Mali: Obezbeđen novac za program stanova za mlade, zakon na vladi posle Božića

Dodao je da bi predlog zakona za njegovu realizaciju mogao da bude usvojen na vladi posle Božića, a u parlamentu najkasnije početkom februara.Prvi potpredsednik vlade Mali rekao je u intervjuu za Tanjug da će svaka prevremena otplata tih kredita, koji će krenuti od marta, biti bez bilo kakvih penala i naknada i naglasio da tu neće biti nikakvih tro&scaron;kova.&quot;Ja očekujem da ćemo odmah nakon božićnih praznika usvojiti na vladi taj zakon i poslati ga Narodnoj skup&scaron;tini. Očekujem usvajanje krajem januara, početkom februara, a od 1. marta 2025. ti krediti će moći da se koriste&quot;, rekao je Mali.Pozvao je sve mlade od 25 do 35 godina da se prijave za te stambene kredite i dodao da će država u program uložiti 130 miliona evra za otplatu dela uče&scaron;ća, kao i subvencionisanje kamate. Naglasio je da je to velika &scaron;ansa za mlade da se osamostale i steknu prvu nekretninu.&quot;Mi smo gledali sve zemlje Evrope, poku&scaron;ali da nađemo neki sličan program i nigde ga nismo na&scaron;li. Tako da, sa te strane, mislim da pravimo ne&scaron;to jedinstveno. A sa druge strane, to mogu samo zemlje sa jakim javnim finansijama, sa jasnom idejom &scaron;ta i kako žele dalje&quot;, naveo je Mali.Objasnio je da država garantuje kredit banci, a banka daje kredit nekoj mladoj osobi, ali pod mnogo povoljnijim uslovima, po&scaron;to je država svojom garancijom umanjila rizik tog kredita.&quot;Kod uče&scaron;ća, imamo dva primera, za stan od 75.000 i 100.000 evra. Jedna stambena jedinica ko&scaron;ta 75.000 evra, 30, 40, 50 kvadrata negde u Srbiji. Pod sada&scaron;njim trži&scaron;nim uslovima vi biste morali da izdvojite 20 odsto vrednosti za uče&scaron;će. Mi garantujemo bankama i ona ne sme da traži vi&scaron;e od jedan odsto uče&scaron;ća. &Scaron;to se tiče kamate, država nastavlja pomoć u prvih &scaron;est godina kredita. Smatramo da je to vreme za koje će mladi da se osamostale i budu sposobni sami da otplaćuju kredit&quot;, naveo je Mali.Istakao je da država paralelno sa tim svakog meseca dodaje i 124 evra iz budžeta za svakog korisnika kredita.&quot;Od &scaron;este godine, a kamata koju smo definisali sa bankama, sa &scaron;estomesečnim euriborom plus dva odsto, iznosi oko 330-340 evra u ovom trenutku, pri čemu euribor ide dole. I tih 300 i ne&scaron;to evra opet je plus minus negde koliko sada iznosi renta jednog stana&quot;, naveo je Mali.Istakao je da je program za stanove ekonomska mera i da se očekuje i indirektan efekat i multiplikator građevinske industrije i da će to onda značiti, kako je rekao, jo&scaron; stotine, ako ne i milijarde evra.&quot;Svaki novi projekat kada je građevinska industrija u pitanju, povlači i ostale industrije. Opremanje, zanatlije i tako dalje i to su stvari koje se polako nadovezuju jedna na drugu&quot;, kaže Mali.Naglasio je da je Srbija u prvih devet meseci 2024. imala privredni rast od četiri odsto, dobila investicioni kreditni rejting od agencije &quot;Standard and Poor&#39;s&quot; i privukla rekordnih 5,1 milijardu evra stranih investicija, kao i da vi&scaron;e od 60 odsto stranih investicija na Zapadnom Balkanu dolazi u Srbiju.Ministar je sumirajući rezultate istakao da Srbija prvi put u svojoj istoriji zavr&scaron;ava godinu sa investicionim rejtingom i da je to najveći uspeh na&scaron;ih javnih finansija u 2024, jer smo u&scaron;li u grupu razvijenijih i stabilnih zemalja, sigurnih i bezbednih za investicije.Na pitanje da li će Srbija dobiti investicioni rejting i od preostale dve renomirane agencije &quot;Fitch&quot; i &quot;Moody&#39;s&quot; u 2025, Mali je rekao da se vode intenzivi razgovori sa njima.&quot;Očekujem da će Fitch u prvom kvartalu, dakle januar ili februar, doneti odluku o na&scaron;em investicionom kreditnom rejtingu, &scaron;to je veoma važno, a Moody&#39;s tokom 2025. Svaka od tih agencija ima svoju metodologiju i dinamiku, svoja pravila i tako dalje, ali je veoma važno da jedna, druga, pa i treća to potvrde. Mi smo u&scaron;li u grupu zemalja koje imaju investicioni kreditni rating, ali najniži, zato &scaron;to je to prvi korak. Hoćemo da odgovornom ekonomskom politikom, ostvarenjem cilja koji se zove Ekspo 2027. i programa Srbija 2027, &scaron;to brže napredujemo na toj lestvici&quot;, rekao je on.Kako kazao, svaki taj korak za građane Srbije znači niže tro&scaron;kove finansiranja, niže kamatne stope, vi&scaron;e investicija, nova radna mesta, samim tim i veće plate, veće penzije i vi&scaron;e novca u budžetu za nove investicije.Naglasio je da Srbija u 2025. nastavlja sa reformama i kroz novi savetodavni sporazum sa MMF i kroz reforme, kao i da nam sad kreću i e-akcize i e-otpremnice, kako bi se ubrzao rad Poreske uprave.Naglasio je da su od danas plate u javnom sektoru povećane za osam odsto, a za prosvetare 11 odsto. Podsetio je da su penzije povećane od 1. decembra za 10,9 odsto.&quot;Idemo sa povećanjem minimalne zarade od 13,7 odsto. Dakle, minimalna zarada je od 1. januara 457 evra&quot;, rekao je Mali Tanjugu i naglasio da je u decembru prosečna plata iznosila oko 910-920 evra.&quot;Do kraja decembra 2025. kao &scaron;to smo obećali, prosečna zarada u Srbiji biće vi&scaron;e od 1.000 evra. I onda naravno da smo u dinamici da ostvarimo i taj plan koji je vezan za Srbiju 2027 (1.400 evra)&quot;, rekao je Mali.Napomenuo je da je EU u prvih devet meseci ove godine rasla svega 0,8 odsto i naglasio da se, sa druge strane, Srbija ubzano približava standardu EU.Takođe istakao je da je Srbija u prvih devet meseci 2024. druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, posle Malte, koja ima rast pretežno zbog turizma, dok Srbija svoj rast ostvaruje u prehrambenoj industriji, turizmu, trgovini, finansijskim uslugama, industrijskoj proizvodnji...&quot;Stopa nezaposlenosti nam iznosi 8,1-8,2 odsto, a stopa zaposlenosti je veća od 51 odsto, nikada veća. Ako pogledate javni dug u odnosu na BDP, dakle, uprkos svim izazovima i problemima, iznosi 46,5 odsto, a prosek evrozone je 88-89 odsto&quot;, rekao je Mali.Predsednik Aleksandar Vučić je ranije najavio da će Srbija u 2025. biti prva zemlja u Evropi po rastu BDP-a, a na pitanje na osnovu čega to može sada da se kaže i od čega će to najvi&scaron;e zavisiti, Mali obja&scaron;njava da imaju tri faktora.&quot;Formula za rast BDP-a je prilično jednostavna. Dakle, tri faktora utiču na rast BDP. Mi očekujemo, kao &scaron;to znate, da nam stopa rasta naredne godine bude 4,2 odsto. Ove godine za sada smo na četiri odsto, bićemo za celu godinu na 3,8 odsto, kada Zavod za statistiku odradi svoje analize i tu smo prva, druga, treća, ekonomija u Evropi. Prvi faktor je domaća tražnja. Dakle, povećanje plata, penzija, povećanje minimalne zarade. Penzije 10,9 odsto, plate osam i 11 odsto, minimalna zarada 13,7 odsto. Daleko iznad nivoa inflacije. Nivo inflacije je već na kraju 2024. i u 2025. u proseku 3,00-3,5 odsto&quot;, rekao je Mali.Naglasio je da u realnom iznosu dohodak građana raste i povećava se potro&scaron;nja, &scaron;to je takođe jedan od faktora koji doprinosi daljem rastu BDP-a.&quot;Sa ovakvim povećanjem plata, penzija i minimalne zarade očekujemo da ćemo imati direktan uticaj na rast na&scaron;eg BDP-a od 4,2 odsto. Takođe faktor su i investicije, &scaron;to privatne, &scaron;to javne. Dakle, nijednu investiciju nismo zaustavili. Mi imamo za narednu godinu 7,4 odsto na&scaron;eg BDP-a usmerenog ka investicijama, za putnu infrastrukturu, železnice, bolnice, vrtiće, energetiku, poljoprivredu, kulturu, dakle sve ono &scaron;to podiže kvalitet života i podstiče dalji rast. Ekspo, Nacionalni stadion, metro su sve stvari koje dodatno doprinose rastu na&scaron;e građevinske industrije, zapo&scaron;ljavanju i kroz multiplikator daljem doprinosu rasta na&scaron;eg BDP-a&quot;, rekao je Mali.Istakao je da treći faktor čini razlika između uvoza i izvoza.&quot;Odnosno direktan kontributor na&scaron;e vrednosti koju stvaramo u jednoj zemlji, upravo imajući u vidu nikada veće strane direktne investicije koja iz godine u godinu rastu. Sa druge strane, imajući u vidu da smo imali i potpisali ove godine i sporazum o slobodnoj trgovini i sa Kinom i sa Egiptom, i sa Emiratima, pregovaramo i sa Južnom Korejom. Imamo sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama u regionu, a tu je i EU. Takođe imamo i sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom, Evroazijskom unijom, Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, preferencijalni status sa SAD. Nijedna zemlja u svetu to nema&quot;, rekao je Mali i naglasio da zato raste izvoz Srbije.Mali je napomenuo da je EU u prvih devet meseci ove godine rasla svega 0,8 odsto i naglasio da se Srbija ubzano približava standardu EU.Takođe istakao je da je Srbija u prvih devet meseci 2024. druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, posle Malte, koja ima rast pretežno zbog turizma, dok Srbija svoj rast ostvaruje u prehrambenoj industriji, turizmu, trgovini, finansijskim uslugama, industrijskoj proizvodnji...Kako je rekao, sa stopom rasta od 3,8 do 4,0 odsto, koliko se očekuje za Srbiju sa podacima do kraja 2024, mi ćemo sa 4,2 odsto u 2025, imajući u vidu recesiju u drugim zemljama EU i usporene stope rasta, biti prvi u Evropi, jer će te&scaron;ko neka druga zemlja to uspeti osim možda par zemalja, kao &scaron;to je Malta zbog turizma.&quot;Hoćemo da budemo prva najbrža rastuća ekonomija u Evropi. &Scaron;to da ne&quot;, zapitao je Mali.Na pitanje kako će dolazak Donalda Trampa na čelo Amerike uticati na svetsku ekonomiju i koje bi to moglo da ima posledice po na&scaron;u zemlju, Mali je rekao da smo mi mala zemlja i da je na&scaron; cilj da nas zaobiđu tenzije u odnosima između velikih sila i da ne idu na na&scaron;u &scaron;tetu.&quot;Nova američka administracija donosi veliki zaokret u politici. SAD je i dalje najjača sila u svetu, ali videćemo u kom smeru će to ići, Tramp je već najavio da želi fer tretman prema američkim proizvodima i u Evropi i u Kini, pa je najavio i nove carinske barijere prema Kini. Te&scaron;ke razgovore će imati sa EU s obzirom na to da, verovali ili ne, između SAD i EU postoji suficit u trgovinskoj razmeni, ali u korist EU. I to je ne&scaron;to &scaron;to Tramp želi da promeni. Dakle, to su tektonske promene&quot;, naveo je Mali za Tanjug.Dodao je da se sa jedne strane globalna ekonomija polako zatvara ili stvara grupe, kao &scaron;to na primer raste BRIKS, dok je sa druge strane Srbija čvrsto na svom putu evropskih integracija.&quot;I do kraja 2026. godine svaki formalni uslov, znači samo dve godine od danas, ćemo ispuniti da budemo punopravni članovi EU. Vidćemo na kraju krajeva da li će nas prihvatiti ili ne, ali mi ćemo da uradimo sve u tom smeru. Na Bliskom Istoku imate veliki broj sukoba u ovom trenutku, to se ne smiruje. Svi pričaju o tome da će se nastaviti rat u Ukrajini i tokom 2025. godine. Svaki rat znači dodatnu krizu, dodatnu neizvesnost i izazove, umanjuje želju investitora za investicijama, umanjuje perspektivu daljeg rasta. Ja se nadam da to neće uticati toliko na nas&quot;, naveo je Mali.Istakao je da Srbija, sa druge strane, treba da nastavi da razvija svoju ekonomiju kroz rast domaće tražnje, budžet usmeren ka investicijama, izgradnju puteva, brzih pruga i tako dalje, &scaron;to sve direktno doprinosi rastu na&scaron;eg BDP-a i kroz, sa druge strane, otvaranje prema drugim trži&scaron;tima kroz sporazume o slobodnoj trgovini.&quot;Dakle, ono &scaron;to mi možemo da uradimo, mi radimo. Za nas su najvažniji mir i stabilnost. A ima i puno problema u regionu i u odnosima sa nekim susednim zemljama. Postoje problemi i za na&scaron;e sugrađane na KiM. Ima veliki broj faktora koji doprinose ili koji mogu da doprinesu nestabilnosti. Svaka nestabilnost, kao &scaron;to znate, utiče negativno na perspektivu ekonomskog rasta. Za sada smo to nekako izbegavali ili upravljali tim rizicima kako treba. Videćemo kako će biti u 2025. godini&quot;, naveo je Mali.Poručio je da će se Srbija kao i do sada boriti i uvek pronalaziti način da odgovori na izazove kako treba.Kao &scaron;to je i predsednik Aleksandar Vučić rekao - nema predaje, zaključio je Mali.

Mali: Obezbeđen novac za program stanova za mlade, zakon na vladi posle Božića

0 Komentari