo oti&scaron;li malo dublje u pro&scaron;lost i dobro porazmislili o tome da li nam je ujedinjenje sa Srbijom uop&scaron;te i bilo potrebno?Vučić neće trajati večito, a vojvođansko pitanje će se pre ili kasnije vratiti u sredi&scaron;te javne pažnje. Namerno kažem vojvođansko, a ne autonoma&scaron;ko pitanje, jer je priča o autonomiji potpuno passe. Autonomija vi&scaron;e nije dovoljna, pa se u formulaciji problema mora insistirati na vojvođanskom pitanju. To se pitanje mora zao&scaron;triti, a politički asortiman pro&scaron;iriti. Pojava, dakle, vojvođanskih separatista mora biti sasvim normalna stvar. Politički ideal nezavisne države Vojvodine je legitiman &ndash; posebno je pitanje da li je i realan &ndash; pa i zagovornicima ove opcije mora biti omogućeno da se, pod istima uslovima kao i autonoma&scaron;ke i neautonoma&scaron;ke opcije, nadmeću za podr&scaron;ku građanstva&quot;.Printscreen&quot;Dve stvari pogoduju rečenom zao&scaron;travanju. Prva je propast srpskog velikodržavlja. Dvadeseti vek je pokazao da je Velika Srbija nemoguć projekat, da je veoma destruktivan i da od njega treba odustati. Kao, uostalom, i od njegovog erzaca tzv. srpskog sveta. Pitanje, dakle, nije kolika, već kakva Srbija. Druga stvar se tiče ideolo&scaron;kog oslonca Velike Srbije, srpskog nacionalizma. Etnički ustrojen, agresivan i potpuno kompromitovan, srpski nacionalizam ne može biti temelj za buduće političko delanje.Njega u životu jo&scaron; održava Kosovo, ali mu politički realizam smanjuje uticaj. Nakon Vučićevog despotizma, ozbiljna debate treba da se povede i o srpskoj crkvi, po&scaron;to je ona jedna od ključnih prepreka u konstituisanju Srba kao moderne građanske nacije. U budućoj reorganizaciji države, crkvu treba vratiti tamo gde joj je i mesto &ndash; u privatnu sferu. Ona je važna za verski identitet građana, ali ne i za njihov nacionalni identitet. To &scaron;to srpska crkva sebe postulira kao nacionalnu instituciju govori o njenim političkim ambicijama, pa se sa njom mora voditi o&scaron;tra politička borba. A to je ne&scaron;to čemu jad od političkih aktera u Srbiji izgleda da nije rad.Svedena na severnu Srbiju, Vojvodina se praktično izgubila iz javnog govora. To &scaron;to se o njenim nadležnostima javno ne govori, to ne znači da je Vojvodina nestala kao autonoma&scaron;ka, republikanska ili indipendentistička politička preferencija. Kao takva, ona će preživeti naprednjake, ali je za njen delatan i institucionalan život potrebno mnogo vi&scaron;e od puke smene na vlasti&quot;, deo je sramnog teksta koje plasira Gruhonjić.

Gruhonjić priznao: Aleksandar Vučić je najveća brana vojvođanskom separatizmu

2 Komentari