Preokret u Evropi: "Sada je sreća ne biti Nemac"

S druge strane, Evropska centralna banka poku&scaron;ava da balansira svoje mere kako bi im pomogla, a da ne ugrozi rast ostalihEcropska centralna banka (ECB) u 2025. će imati težak izazov balansiranja svojih mera kako bi poku&scaron;ala da upravlja ekonomskim preokretom u privredama evrozone. Naime države koje su bile najteže pogođene krizom 2010-ih sad nadma&scaron;uju tradicionalno ekonomski najmoćnije zemlje, prenosi Tportal.Ističući potencijalnu promenu u dinamici moći unutar evrozone, ekonomisti tvrde da su zemlje na periferiji Evropske unije trenutno u jačoj poziciji od najmoćnijih zemalja, &scaron;to uključuje dve tradicionalno najjače ekonomije - Francusku i Nemačku.Tako su Portugal, Irska, Grčka i &Scaron;panija među zemljama evrozone za koje se očekuje rast BDP-a od najmanje dva posto u 2025. To je barem dvostruko vi&scaron;e od stopa koje je za Francusku i Nemačku predvidela Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).&quot;Dve su strane te priče. Jedna je pozitivna strana: jugu poslednjih godina ide mnogo bolje. A tu je i slabost severa. U krizi evra pre 10 godina imali smo sve moralne stavove mojih sugrađana iz Nemačke o tome kako bi Grci trebalo da postanu Nemci. Sada je sreća ne biti Nemac, barem kada je u pitanju struktura ekonomije&quot;, rekao je za Guardian Karsten Brzeski, globalni vođa makro istraživanja u holandskoj banci ING.Ubiranje plodova reformiZanimljivo, u OECD-u smatraju da države koje su pro&scaron;le krizu pre petnaest godina sad ubiru plodove reformi koje su sprovele kako bi se izvukle iz ekonomskih problema. Njihov je položaj sad jači.&quot;To je imalo značajnu cenu u smislu BDP-a. Naravno da sada izgledaju snažno, ali jo&scaron; je dug put pred njima - posebno kada mislite na Grčku. Postoji percepcija da te privrede sad bledo rastu&quot;, utvrdio je Fabio Balboni, vi&scaron;i ekonomista u HSBC-u.Predsednica ECB-a Kristin Lagard signalizirala je da će kamatne stope biti dodatno smanjene u 2025. nakon &scaron;to je rekla da se čini da su &#39;najmračniji dani&#39; visoke inflacije iza evrozone. ECB je srezao tro&scaron;kove zaduživanja u 2024. na tri posto zbog pritisaka koji nagla&scaron;avaju nužnost veće potpore posrnulim velikim privredama.&quot;Nisam preterano iznenađen time &scaron;to je guverner francuske centralne banke postao jedan od najo&scaron;trijih članova upravnog veća ECB-a. Iz evropske perspektive nema sumnje da vam treba snažna Francuska, tako da to postavlja neka egzistencijalna pitanja&quot;, zaključio je Balboni.

Preokret u Evropi: "Sada je sreća ne biti Nemac"

17 Komentari