"Blokade su paravan za politički obračun"; Student koji je učestvovao u blokadama o dešavanjima na fakultetima

Pored podr&scaron;ke koju su blokaderi dobili iz regiona, sve vi&scaron;e studenata koji su učestvovali na blokadama izlazi sa informacijama koje se tiču same odluke o uvođenju blokada i legitimnosti iste.Takođe, u pitanje se dovodi i demokratski kapacitet tela koja su donela odluku o blokadi nastavnog procesa, s obzirom da je to prepu&scaron;teno &quot;plenumima&quot;, koje su kasnije podržale uprave visoko&scaron;kolskih ustanova, na čelu sa dekanima fakulteta.Jedan od onih koji je učestvovao u radnim grupama koje su pripremale &quot;plenum&quot;, ali i u organizaciji blokade nastavnog procesa, student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Jovan Babić, za Euronews Srbija je u eksluzivnom intervjuu govorio o tome kako je doneta odluka o blokadi nastavnog procesa, na koji način, ali i o drugim problemima koji prate blokadu.&quot;Blokade vodi manjina instrumentalizovanih ekstremista, koja manipuli&scaron;e većinom&quot;Kako je organizovan &quot;plenum&quot; na Va&scaron;em fakultetu i &scaron;ta je &quot;plenum&quot; zapravo?&quot;Plenum označava okupljanje svih članova neke organizacije radi diskusije i glasanja o predlozima. Na fakultetima bi to trebalo da uključuje sve studente. Plenumi se smatraju neformalnim organizacijama bez izvr&scaron;ne moći, &scaron;to znači da odluke nemaju obavezujući karakter. Njihova moć je simbolična, poput dogovora grupe u kafani, a sprovođenje zavisi od podr&scaron;ke izvr&scaron;nih organa. Shodno tome odluke plenuma nemaju nikakvu pravu težinu&quot;, ističe Babić za Euronews i dodaje:&quot;Da bi plenum bio kredibilan, većina članova organizacije mora učestvovati. Na primeru Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, koji ima 17.500 studenata, za legitimnu odluku neophodno je najmanje 8.751 glas (50 odsto +1 glas)&quot;, kaže Babić.Kakva je bila situacija na 4. plenumu na ETF-u u Novom Sadu 17.12.2024. godine?&quot;Kao &scaron;to možemo videti nije do&scaron;ao ni približan broj studenta da bi glasanje na plenumu bilo legitimno, jer je na glasanju bilo od 780 do 897 glasova, a potrebno je minimum 8.751 studenata da bi glasanje uop&scaron;te moglo da počne. Bez obzira &scaron;to kvorum nije ni postojao, samim tim nije postojao ni osnov da dođe do glasanje, ali je glasanje ipak održano. Kada uzmemo u obzir da je broj ljudi koji je do&scaron;ao na plenum od 780 do 897, to predstavlja 4,4 i 5,1 odsto od ukupnog broja studenata. Kvorum treba da bude 51 odsto glasova, a ne 5,1 odsto glasova i manje od toga&quot;, kaže on i nastavlja:&quot;Pored samog kvoruma, koji predstavlja broj ljudi koji je do&scaron;ao na glasanje, glasovi tih ljudi se dele na 3 kategorije: Za, Protiv i Uzdržan. Dakle, samo broj onih koji su glasali &#39;Za&#39; predstavlja studente koji su podržali određenu odluku, a na primeru usvojene odluke koja je glasila: &#39;Zvanična komunikaciju savetodavnog zatvorenog tipa&#39;, a ja postavljam pitanje da mi neko objasni &scaron;ta znači ovo pitanje i kako da glasamo za njega. &#39;Za&#39; usvajanje ove odluke je glasalo 454 studenta ili 2,5 odsto od ukupnog broja studenata Fakulteta tehničkih nauka. Dakle, 2,5 odsto studenata je usvojilo odluku i ta odluka poku&scaron;ava da se prikaže kao legitimna odluka koja predstavlja studente Fakulteta tehničkih nauka. Naravno, ta odluka predstavlja samo 2,5 odsto studenata, ali ona predstavlja i 97,5 odsto studenata koji nisu glasali za tu odluku. Pa vi sami procenite ko je tu u većini, a ko u manjini&quot;, kaže Babić.Ko su zapravo ljudi koji su blokirali nastavni proces na Va&scaron;em fakultetu?&quot;Ovde bih ovde morao citirati Josipa Broza Tita, &scaron;to nikada ne bih pomislio da ću uraditi: &#39;Veliki broj, 90 procenata studenata, je po&scaron;tena omladina&#39;, da bih približnije objasnio situaciju. Po&scaron;to znamo da je 90 odsto studenta po&scaron;tena omladina, takođe znamo da onih preostalih 10 odsto nije ba&scaron; po&scaron;tena, ali od onih 2,5 odsto studenata koji su glasali &#39;Za&#39; na plenumu, prema proceni Tita, oko 10 odsto njih je korumpirano, &scaron;to dovodi do toga da je tek 0,25 odsto studenata Fakulteta tehničkih nauka lo&scaron;a omladina, tj. ubačeni radikalizovani elementi&quot;, kaže Babić i nastavlja:&quot;To su ljudi koji su radikalni ekstremisti, levičari, komunisti, staljinisti, samopromoteri, manipulatori i profiteri koji se trude da &scaron;to vi&scaron;e ljudi ubede u njihove laži i kori&scaron;ćenja studenata kao paravana za politički obračun. Sa druge strane imamo ostatak od 99,75 odsto studenata Fakulteta tehničkih nauka koji su dobri ljudi i koji su žrtve ovih 0,25 odsto radikalnih ekstremista. Od 17.500 studenata Fakulteta tehničkih nauka, njih 16.720 uop&scaron;te nije zainteresovano za same blokade, zato i ne dolaze na fakultet i čekaju da se sve zavr&scaron;i i da se vrate na fakultet i počnu da re&scaron;avaju svoje obaveze na fakultetu&quot;, ističe Jovan Babić.&quot;17.460 studenata je ostalo bez prava glasa, zbog odluke 40-ak ljudi&quot;Kakav je model primenjen prilikom organizacije &quot;plenuma&quot; i blokada fakulteta?&quot;Po mojim saznanjima model neformalne organizacije koji se koristi na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu je preuzet sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koji je prvi bio blokiran u Novom Sadu. Filozofski fakultet Novom Sad je najpoznatiji u medijima po svom profesoru Dinku Gruhonjiću, a koji je postao poznat zbog izjava da bi hramove Srpske pravoslavne crkve pretvorio u pabove, kao i &scaron;to je izazvao odijum javnosti kad je rekao da ima &#39;lepo ime Dinko&#39;, isto kao Dinko &Scaron;akić, koji je bio komandant koncentracionog logora Jasenovac&quot;, kaže Babić i dodaje:&quot;Po tom modelu, neformalna unutra&scaron;nja organizacija je predvođenja od strane moderatora, koji su zaduženi da vode diskusije i plenume, prave zapisnike sa istih, a posle toga idu u učionicu 108A gde im je &#39;kancelarija&#39; i tamo smi&scaron;ljaju koje teme će biti na diskusijama kao i kako će da izgledaju pitanja koja se izglasavaju na plenumu. Jo&scaron; se bave brojanjem glasova na plenumu. Praktično oni su ti koji oblikuju budućnost blokada sa izborom tema i pitanja&quot;.Osim moderatora, Babić svedoči da su deo organizacije i koordinatori koji koordini&scaron;u radom svih timova; Medijski tim je zadužen da pravi objave koje možete videti na njihovim kanalima; Redarski tim se bavi time ko može da uđe na fakultet; Tim za higijenu je zadužen za higijenu na fakultetu, praktično rade posao spremačica; Tim za akcije osmi&scaron;lja zabavu za studente koji su na blokadama poput gledanja filmova ili organizovanja igranja dru&scaron;tvenih igara; Tim za komunikaciju s upravom se bavi komunikacijom sa upravom fakulteta i Tim za donacije prihvata donacije koje stižu na fakultet i koordini&scaron;u sa ostalim fakultetima oko raspodele donacija.Kako su &quot;moderatori&quot;, kako tvrdite, name&scaron;tali broj glasova na &quot;plenumu&quot;?&quot;Pod jedan, oni nisu imali kvorum samog fakulteta koji bi zahtevao da je do&scaron;lo minimum 50 odsto + 1 od svih studenata fakulteta. Bez toga taj plenum ne predstavlja fakultet. Pod dva, nastao je problem sa načinom na koji se određuje ishod glasanja, tj. da li je potrebna jednostavna većina (50 odsto + 1), kvalifikovana većina (npr. dvotrećinska većina), apsolutna većina ili relativna većina (pluralitet). Sve je re&scaron;eno po principu da su izabrali da koriste način odlučivanja koji im je tada najvi&scaron;e odgovarao u odnosu na rezultate glasanja koje su tad već imali. Način na koji će se odlučivati o pobedniku je izabran od strane 40-ak ljudi koji su tada bili u učionici 108A običnim glasanjem, dok je ostalih 17.460 studenata ostalo bez prava da odluči o tome&quot;, priseća se Babić i dodaje:&quot;Problem sa brojanjem glasova koji je nastao na 4. plenumu dana 17.12.2024. je u tome, kako možemo videti, da kvorum nije tačno utvrđen i da su moderatori utvrdili nepravilnost prilikom brojanja glasova, ali nisu reagovali i oborili plenum, a to možemo videti i iz komunikacije grupe moderatora gde se ukazuju na variranje u broju glasova od 13 odsto&quot;, kaže Babić. &quot;Ovo je bio razlog za obaranje plenuma ali nije oboren plenum, jer je tako odlučila &#39;većina&#39; moderatora. Naravno, takva odluka je doneta daleko od očiju javnosti i doneta je u učionici 108A. Plenum je progla&scaron;en validnim i ako je postojao očigledan problem sa brojanjem glasova&quot;, kaže Babić i nastavlja:&quot;Imamo tu i dopisivanja glasova u tabele od strane pojedinaca da bi dobili ishod koji žele, zato i variraju glasovi na različitim pitanjima, a najveća manipulaciju koja je sprovedena je kada su objavljeni rezultati 4. plenuma i napravljena objava na instragramu od strane medija tima&quot;, kaže Babić i prilaže dokaze o komunikaciji članova iz Telegram grupe.&quot;Zaključak možete i sami da donesete iz te komunikacije, ali za one koje mrzi da čitaju može da se vidi kolika je panika kada je objavljeno koliko zapravo ljudi glasa, i da su i oni sami svesni da nemaju nikakav legitimitet i da će ih &#39;razapnuti&#39; kako oni kažu&quot;, kaže on.&quot;Ideje organizatorima blokada daje &#39;neko ko je iskusan u borbi protiv režima&#39;&quot;Kako se odvija komunikacija organizatora blokada sa javno&scaron;ću i &scaron;ta je to &scaron;to je sporno u toj komunikaciji?&quot;Situacija je sledeća, na instragamu je okačena objava gde se tačno vidi koliko je ljudi glasalo &#39;za&#39; i odmah možemo videti paniku, ali i poku&scaron;aj manipulacije gde se poku&scaron;ava prikriti fijasko koji su doživeli na glasanju. Sama manipulacija ili, po srpski, prevara, potiče od želje da se sakrije izuzetno mali broj ljudi koji je iza&scaron;ao na glasanje tako &scaron;to će umesto broja glasača da se prikazuje koliko je to u procentima. Na ovaj način se sakriva broj glasača, koji je izrazito mali, da ljudi ne bi mogli da vide da ovaj plenum, samim tim i blokade, nemaju podr&scaron;ku studenata i da odluke koje donosi taj plenum nisu legitimne jer nemaju kvorum&quot;, kaže Babić i nastavlja:&quot;Po&scaron;to su već napravili gre&scaron;ku i rezultati su okačeni, možemo videti da prvo imaju ideju da skinu te rezultate i da ih preprave i vrate. Tu ideju im je dao &#39;neko ko je iskusan u borbi protiv režima&#39;, jer zna da su to poražavajući brojevi. Posle toga možemo videti savet da je sada kasno da se menja jer je već okačeno i neko će pomisliti da muljaju. Tačno je da muljaju, jer i poku&scaron;aj muljanja je muljanje, samo se pla&scaron;e da ih ne uhvate da muljaju&quot;.O kakvoj se manipulaciji prilikom brojanja glasova i prikazivanja broja prisutnih studenata radi?&quot;Kada su shvatili da ne mogu da muljaju onda su rekli da će na sledećoj objavi da stave procente a ne broj glasova, i da bi ubedili ljude da ima puno ljudi onda će da ide &bdquo;spam na insta&ldquo; sa slikama punog amfiteatra kako gledamo film. U amfiteatru Fakulteta tehničkih nauka ima 200 sedećih mesta, i nikada se ne popune sva jer ljudi neće da se guraju, tako da ostane dosta praznih mesta između ljudi i to znači da je realan broj ljudi daleko manji od 200 kada deluje da je pun amfiteatar&quot;, kaže Babić i dodaje da se primena te vrste manipulacije desila na 5. plenumu:&quot;Na ovom plenumu je urađeno ono &scaron;to su trebali da urade na 4., samo su se pla&scaron;ili da će ih tada uhvatiti u manipulaciji. Prilikom postavljanja objave na instagram profilu &#39;ftn_se_budi&#39; su promenili rezultate tako da vi&scaron;e ne može da se vidi koliko je ljudi glasalo za neku odluku, već se glasovi izražavaju u procentima da bi se sakrio mali broj ljudi koji je glasao na plenumu. Na ovaj način su izvr&scaron;ili manipulaciju studenata i javnog mnjenja koju su planirali od kraja 4. plenuma&quot;, kaže on.&quot;Plenum je osmislila grupica od 50-ak ljudi, koja je instruisana sa strane&quot;&quot;Plenum&quot; ne postoji kao studentsko predstavničko telo u Zakonu o visokom obrazovanju, Zakonu o studentskom predstavljanju, u Pravilniku i Poslovniku o radu studentskih predstavničkih tela.Ko je organizovao &quot;plenum&quot; i ko je odredio pravila po kojima će da se odlučuje?&quot;Plenum je neformalna grupa studenata koja ima pravo da dođe i diskutuje, ali oni ne predstavljaju studente Fakulteta tehničkih nauka, niti plenumi imaju pravo da donesu odluku da nasilno blokiraju fakultete. Nije ispo&scaron;tovano nijedno pravilo za izbor studentskog parlamenta već je stvoren ad hoc plenum koji nema kvorum i za koji se ne zna ko ga je organizovao, ko je glasao, ko je broji glasove i ko je kontrolisao proces glasanja. Isti ad hoc plenum je doneo odluku da se blokira fakultet, ali niti jedna studentska organizacija ili plenum nema pravo da blokira fakultet&quot;, kaže Babić i nastavlja:&quot;Studentska predstavnička tela su samo studentski parlament i studentske konferencije (SKONUS). Ad hoc plenumi poku&scaron;avaju da se predstave kao svemoćna organizacije koja crpi moć iz odluke studenata. U realnosti, oni nemaju kvorum da bi se smatrali legitimnim predstavnicima studenata. Ne po&scaron;tuju nikakva pravila, već sve proizvoljno određuju&quot;, kaže on.Koliko je zapravo studenata prisutno na kanalima komunikacije organizatora blokada i da li je bilo poku&scaron;aja raspu&scaron;tanja legitimnih predstavničkih tela?&quot;Način na koji se ljudi pozivaju na plenume je manipulativan jer se svesno poziva samo određena grupacija studenata za koje organizatori blokada znaju kako će glasati. U Telegram grupi koja služi kao informativni kanal za sve studente Fakulteta tehničkih nauka koji broji 17.500 studenata nalazi se oko 2.000 ljudi, koji su ubačeni u tu grupu preko nekog ko ima pravo da ubaci ljude u grupu. Dakle, samo 11 odsto studenta je pravilno informisano o plenumu, ostali nemaju nikakva prava jer su neinformisani&quot;, kaže on i dodaje:&quot;Paradoksalno, na ad hoc plenumima koji se održavaju na Fakultetu tehničkih nauka glasano je za razre&scaron;enje studentskog parlamenta. Za razre&scaron;enje trenutnog studentskog parlamenta je glasalo 860 studenata, broj studenata koji je glasao na pravim izborima za studentski parlement je 1079. Dakle, 860 studenata hoće da promeni volju 1079 studenata, i smatraju da imaju pravo na to, bez obzira &scaron;to je njihovo glasanje bilo bez ikakve kontrole&quot;.Babić ističe i to da je &quot;plenum&quot; kao način dono&scaron;enja odluka osmislila grupa od oko 50 ljudi, koja je imala ideju da blokira Fakultet, ali da su o svemu dobili instrukcije sa strane.&quot;Pravila po kojima se odlučuje na plenumu su unapred određena i ona se samo saop&scaron;tavaju na plenumu. Njih je osmislila grupa koja je imala ideju da blokira fakultet. Prema mojim saznanjima to je grupica od oko 50-ak ljudi koji su se okupili na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu par dana pre same blokade. Tu su dobili instrukcije kako da blokiraju fakultet, kako da naprave samu organizaciju unutar samog fakulteta, kako da komuniciraju sa medijima&quot;, kaže on i dodaje:&quot;Dobar deo te početne grupe predstavljaju studenti koji su bili u studentskim organizacijama poput EESTEC, AIESEC, ESTIEM i oni su zloupotrebili svoje položaje u tim organizacijama i okupljali ljude preko tih organizacija za blokadu&quot;.&quot;Fakultet je u obavezi da po&scaron;tuje zakon, a ne samovolju manjine studenata&quot;- Da li organizatori blokade nastave poznaju zakon i da li postoje poku&scaron;aji da se odlukama o blokadi da legalitet, iako bi prema Zakonu o visokom obrazovanju ustanova koja ne organizuje nastavu mogla da bude kažnjena?&quot;Organizatori blokade ne poznaju zakon, a to može zaključiti iz dve stvari: Prvo, to su studenti tehničkih nauka i oni nemaju iskustvo sa pravom, a drugo, iz argumenata koje koriste da bi opravdali blokade vidi se da manipuli&scaron;u studentima.&quot;U ovom slučaju, naprimer, svesno lažu studente, jer su isekli deo tog člana koji govori da se okupljanje može ograničiti ako su naru&scaron;ena prava drugih ljudi, tj:Sloboda okupljanja - Član 54.Mirno okupljanje građana je slobodno; Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podleže odobrenju, ni prijavljivanju; Zborovi, demonstracije i druga okupljanja građana na otvorenom prostoru prijavljuju se državnom organu, u skladu sa zakonom; Sloboda okupljanja može se zakonom ograničiti samo ako je to neophodno radi za&scaron;tite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije&quot;, citira Babić.Babić primećuje da se na istom mestu može pronaći i slajd koji glasi:Na kraju, on kaže i to da su visoko&scaron;kolske ustanove u obavezi da po&scaron;tuju zakon, a ne nelegalne odluke manjine instruisanih studenata.&quot;Fakultet neće oboriti semestar zbog diskriminacije ili kažnjavanja već zbog po&scaron;tovanja zakona Republike Srbije. Fakultet ima akreditaciju samim tim ima i plan i program po kojem radi i isti je dužan da po&scaron;tuje. Po&scaron;to se zbog blokada ne održavaju obaveze koje su propisane planom i programom postoji rizik da studenti koji nisu ispunili sve obaveze koje su zahtevane za izlazak na ispit jednostavno ne steknu uslov da izađu na ispit, pa moraju sledeće godine opet da slu&scaron;aju taj predmet. Ovim fakultet nikog ne kažnjava već po&scaron;tuje zakon, a teret blokada pada na studente koji neće steći uslov za izlazak na ispit&quot;, kaže on.Takođe, Babić ističe i to da su blokade fakulteta umnogome uticale i na blokade srednjih &scaron;kola.&quot;Blokade koje se de&scaron;avaju u srednjim &scaron;kolama nisu direktno vezane za fakultetske blokade, ali fakultetske blokade su mogle da posluže kao inspiracija za &scaron;kolske blokade. Plenumi koji se organizuju na fakultetu ali i u srednjim &scaron;kolama nema nikakvo pravo da blokira rad obrazovne institucije, samim tim sve ovo je svojevolja i samovla&scaron;će pojedinaca&quot;, kaže on i dodaje:&quot;Nije moguće ni da se fakulteti između sebe koordini&scaron;u na &ldquo;Univerzitetskom plenumu&rdquo; tako da je saradnja sa srednjim &scaron;kolama tek misaona imenica, osim moralne podr&scaron;ke koji pružaju jedni drugima. Javlja se interesantan momenat kod ovih blokada, deca i studenti koji učestvuju na ovim blokadama su deca ljudi koji su učestvovali na studentskim protestima 90-ih, zato možemo videti da postoji visoka podr&scaron;ka roditelja&quot;, primećuje on.&quot;Studenti se žale da će zbog blokada da izgube semestar&quot;Kakvo je raspoloženje među samim studentima? Kako oni koji su na &quot;blokadi&quot; reaguju na sastanke i odluke &quot;plenuma&quot;?&quot;Raspoloženje kod studenata opada iz dana u dan jer im je na početku to bilo uzbudljivo a sada im vi&scaron;e nije interesantno. Dok sa druge strane raste pritisak na njih od strane drugih studenata koji se žale na transparentnost plenuma kao i samu činjenicu da gube znanje koje su trebali da steknu tokom predavanja. Žale se studenti &scaron;to gube kolokvijume, &scaron;to ne mogu da dolaze na konsultacije koje su im potrebne za projekte koje rade, i najvi&scaron;e se pla&scaron;e da će izgubiti semestar ili da će padati na ispitima jer ih nisu dobro pripremili. Ovo najvi&scaron;e smeta bruco&scaron;ima jer oni do sada nisu imali iskustva sa polaganjem ispita&quot;, kaže on.Kakvo je stanje na fakultetu po pitanju organizacija? Pomenuli ste da postoji problem sa higijenom na fakultetu?&quot;Problem higijene je bio očigledan svima koji su realni. Kada je blokiran fakultet zabranjen je ulaz svima pa i spremačicama. Sada je potrebno da se studenti dobrovoljno jave da peru pod, čiste WC &scaron;olju, prazne kante za đubre. Svima je jasno da studenti ne žele to da rade i da je svakim danom zgrada fakulteta sve zapu&scaron;tenija i prljavija. Studenti spavaju na du&scaron;ecima na naduvavanje, na podu, na klupama dok na samom fakultetu ne postoji mogućnost tu&scaron;iranja, tako da higijena ispa&scaron;ta u velikoj meri, pa tako možemo videti i kakva je situaciju u toaletu Fakulteta tehničkih nauka gde je pod prljav a kante za đubre prepunjene&quot;, kaže on.Blokade nastavnog procesa na univerzitetima i fakultetima u Srbiji traju već mesec dana, a pored podr&scaron;ke koju su blokaderi dobili iz regiona, sve vi&scaron;e studenata koji su učestvovali na blokadama izlazi sa informacijama koje se tiču same odluke o uvođenju blokada i legitimnosti iste.Takođe, u pitanje se dovodi i demokratski kapacitet tela koja su donela odluku o blokadi nastavnog procesa, s obzirom da je to prepu&scaron;teno &quot;plenumima&quot;, koje su kasnije podržale uprave visoko&scaron;kolskih ustanova, na čelu sa dekanima fakulteta.Jedan od onih koji je učestvovao u radnim grupama koje su pripremale &quot;plenum&quot;, ali i u organizaciji blokade nastavnog procesa, student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Jovan Babić, za Euronews Srbija je u eksluzivnom intervjuu govorio o tome kako je doneta odluka o blokadi nastavnog procesa, na koji način, ali i o drugim problemima koji prate blokadu.&quot;Blokade vodi manjina instrumentalizovanih ekstremista, koja manipuli&scaron;e većinom&quot;Kako je organizovan &quot;plenum&quot; na Va&scaron;em fakultetu i &scaron;ta je &quot;plenum&quot; zapravo?&quot;Plenum označava okupljanje svih članova neke organizacije radi diskusije i glasanja o predlozima. Na fakultetima bi to trebalo da uključuje sve studente. Plenumi se smatraju neformalnim organizacijama bez izvr&scaron;ne moći, &scaron;to znači da odluke nemaju obavezujući karakter. Njihova moć je simbolična, poput dogovora grupe u kafani, a sprovođenje zavisi od podr&scaron;ke izvr&scaron;nih organa. Shodno tome odluke plenuma nemaju nikakvu pravu težinu&quot;, ističe Babić i dodaje:&quot;Da bi plenum bio kredibilan, većina članova organizacije mora učestvovati. Na primeru Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, koji ima 17.500 studenata, za legitimnu odluku neophodno je najmanje 8.751 glas (50 odsto +1 glas)&quot;, kaže Babić.- Kakva je bila situacija na 4. plenumu na ETF-u u Novom Sadu 17.12.2024. godine?&quot;Kao &scaron;to možemo videti nije do&scaron;ao ni približan broj studenta da bi glasanje na plenumu bilo legitimno, jer je na glasanju bilo od 780 do 897 glasova, a potrebno je minimum 8.751 studenata da bi glasanje uop&scaron;te moglo da počne. Bez obzira &scaron;to kvorum nije ni postojao, samim tim nije postojao ni osnov da dođe do glasanje, ali je glasanje ipak održano. Kada uzmemo u obzir da je broj ljudi koji je do&scaron;ao na plenum od 780 do 897, to predstavlja 4,4 i 5,1 odsto od ukupnog broja studenata. Kvorum treba da bude 51 odsto glasova, a ne 5,1 odsto glasova i manje od toga&quot;, kaže on i nastavlja:&quot;Pored samog kvoruma, koji predstavlja broj ljudi koji je do&scaron;ao na glasanje, glasovi tih ljudi se dele na 3 kategorije: Za, Protiv i Uzdržan. Dakle, samo broj onih koji su glasali &#39;Za&#39; predstavlja studente koji su podržali određenu odluku, a na primeru usvojene odluke koja je glasila: &#39;Zvanična komunikaciju savetodavnog zatvorenog tipa&#39;, a ja postavljam pitanje da mi neko objasni &scaron;ta znači ovo pitanje i kako da glasamo za njega. &#39;Za&#39; usvajanje ove odluke je glasalo 454 studenta ili 2,5 odsto od ukupnog broja studenata Fakulteta tehničkih nauka. Dakle, 2,5 odsto studenata je usvojilo odluku i ta odluka poku&scaron;ava da se prikaže kao legitimna odluka koja predstavlja studente Fakulteta tehničkih nauka. Naravno, ta odluka predstavlja samo 2,5 odsto studenata, ali ona predstavlja i 97,5 odsto studenata koji nisu glasali za tu odluku. Pa vi sami procenite ko je tu u većini, a ko u manjini&quot;, kaže Babić.- Ko su zapravo ljudi koji su blokirali nastavni proces na Va&scaron;em fakultetu?&quot;Ovde bih ovde morao citirati Josipa Broza Tita, &scaron;to nikada ne bih pomislio da ću uraditi: &#39;Veliki broj, 90 procenata studenata, je po&scaron;tena omladina&#39;, da bih približnije objasnio situaciju. Po&scaron;to znamo da je 90 odsto studenta po&scaron;tena omladina, takođe znamo da onih preostalih 10 odsto nije ba&scaron; po&scaron;tena, ali od onih 2,5 odsto studenata koji su glasali &#39;Za&#39; na plenumu, prema proceni Tita, oko 10 odsto njih je korumpirano, &scaron;to dovodi do toga da je tek 0,25 odsto studenata Fakulteta tehničkih nauka lo&scaron;a omladina, tj. ubačeni radikalizovani elementi&quot;, kaže Babić i nastavlja:&quot;To su ljudi koji su radikalni ekstremisti, levičari, komunisti, staljinisti, samopromoteri, manipulatori i profiteri koji se trude da &scaron;to vi&scaron;e ljudi ubede u njihove laži i kori&scaron;ćenja studenata kao paravana za politički obračun. Sa druge strane imamo ostatak od 99,75 odsto studenata Fakulteta tehničkih nauka koji su dobri ljudi i koji su žrtve ovih 0,25 odsto radikalnih ekstremista. Od 17.500 studenata Fakulteta tehničkih nauka, njih 16.720 uop&scaron;te nije zainteresovano za same blokade, zato i ne dolaze na fakultet i čekaju da se sve zavr&scaron;i i da se vrate na fakultet i počnu da re&scaron;avaju svoje obaveze na fakultetu&quot;, ističe Jovan Babić.&quot;17.460 studenata je ostalo bez prava glasa, zbog odluke 40-ak ljudi&quot;Kakav je model primenjen prilikom organizacije &quot;plenuma&quot; i blokada fakulteta?&quot;Po mojim saznanjima model neformalne organizacije koji se koristi na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu je preuzet sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koji je prvi bio blokiran u Novom Sadu. Filozofski fakultet Novom Sad je najpoznatiji u medijima po svom profesoru Dinku Gruhonjiću, a koji je postao poznat zbog izjava da bi hramove Srpske pravoslavne crkve pretvorio u pabove, kao i &scaron;to je izazvao odijum javnosti kad je rekao da ima &#39;lepo ime Dinko&#39;, isto kao Dinko &Scaron;akić, koji je bio komandant koncentracionog logora Jasenovac&quot;, kaže Babić i dodaje:&quot;Po tom modelu, neformalna unutra&scaron;nja organizacija je predvođenja od strane moderatora, koji su zaduženi da vode diskusije i plenume, prave zapisnike sa istih, a posle toga idu u učionicu 108A gde im je &#39;kancelarija&#39; i tamo smi&scaron;ljaju koje teme će biti na diskusijama kao i kako će da izgledaju pitanja koja se izglasavaju na plenumu. Jo&scaron; se bave brojanjem glasova na plenumu. Praktično oni su ti koji oblikuju budućnost blokada sa izborom tema i pitanja&quot;.Osim moderatora, Babić svedoči da su deo organizacije i koordinatori koji koordini&scaron;u radom svih timova; Medijski tim je zadužen da pravi objave koje možete videti na njihovim kanalima; Redarski tim se bavi time ko može da uđe na fakultet; Tim za higijenu je zadužen za higijenu na fakultetu, praktično rade posao spremačica; Tim za akcije osmi&scaron;lja zabavu za studente koji su na blokadama poput gledanja filmova ili organizovanja igranja dru&scaron;tvenih igara; Tim za komunikaciju s upravom se bavi komunikacijom sa upravom fakulteta i Tim za donacije prihvata donacije koje stižu na fakultet i koordini&scaron;u sa ostalim fakultetima oko raspodele donacija.- Kako su &quot;moderatori&quot;, kako tvrdite, name&scaron;tali broj glasova na &quot;plenumu&quot;?&quot;Pod jedan, oni nisu imali kvorum samog fakulteta koji bi zahtevao da je do&scaron;lo minimum 50 odsto + 1 od svih studenata fakulteta. Bez toga taj plenum ne predstavlja fakultet. Pod dva, nastao je problem sa načinom na koji se određuje ishod glasanja, tj. da li je potrebna jednostavna većina (50 odsto + 1), kvalifikovana većina (npr. dvotrećinska većina), apsolutna većina ili relativna većina (pluralitet). Sve je re&scaron;eno po principu da su izabrali da koriste način odlučivanja koji im je tada najvi&scaron;e odgovarao u odnosu na rezultate glasanja koje su tad već imali. Način na koji će se odlučivati o pobedniku je izabran od strane 40-ak ljudi koji su tada bili u učionici 108A običnim glasanjem, dok je ostalih 17.460 studenata ostalo bez prava da odluči o tome&quot;, priseća se Babić i dodaje:&quot;Problem sa brojanjem glasova koji je nastao na 4. plenumu dana 17.12.2024. je u tome, kako možemo videti, da kvorum nije tačno utvrđen i da su moderatori utvrdili nepravilnost prilikom brojanja glasova, ali nisu reagovali i oborili plenum, a to možemo videti i iz komunikacije grupe moderatora gde se ukazuju na variranje u broju glasova od 13 odsto&quot;, kaže Babić i prilaže fotografiju kao dokaz. &quot;Ovo je bio razlog za obaranje plenuma ali nije oboren plenum, jer je tako odlučila &#39;većina&#39; moderatora. Naravno, takva odluka je doneta daleko od očiju javnosti i doneta je u učionici 108A. Plenum je progla&scaron;en validnim i ako je postojao očigledan problem sa brojanjem glasova&quot;, kaže Babić i nastavlja:&quot;Imamo tu i dopisivanja glasova u tabele od strane pojedinaca da bi dobili ishod koji žele, zato i variraju glasovi na različitim pitanjima, a najveća manipulaciju koja je sprovedena je kada su objavljeni rezultati 4. plenuma i napravljena objava na instragramu od strane medija tima&quot;, kaže Babić i prilaže dokaze o komunikaciji članova iz Telegram grupe.&quot;Zaključak možete i sami da donesete iz te komunikacije, ali za one koje mrzi da čitaju može da se vidi kolika je panika kada je objavljeno koliko zapravo ljudi glasa, i da su i oni sami svesni da nemaju nikakav legitimitet i da će ih &#39;razapnuti&#39; kako oni kažu&quot;, kaže on.&quot;Ideje organizatorima blokada daje &#39;neko ko je iskusan u borbi protiv režima&#39;&quot;Kako se odvija komunikacija organizatora blokada sa javno&scaron;ću i &scaron;ta je to &scaron;to je sporno u toj komunikaciji?&quot;Situacija je sledeća, na instragamu je okačena objava gde se tačno vidi koliko je ljudi glasalo &#39;za&#39; i odmah možemo videti paniku, ali i poku&scaron;aj manipulacije gde se poku&scaron;ava prikriti fijasko koji su doživeli na glasanju. Sama manipulacija ili, po srpski, prevara, potiče od želje da se sakrije izuzetno mali broj ljudi koji je iza&scaron;ao na glasanje tako &scaron;to će umesto broja glasača da se prikazuje koliko je to u procentima. Na ovaj način se sakriva broj glasača, koji je izrazito mali, da ljudi ne bi mogli da vide da ovaj plenum, samim tim i blokade, nemaju podr&scaron;ku studenata i da odluke koje donosi taj plenum nisu legitimne jer nemaju kvorum&quot;, kaže Babić i nastavlja:&quot;Po&scaron;to su već napravili gre&scaron;ku i rezultati su okačeni, možemo videti da prvo imaju ideju da skinu te rezultate i da ih preprave i vrate. Tu ideju im je dao &#39;neko ko je iskusan u borbi protiv režima&#39;, jer zna da su to poražavajući brojevi. Posle toga možemo videti savet da je sada kasno da se menja jer je već okačeno i neko će pomisliti da muljaju. Tačno je da muljaju, jer i poku&scaron;aj muljanja je muljanje, samo se pla&scaron;e da ih ne uhvate da muljaju&quot;.- O kakvoj se manipulaciji prilikom brojanja glasova i prikazivanja broja prisutnih studenata radi?&quot;Kada su shvatili da ne mogu da muljaju onda su rekli da će na sledećoj objavi da stave procente a ne broj glasova, i da bi ubedili ljude da ima puno ljudi onda će da ide &bdquo;spam na insta&ldquo; sa slikama punog amfiteatra kako gledamo film. U amfiteatru Fakulteta tehničkih nauka ima 200 sedećih mesta, i nikada se ne popune sva jer ljudi neće da se guraju, tako da ostane dosta praznih mesta između ljudi i to znači da je realan broj ljudi daleko manji od 200 kada deluje da je pun amfiteatar&quot;, kaže Babić i dodaje da se primena te vrste manipulacije desila na 5. plenumu:&quot;Na ovom plenumu je urađeno ono &scaron;to su trebali da urade na 4., samo su se pla&scaron;ili da će ih tada uhvatiti u manipulaciji. Prilikom postavljanja objave na instagram profilu &#39;ftn_se_budi&#39; su promenili rezultate tako da vi&scaron;e ne može da se vidi koliko je ljudi glasalo za neku odluku, već se glasovi izražavaju u procentima da bi se sakrio mali broj ljudi koji je glasao na plenumu. Na ovaj način su izvr&scaron;ili manipulaciju studenata i javnog mnjenja koju su planirali od kraja 4. plenuma&quot;, kaže on.Privatna arhiva &quot;Plenum je osmislila grupica od 50-ak ljudi, koja je instruisana sa strane&quot;&quot;Plenum&quot; ne postoji kao studentsko predstavničko telo u Zakonu o visokom obrazovanju, Zakonu o studentskom predstavljanju, u Pravilniku i Poslovniku o radu studentskih predstavničkih tela.- Ko je organizovao &quot;plenum&quot; i ko je odredio pravila po kojima će da se odlučuje?&quot;Plenum je neformalna grupa studenata koja ima pravo da dođe i diskutuje, ali oni ne predstavljaju studente Fakulteta tehničkih nauka, niti plenumi imaju pravo da donesu odluku da nasilno blokiraju fakultete. Nije ispo&scaron;tovano nijedno pravilo za izbor studentskog parlamenta već je stvoren ad hoc plenum koji nema kvorum i za koji se ne zna ko ga je organizovao, ko je glasao, ko je broji glasove i ko je kontrolisao proces glasanja. Isti ad hoc plenum je doneo odluku da se blokira fakultet, ali niti jedna studentska organizacija ili plenum nema pravo da blokira fakultet&quot;, kaže Babić i nastavlja:&quot;Studentska predstavnička tela su samo studentski parlament i studentske konferencije (SKONUS). Ad hoc plenumi poku&scaron;avaju da se predstave kao svemoćna organizacije koja crpi moć iz odluke studenata. U realnosti, oni nemaju kvorum da bi se smatrali legitimnim predstavnicima studenata. Ne po&scaron;tuju nikakva pravila, već sve proizvoljno određuju&quot;, kaže on.- Koliko je zapravo studenata prisutno na kanalima komunikacije organizatora blokada i da li je bilo poku&scaron;aja raspu&scaron;tanja legitimnih predstavničkih tela?&quot;Način na koji se ljudi pozivaju na plenume je manipulativan jer se svesno poziva samo određena grupacija studenata za koje organizatori blokada znaju kako će glasati. U Telegram grupi koja služi kao informativni kanal za sve studente Fakulteta tehničkih nauka koji broji 17.500 studenata nalazi se oko 2.000 ljudi, koji su ubačeni u tu grupu preko nekog ko ima pravo da ubaci ljude u grupu. Dakle, samo 11 odsto studenta je pravilno informisano o plenumu, ostali nemaju nikakva prava jer su neinformisani&quot;, kaže on i dodaje:&quot;Paradoksalno, na ad hoc plenumima koji se održavaju na Fakultetu tehničkih nauka glasano je za razre&scaron;enje studentskog parlamenta. Za razre&scaron;enje trenutnog studentskog parlamenta je glasalo 860 studenata, broj studenata koji je glasao na pravim izborima za studentski parlement je 1079. Dakle, 860 studenata hoće da promeni volju 1079 studenata, i smatraju da imaju pravo na to, bez obzira &scaron;to je njihovo glasanje bilo bez ikakve kontrole&quot;.Babić ističe i to da je &quot;plenum&quot; kao način dono&scaron;enja odluka osmislila grupa od oko 50 ljudi, koja je imala ideju da blokira Fakultet, ali da su o svemu dobili instrukcije sa strane.&quot;Pravila po kojima se odlučuje na plenumu su unapred određena i ona se samo saop&scaron;tavaju na plenumu. Njih je osmislila grupa koja je imala ideju da blokira fakultet. Prema mojim saznanjima to je grupica od oko 50-ak ljudi koji su se okupili na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu par dana pre same blokade. Tu su dobili instrukcije kako da blokiraju fakultet, kako da naprave samu organizaciju unutar samog fakulteta, kako da komuniciraju sa medijima&quot;, kaže on i dodaje:&quot;Dobar deo te početne grupe predstavljaju studenti koji su bili u studentskim organizacijama poput EESTEC, AIESEC, ESTIEM i oni su zloupotrebili svoje položaje u tim organizacijama i okupljali ljude preko tih organizacija za blokadu&quot;.&quot;Fakultet je u obavezi da po&scaron;tuje zakon, a ne samovolju manjine studenata&quot;- Da li organizatori blokade nastave poznaju zakon i da li postoje poku&scaron;aji da se odlukama o blokadi da legalitet, iako bi prema Zakonu o visokom obrazovanju ustanova koja ne organizuje nastavu mogla da bude kažnjena?&quot;Organizatori blokade ne poznaju zakon, a to može zaključiti iz dve stvari: Prvo, to su studenti tehničkih nauka i oni nemaju iskustvo sa pravom, a drugo, iz argumenata koje koriste da bi opravdali blokade vidi se da manipuli&scaron;u studentima.Privatna arhiva &quot;U ovom slučaju, naprimer, svesno lažu studente, jer su isekli deo tog člana koji govori da se okupljanje može ograničiti ako su naru&scaron;ena prava drugih ljudi, tj:Sloboda okupljanja - Član 54.Mirno okupljanje građana je slobodno; Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podleže odobrenju, ni prijavljivanju; Zborovi, demonstracije i druga okupljanja građana na otvorenom prostoru prijavljuju se državnom organu, u skladu sa zakonom; Sloboda okupljanja može se zakonom ograničiti samo ako je to neophodno radi za&scaron;tite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije&quot;, citira Babić.Babić primećuje da se na istom mestu može pronaći i slajd koji glasi:Privatna arhiva Na kraju, on kaže i to da su visoko&scaron;kolske ustanove u obavezi da po&scaron;tuju zakon, a ne nelegalne odluke manjine instruisanih studenata.&quot;Fakultet neće oboriti semestar zbog diskriminacije ili kažnjavanja već zbog po&scaron;tovanja zakona Republike Srbije. Fakultet ima akreditaciju samim tim ima i plan i program po kojem radi i isti je dužan da po&scaron;tuje. Po&scaron;to se zbog blokada ne održavaju obaveze koje su propisane planom i programom postoji rizik da studenti koji nisu ispunili sve obaveze koje su zahtevane za izlazak na ispit jednostavno ne steknu uslov da izađu na ispit, pa moraju sledeće godine opet da slu&scaron;aju taj predmet. Ovim fakultet nikog ne kažnjava već po&scaron;tuje zakon, a teret blokada pada na studente koji neće steći uslov za izlazak na ispit&quot;, kaže on.Takođe, Babić ističe i to da su blokade fakulteta umnogome uticale i na blokade srednjih &scaron;kola.&quot;Blokade koje se de&scaron;avaju u srednjim &scaron;kolama nisu direktno vezane za fakultetske blokade, ali fakultetske blokade su mogle da posluže kao inspiracija za &scaron;kolske blokade. Plenumi koji se organizuju na fakultetu ali i u srednjim &scaron;kolama nema nikakvo pravo da blokira rad obrazovne institucije, samim tim sve ovo je svojevolja i samovla&scaron;će pojedinaca&quot;, kaže on i dodaje:&quot;Nije moguće ni da se fakulteti između sebe koordini&scaron;u na &ldquo;Univerzitetskom plenumu&rdquo; tako da je saradnja sa srednjim &scaron;kolama tek misaona imenica, osim moralne podr&scaron;ke koji pružaju jedni drugima. Javlja se interesantan momenat kod ovih blokada, deca i studenti koji učestvuju na ovim blokadama su deca ljudi koji su učestvovali na studentskim protestima 90-ih, zato možemo videti da postoji visoka podr&scaron;ka roditelja&quot;, primećuje on.&quot;Studenti se žale da će zbog blokada da izgube semestar&quot;Kakvo je raspoloženje među samim studentima? Kako oni koji su na &quot;blokadi&quot; reaguju na sastanke i odluke &quot;plenuma&quot;?&quot;Raspoloženje kod studenata opada iz dana u dan jer im je na početku to bilo uzbudljivo a sada im vi&scaron;e nije interesantno. Dok sa druge strane raste pritisak na njih od strane drugih studenata koji se žale na transparentnost plenuma kao i samu činjenicu da gube znanje koje su trebali da steknu tokom predavanja. Žale se studenti &scaron;to gube kolokvijume, &scaron;to ne mogu da dolaze na konsultacije koje su im potrebne za projekte koje rade, i najvi&scaron;e se pla&scaron;e da će izgubiti semestar ili da će padati na ispitima jer ih nisu dobro pripremili. Ovo najvi&scaron;e smeta bruco&scaron;ima jer oni do sada nisu imali iskustva sa polaganjem ispita&quot;, kaže on.Kakvo je stanje na fakultetu po pitanju organizacija? Pomenuli ste da postoji problem sa higijenom na fakultetu?&quot;Problem higijene je bio očigledan svima koji su realni. Kada je blokiran fakultet zabranjen je ulaz svima pa i spremačicama. Sada je potrebno da se studenti dobrovoljno jave da peru pod, čiste WC &scaron;olju, prazne kante za đubre. Svima je jasno da studenti ne žele to da rade i da je svakim danom zgrada fakulteta sve zapu&scaron;tenija i prljavija. Studenti spavaju na du&scaron;ecima na naduvavanje, na podu, na klupama dok na samom fakultetu ne postoji mogućnost tu&scaron;iranja, tako da higijena ispa&scaron;ta u velikoj meri, pa tako možemo videti i kakva je situaciju u toaletu Fakulteta tehničkih nauka gde je pod prljav a kante za đubre prepunjene&quot;, kaže on. Babić ističe i da je &quot;bilo lako ići fakultetom koji čisti neko drugi, ali kada trebaju studenti da održavaju taj fakultet onda to postaje problem&quot;.&quot;Organizatori blokada imaju obećane političke funkcije u Gradu i Pokrajini od strane predstavnika opozicije&quot;&Scaron;ta organizatori i izvođači blokada ističu kao cilj blokade?&quot;Ovo je možda i najvažnije pitanje koje se tiče blokada, tj. &scaron;ta je njihov cilj i krajni zahtev? Model po kojem funkcioni&scaron;e sada&scaron;nja organizacija blokada je takva da ne postoji krajnji cilj, već se konstantno dodaju novi problemi. Na plenumima se nikad ne postavlja pitanje da li treba prekinuti blokadu, to pitanje se ignori&scaron;e i samim tim blokade traju bez mogućnosti da budu prekinute na plenumima. Možemo videti da se od pitanja koja su direktno vezana za pad nadstre&scaron;nice prelazi na druga pitanja poput litijuma. Koristi se nesrećni događaj koji je generisao velik bes kod građana, da bi se ostvarile određene političke ambicije&quot;, kaže on i dodaje:&quot;Planski se dodaju novi problemi da bi blokada trajale &scaron;to duže. Pravi krajnji zahtev je smena vlasti i to se jasno izra&scaron;ava od strane studenata koji su organizovali blokade uz salve pogrdnih reči prema određenim političarima, do tada će samo postojati izgovori za produženje blokade&quot;.Da li su u blokade i rad &quot;plenuma&quot; uključeni stranački aktivisti opozicije među studentima?&quot;Studenti koji su uključeni u blokade su aktivni članovi političkih partija, omladine političkih partija. Oni su zvanično studenti i imaju indeks ali i partijsku knjižicu i dobar deo studenata koji se nalazi u organizaciji blokada ili pripada političkim partijama ili je protiv vladajuće koalicije ali nije član partije. Za njih ovo isključivo predstavlja političku borbu a ne borbu za pravdu i to je ono &scaron;to me je zgrozilo. Razumem ja da u demokratiji svako ima pravo na svoje mi&scaron;ljenje i može nekog da voli ili ne, ali oni ne znaju ni kako se zovu poginuli i to ne znaju ni jedno ime poginulih&quot;, kaže on i dodaje:&quot;Na moj predlog da se u zahteve ubaci i zahtev da se svakoj žrtvi isplati od&scaron;teta od 50 hiljada evra(porodicama u slučaju poginulih) kao i da se povređenim obezbedi alimentacija do kraja života od strane države, oni su odbili da uvrste taj zahtev. Ja nisam mogao da verujem da su odbili da uvrste taj zahtev i da će povređeni morati da žive od pomoći drugih ljudi i slanja poruka, umesto da blokadama nateraju državu da preuzme odgovornost za svoje nedelo. To je bio momenat kada sam video da je sve isključivo politička igra gde će studenti izvući deblji kraj&quot;.Babić prilaže jo&scaron; jednu fotografiju kao dokaz &scaron;ta je krajni cilj blokada i kako izgleda politički aktivizam kroz komunikaciju u telegram grupama.&quot;Na samoj fotografiji možemo videti kako se isključivo vodi stranačka politika na studentskim blokadama, a da se ne postavlja ni jedan studentski problem koji država treba da re&scaron;i. Svesno i sa namerom poku&scaron;avaju da ubace SNS afere u zahteve koje postavljaju studenti u blokadama, kao i &scaron;to im je cilj da ubacuju nove uslove kada se ispune stvari i da to tako traje u nedogled. To možete i sami videti po zahtevima koje su zvanično postavili i ni jedan se ne tiče problem svih studenata, niti su zahtevi vezani za ljudska bića koja su doživeli da nadstre&scaron;nica padne na njih, već isključivo partijska pitanja poput traženje ostavke premijera&quot;, kaže Babić.Da li se na blokadama pojavljuju izaslanici političkih partija? Na koji način pružaju podr&scaron;ku?&quot;Ne pojavljuju se fizički, jer je svima osim studentima tog fakulteta zabranjen ulazak u fakultet. Ali možemo videti po nivou donacija koje stižu da su donacije organizovane i da je iznos donacija ogroman. Isto tako možemo zaključiti da je studentima&ndash;organizatorima blokada obećanja da će imati dovoljno donacija i da mogu da uđu u blokadu, jer niko od studenata nema dovoljno sredstava da hrani sve koji učestvuju na blokadama&quot;, kaže Babić i dodaje:&quot;Način na koji se sarađuje sa opozicionim liderima je savetovanje sa njima i dobijanje pomoći od njih&quot;, kaže Babić i pokazuje primer takve &quot;pomoći&quot;.&quot;Zapravo problem postojanja legitimiteta plenuma nisu primetili studenti već neko koje &#39;iskusan u borbi protiv režima&#39; i on im je dao savet da ne prikazuju koliko ljudi je glasalo na plenumima već da to izražavaju u procentima i prikriju činjenicu da plenumi nemaju podr&scaron;ku studenata&quot;, kaže Babić i zaključuje:&quot;Isto tako sam do&scaron;ao do informacije da neki studenti koji su organizatori blokada imaju obećane političke funkcije u Gradu i Pokrajini, kada sru&scaron;e režim i oni dođu na vlast&quot;.

"Blokade su paravan za politički obračun"; Student koji je učestvovao u blokadama o dešavanjima na fakultetima

4 Komentari

Gavrilo

Mihajlo

Lazar

Janko