Pad proizvodnje i izvoza penušavih vina u EU

Najveći proizvođač penu&scaron;avih vina u 2023. bila je Italija sa 638 miliona litara, a slede Francuska sa 312 miliona litara, Nemačka sa 263 miliona, &Scaron;panija sa 206 miliona i Portugal sa 25 miliona litara.Evropska unija je u 2023. godini izvezla 600 miliona litara penu&scaron;avog vina u zemlje van EU, &scaron;to predstavlja pad od osam odsto u poređenju sa 649 miliona litara u 2022.Uprkos padu u 2023, nivo izvoza ostao je vi&scaron;i nego u prethodnim godinama. Naime, u 2018. godini izvezeno je 498 miliona litara, tokom 2019. godine 528 miliona litara i u 2020- godini 495 miliona litara.Posmatrano po kategorijama penu&scaron;avih vina, pro&scaron;le godine EU je najvi&scaron;e izvozila proseko &ndash; 44 odsto ili 266 miliona litara i penu&scaron;avo vino od svežeg grožđa &ndash; 17 odsto ili 100 miliona litara. Na trećem mestu je &scaron;ampanjac sa 15 odsto udela u ukupnom izvozu (91 milion litara), dok je na četvrtoj poziciji &scaron;pansko penu&scaron;avo vino kava &ndash; 10 odsto ili 60 miliona litara. Ostala penu&scaron;ava vina od svežeg grožđa sa za&scaron;tićenom oznakom porekla (PDO) imala su &scaron;est odsto uče&scaron;ća u ukupnom izvozu sa 33 miliona litara.Zemlje EU u 2023. godini su uvezle pet miliona litara penu&scaron;avog vina iz zemalja koje nisu članice, &scaron;to je manje od jedan odsto količine koju su izvezli.U Srbiji se godi&scaron;nje proizvode oko 30 miliona litara vina, a na&scaron;a zemlja je tokom 2023. godine ostvarila negativan spoljnotrgovinski bilans &ndash; kako u pogledu količine, tako i u pogledu vrednosti prometa.&ldquo;Potro&scaron;nja vina u Srbiji je relativno niska i iznosi 14 litara po stanovniku godi&scaron;nje. Srbija je tokom 2023. godine izvezla vina u vrednosti od 22 miliona evra, dok je uvoz znatno veći i realizovan je u vrednosti od 43 miliona evra&rdquo;, rekao je nedavno za Biznis.rs sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović.Prema njegovim rečima, najveći obim trgovine vinom, isklјučujući aromatizovano vino, Srbija je kao i proteklih godina ostvarila razmenom u okviru regiona jugoistočne Evrope &ndash; CEFTA trži&scaron;te, pri čemu je i dalјe veoma izražen uvoz sa ovog trži&scaron;ta. On čini oko 50 odsto ukupnog uvoza vina u 2023. godini.Deo trgovine odvija se sa zemlјama Evropske unije, pa je tako pro&scaron;le godine sa ovog trži&scaron;ta uvezeno vi&scaron;e od 40 odsto ukupnog uvoza, dok je na trži&scaron;te EU izvezeno preko 18 odsto ukupnog izvoza vina, &scaron;to je približno jednako izvozu tokom 2022. godine, pokazuju podaci PKS.&ldquo;Značajan deo trgovine vinom odvija se sa ostalim zemlјama, uz dominaciju izvoza na trži&scaron;te Ruske Federacije. Tokom 2023. godine u Rusiju je izvezeno vina u vrednosti od osam miliona evra. Posmatrano po zemlјama, pro&scaron;le godine je kao i prethodne najveća količina vina uvezena iz Severne Makedonije. Najveća količina vina u 2023. izvezena je na trži&scaron;ta Ruske Federacije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine&rdquo;, ističe Bogunović.Prema podacima Privredne komore Srbije, spolјnotrgovinska razmena aromatizovanog vina odvija se u znatno manjem obimu, pri čemu je izvoz u 2023. godini zabeležio značajan porast, kako u poređenju sa prethodnom godinom, tako i u poređenju sa prosečnim izvozom u periodu od 2015. do 2023. godine.Dominantni obim uvoza aromatizovanog vina Srbija je, kao i proteklih godina, imala sa trži&scaron;ta EU.

Pad proizvodnje i izvoza penušavih vina u EU

1 Komentari